Филолошки факултет Универзитета у Београду
 Филолошки факултет, улаз са Студентског трга. | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Афилијација | Универзитет у Београду |
| Декан | Ива Драшкић Вићановић |
| Број одсека | 31 |
| Локација | Београд, Србија |
| Веб-сајт | http://www.fil.bg.ac.rs/ |
 | |
Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.[1]
Управа Факултета
[уреди | уреди извор]Декан Факултета је проф. др Ива Драшкић Вићановић.[2]
Продекани су доц. др Јован Чудомировић (за наставу), проф. др Ана Коларић (за научни и стручни рад), проф. др Анете Ђуровић (за међународну сарадњу) и доц. др Наташа Јанићијевић (за финансије).
Историја
[уреди | уреди извор]Развој филолошких дисциплина у Србији
[уреди | уреди извор]Институционализовано изучавање филолошких дисциплина постоји у нововековној Србији још од времена установљења Велике школе у Београду 1808. године, у којој су се учили српски и немачки језик.
Историја високог школства у Србији почиње са оснивањем Лицеја кнежевине Србије 1838. године у Крагујевцу. Настава страних језика је и законски утемељена 1839. године, када се поред немачког у наставни план уводи и француски језик. Две године касније, 1841. Лицеј је пресељен у Београд.
На темељу Лицеја, кнез Михаило је 1863. године основао Велику школу (Академију) која је усељена у задужбину капетана Мише Анастасијевића на Великој пијаци (данас: Студентски трг). У тој згради се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и Катедра за српски језик Филолошког факултета. Велика школа је била подељена на три факултета: Филозоф(иј)ски, Технички и Научни.
Филозофски факултет Велике школе подељен је 1873. године на два одсека: Филолошко-историјски и Природно-математички.[3] Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности постојала је од 1873. године, а из ње се 1876. године издвојила Катедра за српску и словенску књижевност. Филолошко-историјски одсек је касније, 1896. године, подељен на Лингвистичко-литерарни и Историјско-географски.[3] На Лингвистичко-литерарном одсеку стручни предмети су били: Српска и словенска филологија, Историја српске и југословенске књижевности, Латински и грчки језик и књижевност, Француски и немачки језик и књижевност и Теорија књижевности.[3]
Утемељење Београдског универзитета 1905. године дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета до 1960. године, када је основан Филолошки факултет.
Филолошки факултет (1960)
[уреди | уреди извор]Филолошки факултет је постао самостална наставна и научна установа издвајањем из Филозофског факултета школске 1960/61. године.[3]
Непосредно по издвајању, Факултет је имао једанаест наставних група: Српскохрватски језик, Југословенска књижевност, Југословенска и светска књижевност, Славистика, Француски језик, Италијански језик, Енглески језик, Немачки језик, Општа књижевност, Оријентална филологија и Албанологија.[3]
Постдипломске односно магистарске студије уведене су школске 1961/62. године.[3]
Од 1996. године у Крагујевцу почиње са радом Наставно одељење Филолошког факултета, са студијским групама за српски, енглески, француски, шпански и немачки језик и њихове књижевности. 2002. године ово одељење, одлуком Владе Републике Србије, добија самосталност и, заједно са одељењем за музичке уметности ФМУ и одељењем примењених уметности ФПУ, спаја се у јединствен факултет, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ).
Декани факултета су били Душан Пухало (1975–1977), Никша Стипчевић у два мандата (1987–1989 и 1989–1991).
Студентски протест 2011. године
[уреди | уреди извор]У седам часова ујутро, 17. октобра 2011. године, студенти Филолошког факултета заузели су зграду факултета и наредили прекид наставе.[4] Све просторије су убрзо биле под барикадама од столица и клупа, у холу су исписане пароле и транспаренти, а студенти који су дошли на предавања напустили су зграду. Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, потврдила је да је факултет у блокади и да наставе неће бити. Према речима студената који су протестовали, разлог за блокаду су изузетно висока школарина (119.000 динара), тешки услови за упис и прелазак на буџетско финансирање. Један од њихових захтева упућених Влади је био и да студентима који су ван буџетске квоте, а остварили су више од 48 ЕСПБ бодова, држава обезбеди школарину.[5] Блокади су претходили протести 6. и 14. октобра, као и протестна шетња од платоа испред Филозофског факултета до зграде Владе у улици кнеза Милоша.[6] Министар просвете Жарко Обрадовић најпре је рекао да ће захтеви студената бити испуњени,[7] а нешто касније дао потпуно контрадикторну изјаву, да држава нема новца да плати школарину сваком студенту.[8] Штрајкачи су због тога најавили радикализацију протеста.[9] Ипак, студенти прве године италијанског језика су 24. октобра омогућили улаз у слушаоницу и одслушали прво предавање од почетка протеста, упркос константном ометању старијих колега. Од тада се настава на појединим групама одржавала повремено, у библиотекама и зборницама, а недељу дана касније протест је окончан и настава је почела да се врши редовно.
