Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Sjajan članak

Hokej na ledu na olimpijskim igrama

Olimpijskih igara još od Antverpena 1920. godine i taj prvi hokejaški olimpijski turnir održan je u okviru Letnjih olimpijskih igara. Od 1924. hokejaški turnir je deo Zimskih olimpisjkih igara. Prvi turnir u ženskoj konkurenciji održan je tek u Naganu 1998. godine. Pošto su olimpijske igre zamišljene kao takmičenje sportista amatera, profesionalnim hokejašima nije bio dozvoljen nastup na igrama sve do 1998. godine kada je ova zabrana ukinuta.

U periodu između 1924. i 1988. takmičenja su se održavala po Bergerovom sistemu u ligaškoj formi. Medalje su osvajale ekipe koje bi sakupile najviše bodova (nije postojala eliminaciona faza). Olimpijska takmičenja u hokeju na ledu održavaju se po pravilima svetske hokejaške federacije i nešto su drugačija od pravila koja se primenjuju u okviru NHL lige. Tokom takmičenja igrači se obavezno testiraju na eventualna nedozvoljena doping sredstva, a testiranja sprovodi Svetska antidoping agencija (WADA). Od 1972. kada su uvedena ova testiranja svega 5 igrača je bilo pozitivno na nedozvoljene supstance.

Tokom prve tri decenije dominirala je reprezentacija Kanade koja je osvojila šest od mogućih sedam zlatnih medalja. Među osvajačima medalja u tom periodu javljale su i selekcije SAD, Švedske i Čehoslovačke. Sve do 1968. rezultat na olimpijskom turniru se ujedno računao i kao takmičenje za titulu svetskog prvaka. Godine 1956. u takmičenje se uključuje selekcija SSSR koja preuzima primat i dominira takmičenjima u naredne tri decenije, osvojivši sedam od devet mogućih zlatnih medalja. Preostala dva zlata u tom periodu pripala su SAD 1960. i 1980. godine. Nekada najuspešnija hokejaška nacija, Kanada svoje novo olimpijsko zlato čekala je punih 50 godina, sve do 2002. godine. Zlatne medalje osvajali su još Britanci 1936, Šveđani 1994. i 2006, Česi 1998. i članovi Ujedinjenog tima koji su činili igrači iz bivšeg Sovjetskog Saveza 1992. Mesto na podijumu su zauzimali i Švajcarci, Finci, Rusi i Nemci.

Dobar članak

Karolina Pliškova

Karolina Pliškova (češ. Karolína Plíšková; Louni, 21. mart 1992) češka je teniserka, bivša prvoplasirana na VTA listi najboljih teniserki sveta (na prvo mesto dospela 17. jula 2017. godine).

Najveći uspesi na grend slem turnirima su joj finale Otvorenog prvenstva SAD-a 2016 u kom je izgubila od Andželik Kerber, kao i polufinala Otvorenog prvenstva Australije (2019) i Rolan Garosa (2017). U dosadašnjoj karijeri osvojila je 16 titula u pojedinačnoj i 5 u konkurenciji parova. Najbolji plasman u konkurenciji parova joj je 11. mesto, na koje se popela u oktobru 2016.

Prva je Čehinja koja se popela na 1. mesto VTA liste i uz Jelenu Janković i Dinaru Safinu trenutno jedina koja je bila na njemu, a da u karijeri nije osvojila grend slem titulu.

Kao član Ženske teniske reprezentacije Češke, osvojila je Fed kup 2015, 2016 i 2018. godine.

