Народни музеј Панчево
| Народни музеј Панчево | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 1923. |
| Локација | Панчево Србија |
| Директор | Мирослав Бирцлин |
| Адреса | Трг Краља Петра I бр. 7 |
| Веб-сајт | http://www.muzejpancevo.rs/ |
Народни музеј Панчево је музеј комплексног типа са одељењима за археологију, историју, етнологију, историју уметности, фотографском и препаратском лабораторијом.[1][2] Спада међу најстарије установе ове врсте у земљи.[1] Основао га је 1923. у Панчеву доктор Бранислав Јанкулов, из приватних збирки.[2] Налази се у самом центру града, на Тргу краља Петра Првог.[1] Смештен је 1965. у зграду бившег Магистрата, подигнуту 1833-1838. године у стилу неокласицизма.[3]
Највеће вредности које се чувају у музеју су слика Паје Јовановића „Сеоба Срба", збирка слика Уроша Предића, застава Српског Војводства из 1848. године, керамички предмети стари 7.000 година из периода Старчевачке културе, "Оковано стабло" и уникатна веш-машина из XIX века.[1] Археолошка збирка садржи предмете из периода од млађег каменог доба до позног средњег века и времена турске доминације XVI-XVII века.[3] Експонати из историјске и етнолошке поставка потичу из периода XVIII-XX века.[3]
У поставци Одељења за историју уметности изложена су уметничка дела из XIX i XX века као и комади намештаја и предмети бидермајер стила.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Зграда у којој је данас смештен Народни музеј Панчево саграђена је у периоду између 1833-1838. године, за време Хабзбуршке монархије, када је Панчево, поред Темишвара, било значајно упориште банатске војне границе чија је улога била одбрана од Османског царства.[5] Пре него што је подигнута Зграда Магистрата, градска кућа се се налазила у Кући породице Врета, на главном тргу, тј. на истом месту где је данашња зграда Музеја.[6] Ова и још три суседне куће су откупљене и начињен је пројекат који је израдио граничарски грађевински директор мајор Хајман.[3] Камен темељац је постављен 15. септембра 1833, а изградња је трајала пет година. Према подацима из Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, до 1965. године у овој згради налазила се општинска управа, укључујући и затворске просторије које је и данас могуће посетити, а по пресељењу општине у Магистрату су до 1982. били градски музеј, библиотека и архив.[5] Након 1982. у Згради Магистрата остаје само Народни музеј Панчево. Свечана сала се раније звала и сенатска сала, а у неким документима спомиње се и магистратска дворана.[5] У њој су се одржавали званични састанци и доносиле су се важне одлуке градске управе, вршио се избор одборника и народних представника. Након Другог светског рата свечана сала је више пута кречена, чиме је умањена естетска и историјска вредност једне од најпрезентативнијих просторија у граду.[5] Републички завод за заштиту споменика културе 2005. године испод кречених слојева открио је декоративно зидно сликарство. Следећи мисију Народног музеја Панчево да чува и излаже баштину,[5] убрзо започињу радови на враћању првобитног изгледа Свечане сале. Прва фаза радова обухватила је рестаурацију таванице од новембра 2014. до фебруара 2015. године, коју су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије и Град Панчево.[5] У другој фази радова сала је реконструисана, са циљем да се омогући одржавање важних пријема, балова и потписивање значајних докумената.
Награда[уреди | уреди извор]
Поводом обележавања 160 година од рођења Михајла Пупина у Идвору, у родном месту научника одржана је 2014. церемонија на којој су додељене многобројне награде фондације „Младен Селак", међу којима је и Пупинова медаља чији је добитник Народни музеј Панчево.[7] Крајем јануара исте године одржана је изложба „Михајло Идворски – стваралачка координација" у Народном музеју Панчево. Током трајања изложбе организоване су и трибине, дечје радионице и пројекција филмова о Михајлу Пупину.[7]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Приликом отварања изложбе посвећене Проти Васе Живковића 7. новембра 2019. године посетиоцима је представљена реконструкција Кључа града, који се у музеју налази 90 година.[8]
Народни музеј Панчево издаје часопис „Гласник музеја Баната".[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „НАРОДНИ МУЗЕЈ ПАНЧЕВО - Панчево”. Vojvodina Travel (на језику: српски). 2012-12-18. Приступљено 2020-05-18.
- ^ а б в Ćirić, Gordana (2015-04-01). „Kulturno nasleđe”. Grad Pančevo (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18.
- ^ а б в г muzeji-admin. „Narodni muzej Pančevo – Muzeji Srbije” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 2020-05-18.
- ^ „Narodni muzej Pančevo”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18.
- ^ а б в г д ђ „Muzej Pančevo”. www.muzejpancevo.rs. Приступљено 2020-05-18.
- ^ MOJKraj.rs, Pančevo. „Program Narodnog muzeja u okviru manifestacije "Muzeji za 10"”. pancevo.mojkraj.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18.
- ^ а б Blic. „Pupinova medalja Narodnom muzeju Pančevo”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18.
- ^ MOJKraj, Pančevo. „Rekonstruisani Ključ grada pred Pančevcima”. pancevo.mojkraj.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18.
