Бачко-барањска жупанија
Бачко-барањска жупанија | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1921.—1922. | |||||||||||||
Положај жупаније у бившој покрајини Банат, Бачка и Барања | |||||||||||||
Главни град | Нови Сад | ||||||||||||
Регија | Средња Европа | ||||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања | ||||||||||||
Становништво | 784.569 (1921) | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша жупанија | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1921. | ||||||||||||
• Укинуто | 1922. | ||||||||||||
|
Бачко-барањска жупанија је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1922. године.[1][2][3] Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и источне Хрватске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Нови Сад (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника.[3]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Бачко-барањска жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географске регије Бачку и Барању. На истоку јој је граница била река Тиса, на југу и југозападу Дунав, а на западу Драва. Северна граница није била природна, већ је одређена државном границом према Мађарској.
Суседне административне јединице биле су Торонталско-тамишка жупанија на истоку (у Банату, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања), Сремска жупанија на југу (у Срему) и Вировитичка жупанија на западу (у Славонији).
Историја
[уреди | уреди извор]Бачко-барањска жупанија формирана је од делова ранијих жупанија, Бачко-бодрошке и Барањске, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.
Тријанонским споразумом из 1920. године, била је предвиђена подела Бачко-бодрошке и Барањске жупаније између Краљевства СХС и Мађарске, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Бачко-барањска жупанија. Предаја северних делова Бачке и Барање Мађарској извршена је тек 1921. године и то не директно, већ је у време повлачења војске Краљевине СХС, на тим подручјима формирана краткотрајна Српско-мађарска република Барања-Баја, коју су мађарске трупе ликвидирале.
Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Бачко-барањске жупаније је подељена између Бачке и Београдске области.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника од чега:[3]
- 277.636 Мађара
- 262.202 Срба и Хрвата
- 190.049 Немаца
- 31.071 Чехословака
- 11.040 Русина
- 4.993 Словенаца
- 3.116 Руса
- 1.633 Румуна и Цинцара
На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Жабаљ и Тител, као и у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, Мађари су чинили доминантно становништво у срезовима Топола, Сента, Стари Бечеј и Батина, као и у граду Сента, док су Словаци чинили доминантно становништво у срезу Нови Сад.
По вероисповести било је 1921. године:
- 484.381 римокатолика
- 166.698 православних
- 105.524 евангелиста
- 14.427 јевреја
- 12.218 гркокатолика
Управна подела
[уреди | уреди извор]Управна подела Бачко-барањске жупаније била је следећа:
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.