Бачко-барањска жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бачко-барањска жупанија
Banat backa baranja 01 map sr.png
Положај жупаније у бившој покрајини Банат, Бачка и Барања
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања
Главни град Нови Сад
Становништво 784.569 (1921)
Друштво
Званични језици српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Велики жупан
Оснивање 1921.
Престанак 1922.
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Бачко-бодрошка жупанија (Краљевство СХС) Бачка област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Барањска жупанија (Краљевство СХС) Београдска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја

Бачко-барањска жупанија је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1922. године.[1][2][3] Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и источне Хрватске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Нови Сад (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника.[3]

Географски положај[уреди]

Бачко-барањска жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географске регије Бачку и Барању. На истоку јој је граница била река Тиса, на југу и југозападу Дунав, а на западу Драва. Северна граница није била природна, већ је одређена државном границом према Мађарској.

Суседне административне јединице биле су Торонталско-тамишка жупанија на истоку (у Банату, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања), Сремска жупанија на југу (у Срему) и Вировитичка жупанија на западу (у Славонији).

Историја[уреди]

Бачко-барањска жупанија формирана је од делова ранијих жупанија, Бачко-бодрошке и Барањске, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

Тријанонским споразумом из 1920. године, била је предвиђена подела Бачко-бодрошке и Барањске жупаније између Краљевства СХС и Мађарске, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Бачко-барањска жупанија. Предаја северних делова Бачке и Барање Мађарској извршена је тек 1921. године и то не директно, већ је у време повлачења војске Краљевине СХС, на тим подручјима формирана краткотрајна Српско-мађарска република Барања-Баја, коју су мађарске трупе ликвидирале.

Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Бачко-барањске жупаније је подељена између Бачке и Београдске области.

Становништво[уреди]

Говорни језици у жупанији по попису из 1921. године (без подручја Барање).

Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника од чега:[3]

На локалном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Жабаљ и Тител, као и у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, Мађари су чинили доминантно становништво у срезовима Топола, Сента, Стари Бечеј и Батина, као и у граду Сента, док су Словаци чинили доминантно становништво у срезу Нови Сад.

По вероисповести било је 1921. године:

Управна подела[уреди]

Управна подела Бачко-барањске жупаније била је следећа:

Срезови
Срез Седиште
Апатински срез Апатин
Батински срез Батина
Дарда (срез) Дарда
Жабаљски срез Жабаљ
Куљански срез Кула
Новосадски срез Нови Сад
Оџачки срез Оџаци
Сенћански срез Сента
Сомборски срез Сомбор
Старобечејски срез Стари Бечеј
Старопаланачки срез Стара Паланка
Тителски срез Тител
Тополски срез Топола
Градови
Нови Сад
Сента
Сомбор
Суботица

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.

Види још[уреди]