Пређи на садржај

Макао

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Макао специјална административна област Народне Републике Кине
中華人民共和國澳門特別行政區 (кинески)
Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China  (португалски)[note 1]
Крилатица: нема
Химна: Марш добровољаца
Положај Макаоа
Главни граднема
Службени језиккинески[а] и португалски
Владавина
ПредставникЕдмунд Хо
Председник ВладеЕдмунд Хо
Историја
Независност1557. (окупирано од Португалије)
13. август 1862. (колонија Португалије)
20. децембар 1999. (предано Народној Републици Кини)
Географија
Површина‍
 — укупно28,2 km2 (није уврштена)
 — вода (%)0
Становништво‍
 — 2013.[2]607.500 (168)
 — густина21.542,55 ст./km2
Економија
ВалутаМакауска патака
 — стоти део валуте‍100 авос‍
Остале информације
Временска зонаUTC +8
Интернет домен‍.mo‍
Позивни број+853

Макао (кин: 澳门; порт. Macau), званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: 中華人民共和國澳門特別行政區 О овој звучној датотеци кинески-мандарински (помоћ·инфо), О овој звучној датотеци кинески-кантонски (помоћ·инфо); португалски: Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China О овој звучној датотеци португалски (помоћ·инфо)), административни део Португалије до 1999. године, Макао је најстарија европска колонија у Кини, још од 16. века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.

Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову „Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.

У Макау је коцкање тренутно у великој експанзији, јер је од скора дозвољено и компаније из Лас Вегаса отварају казина. Казино „The Venetian“, који је отворен 2007, је 6. зграда а највећи казино на свету по површини. С обзиром на то да у остатку Кине коцкање није дозвољено ово је основна привредна грана овог града, па су укупни приходи од коцкања више од седам пута већи него у Лас Вегасу.[3]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Сматра се да име „Макао” тј. Макау (португалски изговор поМФА: [mɐ.'kaw]) долази од имена храма A-Ma (Templo de A-Má, 媽閣廟, кантонски: Māgok Miuh) који је изграђен 1448. и посвећен богињи морепловаца и рибара. Неколико стотина година након изградње храма, дошли су Португалци и питали локално становништво за име мјеста, на шта су они одговорили да се мјесто назвало по заливу A-Ma (A-Ma-Gao).[4] Полуострво је тако названо, а име Амагао је у модерни језик уведен као Макау.

Историја

[уреди | уреди извор]
Рушевине Сао Паоло катедрале, изграђене 1602, уништене пожаром 1835

Историја Макаоа сеже у Ћин династију (221-206. п. н. е.), када је регион који се сада зове Макао налазио под надлежношћу Паниу рејона, префектуре Нанхаи (модерни Гуангдунг). Први кинески становници овог подручја били су људи који су тражили уточиште у Макаоу за вријеме инвазије Монгола током династије Јужни Сунг.[5] Током династије Минг (1368—1644), рибари су мигрирали у Макао из Гуандонга и Фуђена. Староседеоци су се звали Танака или људи у чамцима.

Макао се није развио као веће насеље док Португал није стигао у 16. вијеку. 1513. године Жоржи Алвареш је постао први Португалац који је дошао у Кину. 1535. португалски трговци су стекли право на усидре бродове у Макаовим лукама и обављају трговинске дјелатности, али не и право да остану на копну.[6] Између 1552. и 1553. године добили су привремену дозволу за подизање складишта на копну, како би могли да осуше робу која се уквасила морском водом; они су убрзо изградили примитивне камене куће око тог подручја, сада познатог као Нам Ван.[7]

Географија

[уреди | уреди извор]

Макао се налази 60 km југозападно од Хонгконгa и 145 km од Гуангџоа. Састоји се од полуострва Макао, и острва Таипа и Колоане која су спојена земљом која је узета од мора. Полуострво обликује естуар Бисерна река на истоку и Кси Западна ријека на западу.[8] Граничи се са са Посебном економског зоном Џухај у копненој Кини. Полуострво Макао је првобитно било острво, али с временом копнена маса је повезана уским слојем. У 17. веку, људским дјеловањем Макао је трансформисан у полуострво. Због густе градске инфраструктуре у Макаоу нема обрадиве површина, пашњака или шума. Због ове чињенице, људи у Макаоу су увек гледали на море као средство преживљавања.

