Роми

Уколико сте тражили насеље у Мексику у општини Конкал, погледајте чланак Роми (Конкал).

Роми
Цигани

Застава Рома, креирана 1933. године, а усвојена 1971. на Светском конгресу Рома
Региони са значајном популацијом
САД	1.000.000
Турска	35.000 - 5.000.000
Француска	1,200,000 - 1,300,000
Бугарска	300.000 - 850.000
Шпанија	600.000 - 1.500.000
Италија	150.000
Мађарска	750.000 - 880.000
Бразил	600.000 - 1.000.000
Румунија	850.000
Србија	147.604
Словачка	92.500 - 550.000
Македонија	53.879-197,000 (3.32)
Чешка	150.000 - 300.000
Језици
ромски, варијанта пара-ромског језика (и локални језици)
Религија
већином локалне религије хришћанство (католицизам, православље...), ислам, хиндуизам

Роми у Швајцарској, 15. век

Роми у Трансилванији, 19. век

Роми у Бугарској

Ромкиња са дететом у ромској ношњи - Сигишоара.

Роми су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи.

Рома укупно има у Европи око 8 до 15 милиона, од тога у Румунији 621.000, Бугарској 325.343, Чешкој 245.800, Србији 150.000, Русији 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика. На Балкану живе и етнички Египћани и Ашкалије и Бањаши, које неки сматрају потомцима румунизованих Рома.

У Србији има Рома који су православци а и Роми муслимани али и Роми других вера.

Име

Роми

Роми себе на свом језику називају Ромима. Назив Цигани је пежоративан.

Тај пежоративни Термин „Цигани“ одомаћио се током вишевековног коришћења. Погрешна је предпоставка да корен именице долази из грчког језика, τσιγγάνοι или ἀτσίγγανοι што значи "недодирљиви" (недодорљив на грчком: ανεπιθύμητη)

Роми су у дубровачцким актима означени као: Египћани (Egiptus, Egiupach Jegupach) и као Цигани (Cinganus, Zinganus, Cingalus i Azinganus). На основу овога је изведен закључак да термин Цигани - са лексичким варијацијама - означава првобитно званично име за Роме у средњовековној Бизантији.

Не постоји никаква веза између имена Рома и имена Румуније (Romania).

У енглеском језику се за Роме користи назив „Gypsy“, за који се сматра да је изведен од имена Египат, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци Египта.

Већина Рома себе ословљава по генеричком имену Ром, што у преводу значи „човек“, док за припаднике других народа Роми користе назив „гаџе“.

Језик

Застава ромског народа - точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.

Већина Рома говори неки од дијалекта ромског језика. Анализа ромског језика је показала да је он блиско повезан са индо-европским језицима који се говоре у северној Индији и Пакистану (Пенџаб). Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што позајмљенице у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу.

Савремена лингвистика је утврдила повезаност ромског језика са пенџапским и потохарским језиком, који се говоре у северној Индији и Пакистану. Сматра се да ромски језик спада у групу централноиндијских језика, у коју између осталих спадају и језици хинду, урду, итд. Међутим, једна студија недавно објављена у магазину Природа,[2] указује да је ромски језик повезан са синхалским језиком, који се говори на Шри Ланки (види фусноту).

Неки Роми су развили специфичне креолске и/или мешане језике, међу којима се издвајају следећи:

• Калó или иберијски ромски, који користи ромске речи (лексикон) и граматику шпанског језика, калé. Извор је многих речи шпанског сленга и жаргона.
• Ломавренски ромски или јерменски ромски.
• Англо-ромски или енглески ромски.
• Ромско-грчки или грчки ромски.
• Чергарски ромски или норвешки ромски.
• Ромско-српски или српски ромски.
• Таврингерски ромски или шведски ромски.

Последњих година се појавио покрет који заговара употребу „двоструког р“ при писању имена „РРоми“, пошто у ромском језику „р“ и „рр“ представљају два различита гласа.

Историја

Путујућа ромска породица 1837.

Влашки плакат из 1852. године, који оглашава продају робова - Рома

Верује се да су напустили Индију око 1000. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене границама Авганистана, Ирана (некадашње Персије), Јерменије, и Турске. Део Рома и данас живи на истоку, чак у Ирану, укључујући и неке који су се селили ка Европи и потом се вратили. Почетком 14. века Роми долазе на Балкан, а почетком 16. века се селе све до Шкотске и Шведске. Неки Роми су се селили ка југу кроз Сирију ка северној Африци, долазећи у Европу преко Гибралтара. Оба огранка миграције су се срела у данашњој Француској. Људи слични Ромима и данас живе у Индији, а највероватније су пореклом из пустињске државе Раџастан.

