Приморско-Ахтарск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Приморско-Ахтарск
Приморско-Ахтарск
Вид с катера - panoramio.jpg

Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Јужни ФО
Покрајина  Краснодарска
Рејон Приморско-ахтарски рејон
Основан 1854.
Статус града 1949.
Становништво
Становништво
 — 2017. 31.925
Географске карактеристике
Координате 45°03′20″ СГШ; 38°10′24″ ИГД / 45.055682° СГШ; 38.173326° ИГД / 45.055682; 38.173326Координате: 45°03′20″ СГШ; 38°10′24″ ИГД / 45.055682° СГШ; 38.173326° ИГД / 45.055682; 38.173326
Временска зона UTC+3
Ндм. висина 2 м
Површина 18,69 км2
Приморско-Ахтарск на мапи Русије
Приморско-Ахтарск
Приморско-Ахтарск
Приморско-Ахтарск на мапи Краснодарског краја
Приморско-Ахтарск
Приморско-Ахтарск
Остали подаци
Поштански број 353860−353866
Позивни број +7 86143
ОКАТО код 03 241 501 000
ОКТМО код 03 641 101 001
Веб-сајт
http://prim-ahtarsk.ru/

Приморско-Ахтарск (рус. Приморско-Ахтарск) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Приморско-ахтарском рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у граду је живело 31.925 становника.

На североисточној периферији града налази се мањи војни аеродром Ваздухопловних јединица РФ.

Географија[уреди]

Град Приморско-Ахтарск се налази у северозападном делу Краснодарске покрајине на неких 151 km северозападно од покрајинског административног центра Краснодара. Град се налази на обали Азовског мора, односно његовог Ахтарског залива, на крајњем западу ниске и простране Кубањско-приазовске степе. Централни део града лежи на надморској висини од 2 метра.

Налази се у прелазној зони од умереноконтиненталне ка субмедитеранској клими која се одликује благим и влажним зимама и доста топлим и сувим летима. Снежни покривач се током зимског дела године кратко задржава на тлу, а јануарски просек температура ваздуха је око −0,8°C. Јулски просек температура ваздуха је 24,6°C. Просечна влажност ваздуха на годишњем нивоу је око 75%. Годишњи број сунчаних дана је у просеку око 235, док је 133 дана са кишним падавинама. Купалишна сезона траје од маја до септембра и у том периоду температуре морске воде крећу се у вредностима између 19°C и 25°C.

Климатска табела за град Приморско-Ахтарск
јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец год.
Просечна температура (°C) −0,8 −0,5 4,2 11,3 17,3 21,8 24,6 23,9 18,3 11,8 5,1 0,8 Ø 11,5
Највиша просечна температура (°C) 2,3 3,3 8,6 16,3 22,4 26,3 29,2 28,9 23,4 16,4 8,8 3,7 Ø 15,8
Најнижа просечна температура (°C) −3 −3,3 1,1 7,7 13,4 18,1 20,5 19,6 14,4 8,4 2,5 −1,5 Ø 8,2
Падавине (mm) 51 44 45 39 42 60 53 52 48 40 51 56 Σ 581
Температура у °C • падавине у mm Дијаграм:
Температура
2,3
−3
3,3
−3,3
8,6
1,1
16,3
7,7
22,4
13,4
26,3
18,1
29,2
20,5
28,9
19,6
23,4
14,4
16,4
8,4
8,8
2,5
3,7
−1,5
јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец
Падавине
51
44
45
39
42
60
53
52
48
40
51
56
јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец
Извор: Погода и климат, ЕСИМО

Историја[уреди]

Пре оснивања савременог насеља на његовом месту се налазило отоманско утврђење Ахтар Бахтар које је руска војска успела да заузме 1774. и на његовом месту подигне Ахтарски редут. На том подручју је убрзо основано и неколико мањих козачких поседа који су се 1854. ујединили у јединствено насеље које је добило име Ахтарски. Ахтарски хутор је 1900. административно реорганизован у козачку станицу и том приликом добија ново име Приморско-Ахтарскаја.

Почетком ХХ века насеље почиње интензивније да се развија, саграђена је лука и бројни привредни објекти, те је станица 1922. проглашена за град. Међутим свега 4 године касније Приморско-Ахтарск је поново деградиран на статус станице и на том административном статусу остаје све до 11. јануара 1949. када поново добија статус града.[1]

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 32.257 становника, док је према проценама за 2017. било 31.925 становника.[2]

Кретање броја становника
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
22.006 26.000 25.981 27.957 30.047[3] 32.677[4] 32.257[5] 31.925

Према подацима из 2017. Кореновск се налазио на 484. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. Према подацима са пописа 2010. основу популације чинили су етнички Руси са уделом од око 93%, а најбројнија мањинска заједница били су Украјинци са око 3%.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 264. — 395 с.
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]