Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Пожаревцу је основан 1895. године.[1] То је музеј комплексног типа са: археолошком историјском, етнолошком и збирком историје уметности . Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева.
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана,сакупљање предмета за музејску збирку.
Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Тадашњи министар просвете и црквених дела, Љубомир Ковачевић, одобрио је оснивање Музеја потврдом ПРАВИЛА МУЗЕЈА, 3. фебруара 1896. године.
Музеј је те 1896. године у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета, пре свега нумизматике, али и других. Одмах по оснивању Музеја за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак, због којег је музеј и био основан, почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу. Априла 1907. Музеј је отворио и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.
У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) Музеј је све време рата постојао и радио под именом Браничевски музеј. По ослобођењу, септембра 1947. године Музеј је свечано и званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника.
Током осамдесетих и деведесетих година 20. века, уметнички и историјски вредни предмети су више пута пљачкани, од чега део никада није пронађен.[2]
Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа.
Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 50.000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.
Објекти музеја
[уреди | уреди извор]

- главна зграда у улици Воје Дулића има сталну поставку археолошких предмета. Простире се на површини од 565 m². Посебно место заузимају фреске са осликаних гробова из Виминацијума и грб Виминацијума, остава сребрног накита из села Баре, као и предмети израђени од свих врста метала. У дворишту главне зграде налази се лапидаријумом, скулптуре, надгробне стеле, саркофазима.
- Легат Миодрага Марковића излаже уметничке слике на сталној поставци. Заступљено више од 20 уметника, међу којима Јован Бијелић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Љубица Сокић, Пеђа Милосављевић и др.[3]
- Музеј културне историје у Немањиној улици, је грађанска кући, са етнолошком поставком грађанске културе с краја 19. и почетка 20. века. Простире се на 380 m²
- Кућа фонда Петра Добрњца са историјском збирком: Пожаревачки мир, Први и Други српски устанак). Простире се на 100 m²
- Етно парк на брду Тулба је изложба на отвореном са објектима народног градитељства из 18. и 19. века: окућница, бунар са витлом, кућа брвнара (село Мелница), кућа разбијеног типа места (село Макце код Петровца) из осамдесетих година 19. века. У непосредној близини изграђен је и Царски шатор, налик ономе у коме је 21. јула 1718. године потписан Пожаревачки мир.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Римски саркофаг испред улаза у музеј
-
Римска уљана бронзана лампа
-
Дечија римска играчка у облику коњића
-
Реконструкција келтског ратника
-
Римска уљана лампа у облику главе Сатира
-
Римска позоришна трагична маска
-
Римски заветни натпис посвећен Јупитеру, уклесан у стену испод Рамске тврђаве на Дунаву
-
Римска опека са прстом уписаним првим словима абецедет
-
Римски накит из Виминацијума
-
Римски коштани предмети из Вминацијума
-
Делимична реконструкција станишта културе Лепенског вира
-
Керамичке посуде бронзаног доба из села Дрмна
-
Римски надгробни споменик ветерана 1. македонске легије
-
Римски бронзани поклопац за крчаг, са представом бога Диониса
-
Римска фреска са представом даме - Дивина из Виминацијума
-
Део сталне музејске поставке
-
Римски надгробни споменик ветерана
-
Римски златан накит из Виминацијума
-
Грб Римског града Виминацијума
-
Римске подне опеке
-
Римска дечија играчка у облику овна
-
Клепсидра, римски водени сат из Виминацијума
-
Реконструисана седећа статуа цара Каринуса из Маргума
-
Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом коњаника
-
Керамичка посуда винчанске културе са неолитског локалитета Беловоде
-
Керамички пехар бронзаног доба
-
Копија статуете кличевачког идола
-
Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом раја
-
Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом коњаника
-
Медицински прибор из гроба лекара са Виминацијума
-
Фрагментована статуа мушкарца (тип Palliatus)
-
Керамички пехари раног бронзаног доба из села Дрмна
-
Римски сребрни медаљон са камејом
-
Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом раја
-
Скулптура Херкулане на улазу у Музеј
-
Копија скулптуре римске даме
-
Римска огрлица
-
Римски накит - Виминацијум
-
Римски златни накит
-
Христов монограм
-
Римски стуб - Виминацијум
-
Римска кованица
Лапидаријум
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ТО Пожаревац: „Народни музеј“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. новембар 2013), приступ 26.5.2013
- ^ Živković, Mirjana; Todović, Milenko (1995). Krađa kulturnog i nacionalnog blaga Jugoslavije. Beograd: Vojska, Dečje novine. стр. 195-211.
- ^ Радио Бум 93: „Градски музеј“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. март 2015), приступ 26.5.2013
- ^ Радио Бум 93: „Етно парк Тулба са шатором“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. март 2015), приступ 26.5.2013
Литература
[уреди | уреди извор]- Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др. Радмила Новаковић Костић, 2005. година.