Бачко-барањска жупанија

Бачко-барањска жупанија
Бачко-барањска жупанија
1921.—1922.
	; Положај жупаније у бившој покрајини Банат, Бачка и Барања
Главни град	Нови Сад
Регија	Средња Европа
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања
Становништво	784.569 (1921)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	1921.
• Укинуто	1922.
Претходник	Следбеник
	Бачко-бодрошка жупанија (Краљевство СХС)
	Барањска жупанија (Краљевство СХС)
Бачка област (Краљевина СХС)
Београдска област (Краљевина СХС)

Бачко-барањска жупанија је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1922. године.^[1]^[2]^[3] Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и источне Хрватске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Нови Сад (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника.^[3]

Географски положај

Бачко-барањска жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географске регије Бачку и Барању. На истоку јој је граница била река Тиса, на југу и југозападу Дунав, а на западу Драва. Северна граница није била природна, већ је одређена државном границом према Мађарској.

Суседне административне јединице биле су Торонталско-тамишка жупанија на истоку (у Банату, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања), Сремска жупанија на југу (у Срему) и Вировитичка жупанија на западу (у Славонији).

Историја

Бачко-барањска жупанија формирана је од делова ранијих жупанија, Бачко-бодрошке и Барањске, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

Тријанонским споразумом из 1920. године, била је предвиђена подела Бачко-бодрошке и Барањске жупаније између Краљевства СХС и Мађарске, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Бачко-барањска жупанија. Предаја северних делова Бачке и Барање Мађарској извршена је тек 1921. године и то не директно, већ је у време повлачења војске Краљевине СХС, на тим подручјима формирана краткотрајна Српско-мађарска република Барања-Баја, коју су мађарске трупе ликвидирале.

Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Бачко-барањске жупаније је подељена између Бачке и Београдске области.

Становништво

Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника од чега:^[3]

На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Жабаљ и Тител, као и у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, Мађари су чинили доминантно становништво у срезовима Топола, Сента, Стари Бечеј и Батина, као и у граду Сента, док су Словаци чинили доминантно становништво у срезу Нови Сад.

По вероисповести било је 1921. године:

Управна подела

Управна подела Бачко-барањске жупаније била је следећа:

Срезови
Срез	Седиште
Апатински срез	Апатин
Батински срез	Батина
Дарда (срез)	Дарда
Жабаљски срез	Жабаљ
Куљански срез	Кула
Новосадски срез	Нови Сад
Оџачки срез	Оџаци
Сенћански срез	Сента
Сомборски срез	Сомбор
Старобечејски срез	Стари Бечеј
Старопаланачки срез	Стара Паланка
Тителски срез	Тител
Тополски срез	Топола
Градови
Нови Сад
Сента
Сомбор
Суботица

Извори

Литература

Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.

Види још

[1] "imala svog utjecaja i na prvotnu administrativnu podjelu Vojvodine od od 1918. do 1921. godine.1 Ta je administracija odgovarala upravo onoj tradicionalnoj mađarskoj podjeli ...

[2] Marulic — Google Књиге^{[мртва веза]}

[automatski_generisano1-3] а ^б ^в http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1921/Pdf/G19214001.pdf

[1]

[2]

[3]