Узроци сеобе Рома су једна од највећих мистерија у историји. Забележено је да је Махмуд од Газнија узео пола милиона заробљеника током турско-персијске инвазије на Синд и Пенџаб у Индији.

Усељавање Рома у Сједињене Државе је почело у колонијална времена у малим групама на подручју Вирџиније и Француске Луизијане. Веће усељавање је почело после 1860. године, са доласком група Ромнишала из Уједињеног Краљевства. Највећи број ромских досељеника је дошао почетком 20. века, углавном преко влашких група и Калдераша. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број Рома се такође населио у Средњој Америци.

Ромска популација

Мапа показује процењен број Рома у Европи, који је објавио Савет Европе 2007. године (9,8 милиона)
0%                                10%

Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома у свету. Према проценама их има око између 8 и 15 милиона у Европи. Највећа концентрација Рома је на Балканском полуострву у југоисточној Европи, у централној Европи, САД, Русији и државама бившег Совјетског Савеза. Мањи број Рома живи широм западне Европе, Блиског истока и северне Африке.

Земље у којима живи преко пола милиона Рома су: Румунија, Бугарска, Мађарска, земље бивше Југославије и Сједињене Америчке Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има Словачка - од 5.400.000 становника Словачке, 320.000 су Роми.

Роми се међу собом деле по територијалним, културолошким и дијалектолошким разликама на 4 главне групе:

1. Калдереши (ковачи који су дошли са Балкана у централну Европу, а затим се селили и до Северне Америке). Представљају најбројнију ромску групацију;
2. Мануши (познати и као Синти), углавном насељавају Алзас и околне регионе Француске и Немачке. Познати су као путујући забављачи и циркусанти;
3. Ромничали (углавном насељавају Уједињено Краљевство и Северну Америку).

Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања којим се баве и/или територије са које потичу. Неке од ових подгрупа су: Мачваје, Ловари, Чурари, Синти, Рудари, Бојаши, Лудари, Лури, Шорашаји, Унгарице, Башалде и Ромунгро.

Генетика

Студије о генетичком пореклу бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучених Y хромозома и митохондријске ДНК припадају мушкој хаплогрупи H и женској хаплогрупи М, хаплогрупама које су широко распрострањене широм јужне и централне Азије. Мушка хапло група R1a1 је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној Индији и Пакистану. Остатак гена код проучаваних Рома потиче са Блиског истока или Европе.

Одбацивање и предрасуде

Роми у Риму

Две ромкиње у Клужу.

Ром мечкар на Бановом брду 1980их.

Одувек су постојале предрасуде према Ромима. Неке од тих предрасуда доводе и дан данас до погрома и покушаја истребљења.

Појава Рома на тлу Европе који комуницирају непознатим језиком је створила низ неспоразума и мисконцепција о Ромима, које их прате и данас.

Кроз векове су Гаџе (нероми) упорно настојали асимилирати Роме, а када то није успевало, неретко су их убијали. Асимилација је вршена на начин да су ромску децу одстрањивали од породица и давали их на усвајање. (У Швајцарској се између 1926 и 1975 стерилизирало Роме и одстрањивала деца из породица у оквиру програма "киндер дер ландштрасе" којег је водила Организације Про Јувентуте)

Прузијски краљ Фредерик Виљам је 1725. године издао наредбу да се сви Роми старији од 18 година вешају без икаквог разлога. Такође, пракса "лова на Цигане" у овом периоду је била уобичајена.

Роми у доба тречег рајха

План нациста у другом светском рату је предвиђао нестанак Рома из расних разлога а не као идеолошких противника и непријатеља Немачке.

Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц – Биркенау до 2. Августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме – Зигеунерлагер. Заточени Роми потицали су са територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Зигеунерлагер заточено је више од 23. 000 Рома, од којих је око 20. 000 ликвидирано. У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Зигеунерлагера налазио се злогласни  „лекар” Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом. Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла. Бивши канцелар Немачке Вили Брант својевремено је изнео податак да је током Другог светског рата побијено пола милиона Рома, али најновији подаци говоре о преко 1, 2 милиона жртава.

