Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor

Gavrilo Princip

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Gavrilo Princip
Gavrilloprincip2.jpg
Gavrilo Princip u zatvoru
Datum rođenja(1894-07-25)25. jul 1894.
Mesto rođenjaObljaj, kod Bosanskog Grahova
 defakto  Austrougarska
dejure  Osmansko carstvo
Datum smrti28. april 1918.(1918-04-28) (23 god.)
Mesto smrtiTerezin
  Austrougarska
Uzrok smrtituberkuloza
Mesto ukopaKapela vidovdanskih heroja, Sarajevo
43°52′0.76″N 18°24′38.88″E / 43.8668778° SGŠ; 18.4108000° IGD / 43.8668778; 18.4108000
Potpis
Gavrilin potpis.svg

Gavrilo Princip (Obljaj, kod Bosanskog Grahova, 25. jul 1894Terezin, 28. april 1918) bio je član Mlade Bosne, jugoslovenske organizacije koja se zalagala za okončanje austrougarske vladavine u Bosni i Hercegovini. Izvršio je atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu 28. juna 1914.

Princip je bio jugoslovenski nacionalista povezan sa pokretom Mlada Bosna, koja se pretežno sastojala od Srba, ali i od Bošnjaka i Hrvata.[1] Tokom suđenja govorio je da se zalaže za ujedinjenje svih Južnih Slovena i oslobođenje od Austrougarske.[2]

Atentat na Franca Ferdinanda

Gavrilo Princip je deo porodice što je nekada nosila prezime Čeko.[3] Bio je sin Petra iz Obljaja, kod Bosanskog Grahova, srez Livno.[4] Srednju školu je pohađao u Sarajevu i Tuzli. Gavrilo je školovanje nastavio u Srbiji, gde je došao 1913. godine jer je bio isključen iz svih srednjih škola u Bosni i Hercegovini. Da bi se izdržavao radio je teške fizičke poslove kao nadničar. U Beogradu je 21. avgusta 1913. godine položio privatno 6. razred u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Trebalo je da položi na isti način i 7. razred u junu 1914. godine.[5] Mladi Princip je bio u intimnoj vezi sa Jelenom Jezdimirović učiteljskom pripravnicom iz Sarajeva.[6]

U martu 1914. objavljeno je da prestolonaslednik Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo u junu 1914. da prisustvuje vojnoj vežbi austrougarske vojske u okolini grada. Posle te vesti kod Gavrila Principa i nekih njegovih poznanika se javila zamisao da ubiju Ferdinanda.[7] Srpsko stanovništvo grada je njegovo pojavljivanje i vojnu vežbu doživljavalo kao provokativno, budući da se sve to odigravalo na Vidovdan i nedaleko od granice sa Srbijom. Neki su pomislili da su to upravo pripreme napada na Srbiju

Austrougarske vlasti su u toku istrage došle do saznanja da je oružje korišćeno u atentatu doneseno iz Srbije. Sa ovim incidentom nisu bile povezane zvanične vlasti Kraljevine Srbije već određeni ljudi pripadnici tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ ili „Crna ruka“ koju je vodio Dragutin Dimitrijević Apis, čovek na visokom položaju u vojsci Srbije.[8] Austrougarske vlasti su iskoristile ubistvo da upute ultimatum Srbiji 23. jula 1914. sa zahtevom da njihova policija u Srbiji slobodno vrši istrage, hapšenja i druge mere u vezi s gonjenjem osumnjičenih za pogibiju svog prestolonaslednika. Srpske vlasti su pristale na sve tačke ultimatuma, osim na jednu koja je zahtevala upućivanje austrougarskih istražnih organa unutar teritorija Kraljevine Srbije. Ovo su vlasti Austrougarske iskoristile da objave Srbiji rat 28. jula 1914. godine, koji je ubrzo prerastao u Prvi svetski rat.[9]

Po prvobitnom planu atentata, izvršilaca je bilo šest. Od tih šest, četiri nije uradilo ništa prilikom prvog prolaska carske kolone u Sarajevu. Tada je Nedeljko Čabrinović bacio bombu na automobil u kome se nalazio Ferdinand. Bomba je eksplodirala iza automobila i lakše je ranila dva pratioca (pukovnika Eriha fon Mericija i grofa Boz-Valdeka). Prilikom povratka kolone Gavrilo Princip je uspešno izvršio atentat na prestolonaslednika, ali je pogodio i njegovu suprugu. Na suđenju je ustanovljeno da atentatori nisu imali nameru da ubiju Sofiju Hotek.[10]

Oružje koje je Princip koristio je bio belgijski Fabrique Nationale M Browning 1910 poluautomatski pištolj.