Izabrana slika

Tri mladunca mungosa merkata. Merkat je vrsta malih sisara iz reda zveri i porodice mungosa. Ova vrsta je jedini živi član roda Suricata. Merkati žive u svim delovima pustinje Kalahari u Bocvani, u većem delu Namibijske pustinje u Namibiji i u jugozapadnim delovima Angole, kao i u Južnoj Africi. Žive u grupama koje se nazivaju klanovi. Jedan klan obično broji oko 20 jedinki, ali ima i većih klanova u kojima može biti i do 50 jedinki.
(puna veličina: 4.739 × 3.405)

Nedavni događaji

Vesti

Pandemija kovida 19: Bolest; Virus; Testiranje; Vakcina; Fizičko distanciranje; Izravnavanje krivulje; Pandemija po državama

27. februar — Najmanje 25 ljudi poginulo je nakon masovnog bekstva iz zatvora u Port o Prensu, glavnom gradu Haitija.
26. februar — Pripadnici islamističke terorističke grupe Boko haram kidnapovali su više od 300 učenica iz jedne srednje škole u nigerijskoj državi Zamfara.
21. februar — Novak Đoković i Naomi Osaka pobednici su Otvorenog prvenstva Australije u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji.
18. februar — Sveti arhijerejski sabor SPC izabrao je mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija Perića (na slici) za 46. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
16. februar — Najmanje 60 ljudi je stradalo i na stotine je nestalo nakon što je putnički brod iz DR Konga, na kojem se nalazilo više od 700 putnika, potonuo u reku Kongo.
13. februar — Američki Senat je većinom glasova oslobodio bivšeg predsednika Donalda Trampa optužbi za navodno podsticanje pobune tokom nereda i upada u zgradu Kongresa 6. januara.
8. februar — Tampa Bej bakanirsi osvojili su 55. Superboul u američkom fudbalu, pobedom protiv Kanzas Siti čifsa rezultatom 31 : 9.
7. februar — Reprezentacija Rusije je osvojila drugo izdanje teniskog ATP kupa, pobedom u finalu protiv Italije.
1. februar — Vojska Mjanmara je izvela puč i uhapsila predsednicu Vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.

Ostale vesti

Na današnji dan

1. mart

293 — Rimski car Dioklecijan je proglasio za cezare Konstancija Hlora i Galerija i time uveo tetrarhiju, sistem vladavine četiri savladara.
1562 — Francuski rimokatolici su, pod vođstvom vojvode Fransoa od Gize, i uz podršku Vatikana u Vasiju pobili nekoliko stotina hugenota i izazvali Francuske verske ratove.
1872 — Osnovan je Nacionalni park Jeloustoun, prvi nacionalni park u svetu.
1896 — Etiopska vojska kralja Menelika II je pobedila Italijane u odlučujućoj bici kod Adve, čime su okončane italijanske pretenzije u Prvom italijansko-abisiniskom ratu.
1954 — Hidrogenska bomba Kastl Bravo (na slici) je detonirana na pacifičkom ostrvu Bikini, što je izazvalo jedan od najgorih slučajeva radioaktivnog zagađenja izazvanog testiranjem nuklearnog oružja.
1979 — Filips je na konferenciji za novinare u Ajndhovenu predstavio prototip optičkog digitalnog audio diska.
1992 — Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu ispred srpske pravoslavne crkve je ubijen Nikola Gardović.
1997 — Albanska vlada premijera Salija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu ušteđevinu.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

... da je Keopsova piramida kada je izgrađena bila visoka 147 m, ali da zbog ulegnuća tla i razrušenosti njena visina sada iznosi 137 m?
... da reč Himalaji na sanskritu znači boravište snega?
... da je 1. decembar svetski dan borbe protiv side, a crvena traka simbol solidarnosti sa obolelima od HIV-a?
... da su svi labudovi u Engleskoj vlasništvo kraljice?
... da ostriga tokom života može da menja pol koliko god puta to želi?
... da muva živi u proseku oko mesec dana?

Ostale zanimljivosti

Ostali izabrani spiskovi

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na njoj može menjati svako s pristupom internetu.

Prvobitna verzija projekta započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine. Trenutno Vikipedija ima više od 55,9 miliona članaka na 309 jezika, od kojih je preko 643.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 280.225 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 926 aktivno. Svi urednici su volonteri koji udružuju napore u okviru različitih tematskih celina. Posetite Radionicu i saznajte kako i vi možete pomoći.

Diskusije i komentari o sadržaju članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor koriste se za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške kako bi se postojeći članci poboljšali i upotpunili.