Клима

[уреди | уреди извор]

У Макау влада влажна суптропска клима на коју утичу сезонски монсуни, па стога постоји значајна разлика између љетне и зимске температуре. Просечна годишња температура у Макау је 22,7 °C.[9] Јул је најтоплији месец у години, са месечним просеком од 28,6 °C, а дневне температуре су обично изнад 30 °C. Најхладнији мјесец у години је јануар, са просеком од 14,5 °C, а повремено температура пада испод 10 °C. Због тога што се налази у обалном подручју јужне Кине, има обилне падавине са годишњим просеком од 2.030 милиметара. Зиме су суве, због монсуна из континенталне Кине. Влажност је висока, а просек варира између 75% и 90%.[10]

Клима (Макао)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 17,7
(63,9) 		17,7
(63,9) 		20,7
(69,3) 		24,5
(76,1) 		28,1
(82,6) 		30,3
(86,5) 		31,5
(88,7) 		31,2
(88,2) 		30,0
(86) 		27,4
(81,3) 		23,4
(74,1) 		19,6
(67,3) 		25,2
(77,4)
Средњи минимум, °C (°F) 12,2
(54) 		13,1
(55,6) 		16,2
(61,2) 		20,2
(68,4) 		23,6
(74,5) 		25,7
(78,3) 		26,3
(79,3) 		26,0
(78,8) 		24,9
(76,8) 		22,3
(72,1) 		17,8
(64) 		13,8
(56,8) 		20,2
(68,4)
Количина падавина, mm (in) 32,4
(12,76) 		58,8
(23,15) 		82,5
(32,48) 		217,4
(85,59) 		361,9
(142,48) 		339,7
(133,74) 		289,8
(114,09) 		351,6
(138,43) 		194,1
(76,42) 		116,9
(46,02) 		42,6
(16,77) 		35,2
(13,86) 		2,122
(0,8354)
[тражи се извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Макао

Према процени, у граду је 2009. живело 507.799 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009
355.693[11] 433.337[11] 507.799[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ово је службени опћеприхваћени превод текста на макаоском регионалном грбу, текста темељног закона Макаоа и службеној страници владе Макаоа,[1] премда је такође прихватљиво и „Макао специјална административна регија Народне Републике Кине“ (Hong Kong Special Administrative Region).
  1. ^ Обично се говори на кантонском кинеском, а алтернативно на стандардном кинеском.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „GovMO: Residents”. Macau Government. Приступљено 29. 9. 2010. 
  2. ^ Национална агенција за статистику
  3. ^ „Kineski grad Makao ima rekordnu zaradu od kockanja na svetu”. Новости. 2. 1. 2014. Приступљено 30. 11. 2017. 
  4. ^ Wu, Z., and G. Jin. "The evolution of spellings of ‘Macau’: An examination of early Portuguese and Western archival materials." Макао - културна интеракција и литерарна репрезентација (2014): 3-11.
  5. ^ „The entry "Macau history" in Macau Encyclopedia” (на језику: Chinese). Macau Foundation. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2008. 
  6. ^ Fung 1999, стр. 5–6.
  7. ^ Fung 1999, стр. 7.
  8. ^ „Macau Geography”. AsiaRooms.com. Архивирано из оригинала 12. 01. 2008. г. Приступљено 6. 1. 2008. 
  9. ^ „100 years of Macau Climate”. Macao Meteorological and Geophysical Bureau. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  10. ^ „Macau Climate, Temp, Rainfall and Humidity”. Nexus Business Media Limited. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2008. 
  11. ^ а б в „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fung, Bong Yin (1999). Macau: A General Introduction (на језику: Кинеском). Joint Publishing (H.K.) Co. Ltd. ISBN 978-962-04-1642-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Макао&oldid=28139357”