Гепидска краљевина

С Википедије, слободне енциклопедије
Гепидска краљевина

Гепидска краљевина у свом највећем обиму (539-551. године)
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Престоница Сирмијум[1]
Политика
Облик државе Краљевина
 — Краљ Ардарих
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 454.
 — Укидање 567.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Хунски каганат Аварски каганат

Гепидска краљевина је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 5. и 6. века. Основали су је Гепиди, народ германског порекла. Пре стварања краљевине, Гепиди су били под влашћу Хунског каганата, али су, победивши Хуне у бици на реци Недао 454. године, збацили хунску власт и створили сопствену државу.

Историја[уреди | уреди извор]

Гепидска краљевина је првобитно обухватала просторе источно од реке Тисе и северно од реке Дунав, а са Римским царством је склопила частан мир. Краљевина потом проширује своју територију на запад, заузимајући Срем, Бачку и северно Потисје. Уследила су ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути из Срема.

Гепидска краљевина зенит достиже око 537. године када поново заузима Срем, као и околину Београда. Град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) постаје средиште гепидске државе, а гепидски краљ Кунимунд ковао је златнике у овом граду.[1] У свом највећем обиму Гепидска краљевина је обухватала делове данашње Србије, Румуније, Мађарске, Бугарске, Хрватске, Словачке и Украјине.

Византијско царство се 546. године удружује са Лангобардима (познатим и као Ломбарди) да би победило Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су се, након пада краљевине Острогота, населили на просторе данашње Славоније, северне Босне и западне Мађарске. Тиме се отварао простор продору Словена и Авара. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде у једној бици, али непријатељства су се настављала.

Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Авари су то учинили са таквим успехом и суровошћу да су Лангобарди, уплашени новим савезницима, отишли према Апенинском полуострву (зауставили су се у данашњој Ломбардији, којој су дали име). Авари су тиме коначно поразили и поробили Гепиде 567. године, отворивши потпуно простор продору Словена. Након пада Гепидске краљевине, њене територије су подељене између Аварског каганата и Византије.

Краљеви[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]