Катедре
[уреди | уреди извор]Факултет има 15 самосталних катедри:
- Катедра за српски језик са јужнословенским језицима[10]
- Група за српски језик и књижевност
- Група за бугарски језик и књижевност
- Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима[11]
- Група за српску књижевност и језик
- Група за српску књижевност и језик са општом књижевношћу (од шк. 2009/10. „са компаратистиком")
- Катедра за општу књижевност и теорију књижевности[12]
- Група за општу књижевност и теорију књижевности
- Катедра за славистику[13]
- Група за руски језик и књижевност
- Група за пољски језик и књижевност
- Група за чешки језик и књижевност
- Група за словачки језик и књижевност
- Група за украјински језик и књижевност
- Катедра за италијанистику[14]
- Група за италијански језик и књижевност
- Катедра за романистику[15]
- Група за француски језик и књижевност
- Група за румунски језик и књижевност
- Катедра за иберијске студије[16]
- Група за шпански језик и хиспанске књижевности
- Катедра за германистику[17]
- Група за немачки језик и књижевност
- Група за скандинавске језике и књижевности
- Група за холандски језик и књижевност
- Катедра за англистику[18]
- Група за енглески језик и књижевност
- Катедра за оријенталистику[19]
- Група за арапски језик и књижевност
- Група за турски језик и књижевност
- Група за јапански језик и књижевност
- Група за кинески језик и књижевност
- Лекторат за корејски језик
- Лекторат за персијски језик
- Катедра за албанологију[20]
- Група за албански језик и књижевност
- Катедра за општу лингвистику[21]
- Група за општу лингвистику
- Катедра за библиотекарство и информатику[22]
- Група за библиотекарство и информатику
- Катедра за неохеленске студије[23]
- Група за грчки језик и књижевност
- Катедра за хунгарологију[24]
- Група за мађарски језик и књижевност
Посебну јединицу Факултета представља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, естетике, етике, културологије, комуникологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.[25]
Центри
[уреди | уреди извор]На Факултету постоје следећи центри:[26]
- Центар за постдипломске студије (специјалистичке студије и докторске);
- Центар за научноистраживачки рад;
- Међународни славистички центар (МСЦ);
- Центар за српски језик као страни;
- Центар за стално образовање и евалуацију;
- Центар за издавачку делатност;
- Центар за стране језике;
- Центар за текстолошка истраживања;
- Центар за примењену лингвистику;
- Центар за информациону, дигиталну и медијску писменост;
- Центар за учење на даљину;
- Центар за студије Азије.
Издавачка делатност
[уреди | уреди извор]Факултет издаје следеће периодичне публикације:
- Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (од 1921. године)
- Анали Филолошког факултета (од 1961. године)
- Филолошки преглед (гласило Факултета од 1997. године)
Од 1961. излази и серија монографских публикација Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада објављено преко 80 докторских дисертација и осталих монографских радова.
Види још
[уреди | уреди извор]- Радионица за српски језик и културу
- Списак факултета у Србији
- Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Контакт | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Декански колегијум | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ а б в г д ђ „Историјат | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „РТС :: Блокиран Филолошки факултет”. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „РТС :: Школовање о трошку државе само за најбоље”. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / Studenti blokirali centar Beograda”. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „РТС :: Влада усвојила захтеве студената”. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / Studenti, snađite se! Država para nema!”. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „РТС :: Студенти најавили радикалније протесте”. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „Српски језик са јужнословенским језицима | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Српска књижевност са јужнословенским књижевностима | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Општа књижевност и теорија књижевности | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Славистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Италијанистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Романистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Иберијске студије | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Германистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Англистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Оријенталистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Албанологија | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Општа лингвистика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Библиотекарство и информатика | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Неохеленске студије | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Хунгарологија | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Семинар за друштвене науке | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ „Центри и институти | Сајт”. www.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи |
|
| Остале | |