Највише Рома побијено је у Немачкој, а затим на подручју Независне државе Хрватске. Процењено је да је на подручју бивше Краљевине Југославије било око 300.000 Рома, од којих је половина побијена пре или у току депортације, као и у концентрационим логорима. У Србији је од нациста страдало око 46.000 Рома, а у НДХ 80 000. Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу у знак одмазде због ликвидације више припадника Вермахта од стране комуниста. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима налазио се и велики број Рома. У Холокаусту током Другог светског рата страдало је милион и 200 хиљада Рома, више од половине њиховог тадашњег броја у Европи. Након Јевреја, Роми су били други на списку за нацистичко систематско истребљивање. Упркос свему, Роме и данас често прогањају. Сваки прогон, дискриминација и насиље јесу доказ да свет још није срцем и умом прихватио истину о холокаусту Рома.

Злочини из мржње према Ромима

У задње време су Роми опет мета десничара, неонациста и неофашиста који не само да их прогањају веч се дешавају убиства, због тога што су Роми као у случају убиства

Душана Јовановића или глумца Драгана Максимовића за кога се мислило да је Ром. Без сумње је да победе партија екстремних десничара у земљама Европе ствара посебну забринутост за Роме и њихову безбедност.

Роми у бившим комунистичким земљама

Луњик IX, једино насеље у Словачкој са апсолутном Ромском већином. Насеље је познато по незапослености, криминалу и нехигијени.

Многе земље чланице бившег Источног блока и бивше Југославије имају знатну ромску популацију. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Роми се налазе углавном на маргинама друштва, живећи у насељима која подсећају на гета. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. Ромска заједница је углавном занемарена од државе и друштва, што ствара даље препреке њиховој интеграцији.

За време комунизма, Роми су били предмет асимилационих притисака (на пример; званична употреба ромског језика је била забрањена), али је њихова социјална ситуација била релативно добра. У системима планске економије они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после распада Совјетског Савеза и распада комунизма у Источној Европи. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и предрасуда послодаваца.

Цитат из Гардијана (8. јануар 2003):

„У Чешкој Републици, 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У Мађарској, 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У Словачкој, 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%.“

Роми се и дан данас суочавају са проблемима обесправљености, дискриминације и маргинализације. Како би се повећала инклузија Рома у друштво и побољшао њихов економски и социјални положај, владе Централне и Источне Европе покренуле су међународни програм „Декада Рома 2005 – 2015“.

Све земље учеснице Декаде - Бугарска, Мађарска, Македонија, Румунија, Словачка, Србија, Хрватска, Чешка, Црна Гора, Босна и Херцеговина - усвојиле су националне планове рада, у којима су одређени циљеви за сваку од приоритетних области. Материјалну и стручну помоћ за пројекте регионалне сарадње, као и за имплементацију Националних планова, пружају институције Европске Уније, кроз ИПА фондове, те друге међународне организације.

Јуна 2004. године, Ливија Јарока је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан Европског парламента, пошто се налазила на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској унији. Хуан де Диос Рамирез Ередиа, из Шпаније, је био први Ром члан Европског парламента.

Добар пример клишеа и предрасуда о начину живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског редитеља Емира Кустурице.

Роми у Србији и Југославији

Роми се досељавају на Балкан у 14. веку, када их већ има и у Србији.

Према статистичким подацима од 31. јануара 1921. године, Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Северна Македонија) 14.489, у Банату 3.704, у Бачкој и Барањи 652. За остале покрајине тадашње Краљевине СХС недостају подаци.

Роми са подручја бивше Југославије говоре ромским, српским, влашким и турским језиком; православне су и муслиманске вере. Стално су настањени, а има и скитача. Неки од њих су по занимању свирачи, поткивачи, џамбаси, трговци стоком, ковачи (израђују, између осталог, вериге, бакраче, сврдла, гребене), медведари, вретенари (од дрвета израђују корита, вретена, кашике, карлице, итд.), а има их и који се баве земљорадњом.

Ромско друштво

Традиционални Роми веома цене проширену породицу. Невиност је кључна за неудату жену. И мушкарци и жене се често венчавају као веома млади: младе у просеку имају између 15 и 25 година.

