Румуни у Републици Српској

С Википедије, слободне енциклопедије
Румуни у Републици Српској
рум. Români din Republika Srpska
застава Румуна и грб Српске
Укупна популација
'62 (2013)
Региони са значајном популацијом
Станари'
Добој16(2013)
Бијељина8(2013)
Језици
Српски језик
Румунски језик (224)[а]
Религија
Православље
Српска православна црква
Сродне етничке групе
Италијани
Каравласи

Румуни у Републици Српској (рум. Români din Republika Srpska) су грађани румунског поријекла и румунске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни представљају малобројну националну мањину на територији Републике Српске, иако је овај народ историјски дуго присутан на територији данашње Републике Српске, а њихов број је у различитим временским периодима варирао, постепено се смањујући.

Данас је присуство румунске националне мањине најпримјетније на територији Општине Станари, гдје у насељеном мјесту Остружња Горња, од укупног броја становништва, Румуни чине значајан проценат, што потврђује и укључивање румунске заједнице у предизборну кампању предсједника Савеза националних мањина регије Добој Драгана Марковића током 2012. године.[1]

Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Румуни нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.

Историјат[уреди | уреди извор]

О доласку Румуна у крајеве данашње Републике Српске, као и комплетног подручја бивше Југославије постоје различите и противрјечне теорије. Њихова противрјечност се огледа у односу на два кључна питања, на питање историјског поријекла Румуна и друго, на сличности односно разлике између Румуна и Влаха. Историјска је чињеница да Румуни вијековима живе на Балканском полуострву, па тако и на подручју Републике Српске. Румуни припадају групи становника Балкана који су се вијековима бавили номадским сточарством, па су некада на подручју данашње Републике Српске живјели у много већем броју него што је то данас.[2]

Од времена турске окупације српске Краљевине Босне 1463. године Румуни су се испред освајача повлачили према Панонији. Број припадника румунске националне заједнице у овим крајевима од тог периода увијек је био симболичан. У периоду након Другог свјетског рата био је евидентован постепени раст броја припадника румунске националне заједнице на подручју цијеле Босне и Херцеговине.[2]

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Румуна се борио у Редовима Војске Републике Српске.[3]

Данас је постојање румунске националне заједнице активно једино у добојској регији, а према локалним изворима, највише Румуна живи у селу Остружња Горња, која данас административно припада Општини Станари. До формирања Општине Станари, ово насеље је припадало Граду Добоју. Према подацима Удружења Румуна из тог мјеста, у Остружњи Горњој живе 53 породице са око 350 чланова, који се сматрају припадницима румунског народа.[4][1]

Религија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Религија у Републици Српској

Румуни у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.[5]

Култура[уреди | уреди извор]

Припадници румунске националне мањине у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традиционални начин живота, обичаје и кухињу као у матичној земљи.[6]

Удружења[уреди | уреди извор]

У Републици Српској, постоји једно удружење, које окупља припаднике румунске заједнице. То је Удружење Румуна „Остружња” у Остружњи Горњој, која припада Општини Станари.[7] У насељу Остружња Горња током мјесеца јуна 2019. одржан је састанак удружења Румуна, на којем је разговарано о протеклим активностима и планираним активностима у 2020. години. Посебан акценат је стављен на активности око увођења посебне ставке у буџету општине Станари за помоћ националним мањинама.[8]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Припадницима румунске националне мањине у Републици Српској сматрају се грађани који имају румунско етничко поријекло и који се тако осјећају, који познају румунски језик, кухињу и обичаје.[9]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 62 Румуна.[10] Румуни настањују сљедеће општине и градове:

Румуни, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 62
Бања Лука 5
Бијељина 8
Брод 4
Брчко [б] 5
Власеница 4
Градишка 1
Добој 16
Доњи Жабар 1
Источно Сарајево 1

1

Козарска Дубица 1
Лакташи 4
Лопаре 2
Љубиње 1
Приједор 2
Србац 5
Теслић 1
Требиње 3
Угљевик 1
Шамац 1
Шековићи 1

Значајне личности[уреди | уреди извор]

  • Силвија Вујовић, члан Савјета националних мањина БиХ, из Републике Српске у другом[11] и трећем сазиву.[12]
  • Адријан Дима, добровољац у редовима Војске Републике Српске, који је у Румунији служио у специјалним јединицама. Од 1993. године ратовао је у Републици Српској Крајини, а крајем 1994.долази у састав одреда „Бели вукови” Сарајевско романијског корпуса. Погинуо је у борби на планинском масиву Трескавица 3. маја 1995. године.[3]
  • Станко Маринковић, први предсједник Удружења Румуна „Остружња” из насеља Остружња Горња, код Станара.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Број становника Републике Српске којима је Румунски језик, матерњи језик.
  2. ^ Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ.
  3. ^ Општина у саставу Града Источно Сарајево.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Драган Марковић посјетио добојске Румуне”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 05. 09. 2018. г. Приступљено 4. 9. 2018. 
  2. ^ а б Извјештај 2015, стр. 89.
  3. ^ а б „Добровољци, погинули у Отаџбинским ратовима Српског народа (1992-1999)”. Моје новости. Приступљено 11. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Добој:Основано удружење Румуна”. Фронтал.рс. Приступљено 4. 9. 2018. 
  5. ^ „Живот у сјени конститутивних народа – Румунии у БиХ”. Прометеј. Приступљено 22. 4. 2017. 
  6. ^ Извјештај 2015, стр. 92.
  7. ^ „Добој:Основано удружење Румуна”. Фронтал.рс. Приступљено 4. 9. 2018. 
  8. ^ „Одржан састанак Румуна”. Савез националних мањина регије Добој. Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 29. 4. 2020. 
  9. ^ Извјештај 2015, стр. 91.
  10. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  11. ^ „Савјет националних мањина БиХ - други сазив”. Парламентарна скупштина БХ. Приступљено 29. 4. 2020. 
  12. ^ „Савјет националних мањина БиХ - трећи сазив”. Парламентарна скупштина БХ. Приступљено 29. 4. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2017). „Ријеч националних мањина”. 2: 67. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2018). „Ријеч националних мањина”. 3: 106. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2019). „Ријеч националних мањина”. 4: 112. 
  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Румуни_у_Републици_Српској&oldid=27674150”