Лугошка и карансебешка бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лугошка и карансебешка бановина
Lugoška i karansebeška banovina
Karánsebesi-Lugosi bánság
Banatul de Lugoj-Caransebeș


Ottoman vojvodina01-sr.png
Лугошка и карансебешка бановина
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Flag of Transylvania before 1918.svg Кнежевина Трансилванија
Друштво
Званични језици латински, говорни језици: српски, мађарски, румунски
Религија Православље, Католицизам, Протестантизам
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Оснивање 16. век
Престанак 17. век
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Северинска бановина (Краљевина Угарска) Темишварски пашалук (Османско царство) Fictitious Ottoman flag 3.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о историји Војводине
Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svgTradicionalni grb Vojvodine.svg

Лугошка и карансебешка бановина је назив краткотрајне историјске територијално-политичке творевине (покрајине), која је постојала током 16. и 17. века на подручју источног Баната. Територија је добила име по два најзначајнија града која су се налазила у њеном саставу, Карансебеша и Лугоша. Поред осталих градова, у саставу ове територије се налазио и Вршац. Подручје Лугошке и карансебешке бановине је данас подељено између Румуније и Србије.

Ово подручје је за српску историју значајно по томе што је представљало једину целину у оквиру вазалне османске кнежевине Трансилваније где је у значајнијем броју било присутно српско становништво.

Историјат[уреди]

Политички претходник ове територије била је Северинска бановина, погранична територија средњовековне Краљевине Угарске, формирана у 13. веку. После Мохачке битке, у раздобљу између 1526. и 1536. године, територија Северинске бановине је подељена, тако да његови источни делови (источно од града Оршаве) улазе у састав Кнежевине Влашке, док се западни делови, заједно са још неким подручјима данашњег Баната, укључују у састав новоформиране Лугошке и карансебешке бановине у оквиру Кнежевине Трансилваније. Остатак, односно већи део данашњег Баната долази под директну османску управу и постаје део новоуспостављеног пашалука са седиштем у Темишвару (Темишварски пашалук).

У првој половини 17. века, уместо Лугошке и карансебешке бановине образована је краткотрајна Северинска жупанија, да би цео тај простор потом дошао под директну османску управу и био укључен у Темишварски пашалук.

Територија[уреди]

Лугошка и карансебешка бановина је обухватала подручје у којем су се налазили следећи градови:

Банови[уреди]

Банови Лугошке и карансебешке бановине били су:

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]