Presuda i kazna

U vreme kad se dogodio atentat, Gavrilo Princip je bio maloletan i nije mogao biti osuđen na smrtnu kaznu, Zato je osuđen na dvadeset godina zatvora, gde je bio izložen mučenjima.

Kaznu je služio u češkom Terezinu, gde je i umro od tuberkuloze 28. aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata. Pri kraju života je bio zbog loših zatvorskih uslova vrlo oslabio i imao oko četrdeset kilograma.

  • U unutrašnjosti ćelije smeštene u tvrđavi Terezin, danas samo u zid ugrađeni okovi za koje je Gavrilo Princip bio svezan, svedoče o njegovoj mučeničkoj smrti. Na zidu ispred ćelije ugrađena je skromna ploča sa imenom zatvorenika, glavnog aktera sarajevskog atentata, koji je poslužio vladajućoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji.

Ostavština

Kapela vidovdanskih heroja gde su sahranjeni Princip i drugi mladobosanci

Grob Gavrila Principa se danas nalazi u kapeli vidovdanskih heroja u Sarajevu. Smeštene su kosti svih učesnika atentata, 29. oktobra 1939. godine na sarajevskom pravoslavnom groblju Koševo, u kripti grobljanske kapele. Auto, Gavrilov pištolj i okrvavljena uniforma Franca Ferdinanda nalaze se u vojnoistorijskom muzeju u Beču. Metak koji je ubio Ferdinanda izložen je u češkom gradu Konopište.

Protivnička strana, pak, u više mahova i na razne načine pokušavala je da okalja ime Gavrila Principa. Tako npr. bivši privatni sekretar ubijenog austrougarskog prestolonaslednika, Paul Nikič Bule (nem. Paul Nikitsch-Boulles), u svojoj knjizi „Pred Oluju“ (nem. Vor dem Sturm) pominje, između ostalog, i zatvorske dane sarajevskih atentatora. Bazirajući se na priči jednog oficira koji je posetio Principa u njegovoj ćeliji u Terezenštata, veli da je Princip „u predsmrtnim mukama grešnika, pod teretom svoje savesti, padao u očajanje zbog svoga zločina i kajao se u ludačkim nastupima jecanja“.[11] Američki i nemački mediji su ga pred stogodišnjicu atentata poredili sa Osamom bin Ladenom.[12]

Po njemu je nazvana književna nagrada koja se dodeljuje u dve kategorije, za najbolji književni rad i za istorijsku studiju.[13]

Galerija

Vidi još

Napomena

  1. ^ Slika koja se dugo vremena pogrešno smatrala za sliku hapšenja Gavrila Principa. Vladimir Dedijer tvrdi u svojoj monografiji Sarajevo 1914 da je na slici prikazano hapšenje Ferdinanda Bera (Ferdinand Behr), Nemca po nacionalnosti, koji je pokušao da spase Principa od masovnog linča. Original slike se nalazi u Muzeju grada Sarajeva.

Reference

  1. ^ Djokić, Dejan (2003). Yugoslavism : histories of a failed idea, 1918-1992. London: Hurst. ISBN 978-0-299-18620-3. OCLC 51093251. 
  2. ^ Vladimir, Dedijer (1966). The Road to Sarajevo. str. 341. 
  3. ^ Dobroslav Jevđević: "Sarajevski zaverenici" (Vidovdanski atentat 1914), Beograd 2002. godine
  4. ^ "Vreme", Beograd 1939. godine
  5. ^ "Beogradske opštinske novine", Beograd 1939. godine
  6. ^ "Vreme", Beograd 1931. godine
  7. ^ Logos 2016, str. 593.
  8. ^ Logos 2016, str. 593-594.
  9. ^ Logos 2016, str. 595-596.
  10. ^ Pfefer 1938, str. 28.
  11. ^ Politika, 12. mart 1926.
  12. ^ Kampanja zapada protiv Gavrila Principa („Politika“, 2. septembar 2013)
  13. ^ Uručena prva nagrada „Gavrilo Princip” (B92, 25. jul 2017)

Literatura

Spoljašnje veze