Међутим, у вези са ромским обичајима око венчања постоје и извесне контроверзе, нарочито оне које се тичу одвођења у ропство. 2003. године је Тортица, један од многобројних ромских племенских краљева, забранио својим поданицима да венчавају децу пре него што она стасају. Неки су ово видели као мешање у традиционалне ромске породичне обичаје. Супарнички ромски старешина, Флорин Ћоаба, нашао се на удару надлежних ромских институција крајем 2003. године, када је удао своју најмлађу ћерку Ана-Марију, према неким изворима, стару само 12 година.

За Роме је било широко распрострањено мишљење да имају видовњачке способности (види популарне стереотипе о Ромима у чланку: гатање), а поједини романтичари им приписују и изум тарот карата. Ово може да одражава веровање да су Роми, наводно египатског порекла, поседовали знања о изгубљеним вештинама и научним достигнућима старих Египћана.

Ромска музика

Поред сопствене ромске музике, Роми су имали и још увек имају велики утицај у еволуцији фламенко музике и плеса.

Роми, осим фламенко музике чији су корени у Шпанији, носиоци су и многих праваца у музици и познати су као Чалгије у Турској, Бугарској и Македонији; У Мађарској тамбураши; у јужној Србији трубачи и тамбураши у Војводини.

Прикази Рома у књижевности

Значајни прикази Рома у књижевности: Звонар Богородичине цркве, Виктора Игоа, Звонар Богородичине цркве, Циганчица, Мигела Сервантеса, Thinner Стивена Кинга, Кармен Жоржа Бизеа, и Montoyas y Tarantos, Сауре, Цигани, Пушкина.

У делу Робертсона Дејвиса, Орфејева лира, главни ликови су канадски Роми који чувају своју традицију, укључујући обнову музичких инструмената. Ватре у ноћи од Лујзе Даути је прича о ромским искуствима у Централној Европи током Другог светског рата.

Групе са сличним начином живота

У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Француској постоје Јениши. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се речник састоји од великог број речи пореклом из стандардног немачког, ромског и јидиша.

Такође постоји и једна група која живи у Ирској, Уједињеном Краљевству и САД, позната под именом Irish Travellers. Они нису у генетичком сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима пореклом из ирског гаелског језика, и граматици пореклом из енглеског језика, са извесним језичким утицајима из ромског језика.

Види још

• Ромски језик
• Списак познатих Рома
• Историја Рома
• Египћани (Косово)
• Ашкалије
• Списак народа света

Литература

• Дробњаковић, Боривоје (1927). „Роми”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 
• Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904);
• Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије (Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907);
• Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909);
• Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911);
• Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137);
• Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001;
• Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: Čikoš Holding.
• Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani". [3]
• Gresham, D; et al. (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331. [4];
• Luba Kalaydjieva; et al. (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [5];
• Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [6];
• Achim, Viore (2004). The Roma in Romanian History. Budapest: Central European University Press. ISBN 978-963-9241-84-8. ;
• McDowell, Bart (1970). "Gypsies, Wanderers of the World". National Geographic Society. ISBN 978-0-87044-088-5;. 
• "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101.
• Ђурић, Рајко; Милетић, Антун (2008). Историја холокауста Рома. Београд: Политика. 

Спољашње везе

• Patrin: Romani Culture and History
• BBC News: Roma Rivalry over Child Bride Ban
• BBC News: Gypsies are 'Europe's most hated'
• Specialized library with archive “Studii Romani”
• Роми у Србији - резултати социјалног истраживања
• „NE DAJTE DA VAS LAŽU: Evo kako su nastali Romi i zašto nemaju svoju državu!”. telegraf.rs. 8. 6. 2015. Приступљено 18. 9. 2019. 
• „ZAŠTO SU ROME NEKAD ZVALI "CIGANI"? Nikada ne biste pogodili šta se krije iza tog imena i šta ono znači (FOTO)”. telegraf.rs. 24. 8. 2015. Приступљено 18. 9. 2019. 
• „ISTINA O ROMSKOM NARODU: Evo kako su nastali i zašto nemaju svoju državu!”. politika-ekspres.net. 23. 12. 2017. Приступљено 18. 9. 2019. 
• „Legenda o deci cara Penge: Na Rome je bačeno prokletstvo da šetaju od zemlje do zemlje i nikad se ne smire”. telegraf.rs. 8. 4. 2019. Приступљено 18. 9. 2019. 
• „Београдски Цигани јуче су свечано и бучно прославили своју заштитницу тетку Бибију”. digitalna.nb.rs. 30. 3. 1940. Приступљено 14. 3. 2020.