Ksiloza

D-ksiloza
D-Xylopyranose	Xylofuranose
Nazivi
	IUPAC naziv D-Xylose
	Drugi nazivi (+)-Ksiloza; Drveni šećer
Identifikacija
CAS broj	58-86-6 ; 609-06-3 (L-izomer) []; 41247-05-6 (racemat) [];
ECHA InfoCard	100.043.072
PubChem C ID	6027;
UNII	A1TA934AKO;
Svojstva
Hemijska formula	C5H10O5
Molarna masa	150,13 g/mol
Agregatno stanje	monoklinske bezbojne igle ili prizme
Gustina	1,525 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja	144-145 °C
Hiralna rotacija [α]D	+22.5º (CHCl3)
Srodna jedinjenja
Srodne aldopentoze	Arabinoza; Riboza; Liksoza
Srodna jedinjenja	Ksiluloza
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Ksiloza (cf. grčki ξυλος, ksilos, drvo) je šećer koji je prvi put bio izolovan iz drveta, po čemu je dobio ime. Ksiloza se klasifikuje kao monosaharid aldopentoznog tipa. Ona sadrži pet atoma ugljenika, kao i aldehidnu funkcionalnu grupu.^[5]^[6] Ona je prekurzor hemiceluloze, jednog od glavnih konstituenata biomase. Kao i većina šećera, ona je javlja u nekoliko strukturnih oblika u zavisnosti od uslova. U obliku sa slobodnom karbonilnom grupom, ona je redukujući šećer.

Struktura[уреди | уреди извор]

Aciklična forma ksiloze ima hemijsku formulu HOCH₂(CH(OH))₃CHO. Ciklični hemiacetalni izomeri su zastupljeniji u rastvorima. Postoje dva tipa: piranoze, koje poseduju šestočlane C₅O prstene, i furanoze sa petočlanim C₄O prstenima (sa dodatnom CH₂OH grupom). Svaki od tih prstena je podložan daljem izomerizmu, u zavisnosti od relativne orijentacije anomerne hidroksilne grupe.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 9995 </noinclude>
^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8.
^ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
^ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.

Literatura[уреди | уреди извор]

Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 9995 </noinclude>

[4] Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8.

[5] Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.

[6] Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]