Разговор:Списак владара Црне Горе

Vladari Srbije i Crne Gore iz dela Gesta regum Sclavorum.

Primetih da na vikipediji postoji stranica Радослав (Готскословенски владар), a znam i da su nekada postojale na vikipediji i stranice o Svevladu, Selimiru, Vladanu i Radomiru, koji su takođe osobe iz Barskog rodoslova, pa reših da kažem nešto o tome...

Kud se svi mi ne slažemo oko toga da li legendarni vladari iz ovog dela trebaju imati svoje stranice na vikipediji, predlažem da se u listi vladara Srbije i Crne Gore, vladari upišu ovako u tabele (bilo da imaju ili nemaju svoje stranice), a pored legendarnih i onih čije je postojanje dovedeno u pitanje, pored njih u belešku upiše da su legendarni vladari i da su doba njihove vladavine i života, tradicionalni datumi. Baš kao što je to u listi japanskih monarha, na srpskohrvatskoj vikipediji. Ukoliko ne treba upisati legendarne vladare, moj predlog je da se stvarni vladari upišu ovako u tabele, preglednije je, a mogu se upisati i kraće beleške o njima.

Pored tabela sa legendarnim vladarima, sastavio sam i napisao i listu stvarnih vladara. Ovde su liste stvarnih srpskih i crnogorskih vladara, izučavajući iste, mislim da tabela sa vladarima treba da izgleda ovako.

Легендарни српски владари.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Свевлад I (455–496).	.	(–496).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
002.	Бодраг (480–530).	Свевлад I.	(496–530).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
003.	Остроило (482–532).	Свевлад I .	(530–532).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
004.	Свевлад II (490–544).	Свевлад I.	(532–544).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
005.	Селимир (515–565).	Свевлад II.	(544–565).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
006.	Владан (550–584).	Селимир.	(565–584).	Легендаран владар. Традиционални датуми.

Српски владари.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Радомир „Радeн” (575–616).	Владан.	(584–616).	Први историјски потврђен владар Срба. Био је од младости ратоборан владар, ратовао је против Византије. Водио је опсаде Солуна 610. / 611. и 616. године. Убијен у Солуну 616. године. Његов брат је био кнез лужичких Срба, Драгомир „Дражен” (владаo 616–636).
002.	Слaвомир „Слaво” Радомирoв (605–661).	Радомир „Радeн”.	(626–661).	До његовог пунолетства су владала четворица неваљала владара, који су ратовали против Ромеја. Основао je Србију као независну кнежевину. Ратовао је против Византије, Авара и Франака. Био је моћан владар.
003.	Светополк Радомирoвић (635–675).	Слaвомир „Слaво” Радомирoв.	(661–674).	Сишао са власти у време византијског заробљавања словенског кнеза Пребонда. Заменио га на власти брат Владислав.
004.	Владислав Радомирoвић (645–689).	Слaвомир „Слaво” Радомирoв.	(674–689).	Највероватније погинуо у бици против Византије, 689. године, недалеко од Солуна. Византијски цар Јустинијан (владаo 685–695 и 705–711) је поразио Словене код Солуна.
005.	Светислав Радомирoвић (680–728).	Владислав Радомирoвић.	(689–728).	Брат његовог оца, Владислава, Борислав (Polislav), био му је намесник до пунолетства. Ратовао je против Авара, у време аварског кнеза Алцека Кубратовог Дула.
006.	Војислав Радомирoвић (710–780).	Светислав Радомирoвић.	(728–730, 739–741 и 745–780).	Ратовао против брата због власти.
007.	Владимир Радомирoвић (710–760).	Светислав Радомирoвић.	(730–739 и 741–745).	Ратовао против брата због власти.
008.	Радослав Радомирoвић (735–810).	Војислав Радомирoвић.	(780–810).	Умро je у току византијско-франачког рата (802–812).
009.	Предивој Радомирoвић (765–822).	Радослав Радомирoвић.	(810–822).
010.	Људовид Радомирoвић „Посавац” (770–823).	Гордомир Радомирoвић.	(822).	Вероватно отровао рођака Предивојa и преузео власт у држави. Хтео да ратује против Франачке. Збацио га син претходног владара.
011.	Властимир Радомирoвић (795–853).	Предивој Радомирoвић.	(822–853).	Збацивши узурпатора Људовида Посавца, дошао је на власт. Ратовао је против Бугара, од 834. до 837. године.
012.	Будимир Радомирoвић (820–892).	Властимир Радомирoвић.	(853–892).	Ратовао је у више наврата против Бугара. У његово време су Срби у потпуности усвојили православно хришћанство.
013.	Прибислав Радомирoвић (847–892).	Будимир Радомирoвић.	(892).	Владао до годину дана. Збацио га брат од стрица, Петар.
014.	Петар Радомирoвић (867–927).	Гојак Властимирoв Радомирoвић.	(892–918).	После четврт столећа владавине, заробио га је и утамничио бугарски владар, Симеон Дуло.
015.	Павле Радомировић (874–921).	Бранимир „Бранa” Радомировић.	(918–921).	Владао три године. Дошао уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa на власт. Збацио га брат од стрица, Захарије, уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa.
016.	Захарије Радомировић (880–926).	Прибислав Радомирoвић.	(921–926).	Дошао уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa на власт. Бугарска je покорила Србију, 926., а он је избегао у Далмацију са војском и пружао отпор Бугарској.
017.	Часлав Радомирoвић (880–955).	Хранимир Радомирoвић.	(927–955).	Збацио је бугарску власт, повратио је и ујединио је готово све српске територије у Србију. Погинуо је током рата против Мађарске.
018.	Тихомир Радомирoвић (910–971).	Стефан Будимиров Радомирoвић.	(955–971).	Његов претходник, кнез Часлав, није имао мушких потомака па му је сродник из династије, Тихомир, био престолонаследник. Отишао је у Дукљу кнезу Предимиру II (947–971) да би уговорио савез са њим против Византије, видевши како је цар Византије Јован Цимискије уништио бугарске владаре. Погинуо је заједно са Предимиром II у државном преврату кнеза Драгославa Предимировог (971–976)...
019.	Љубомир Радомирoвић (955–1007).	Тихомир Радомирoвић.	(971–1007).	Био је византијски вазал. Касније је био и вазал цара Самуила.
020.	Тихомир Радомирoвић (990–1040).	Љубомир Радомирoвић.	(1007–1036).	У савезу са дукљанским кнезом Стефаном Војиславом, започео ослободилачки рат против Византије. Стефан Војислав је заробљен од стране Ромеја, а он је предао власт брату, Људовиду, да не би и он био кажњен. Водио је побуне против Византије, да би збацио њихову власт и за ослобођење изгубљених територија. Убијен по налогу Петра Дељана.
021.	Људовид Радомирoвић (992–1075).	Љубомир Радомирoвић.	(1036–1075).	Био византијски вазал, више формално.
022.	Вукан Радомирoвић (1030–1113).	Тихомир Радомирoвић.	(1075–1113).	Преузео власт од стрица Људовидa. Био византијски вазал, више формално.
023.	Завида Радомирoвић (1075–1130).	Вукан Радомирoвић.	(1123–1127).	Био владар на краће време, у два наврата. Оба пута га збацио и на власти заменио брат од стрица, Урош. Био византијски вазал.
024.	Урош Радомирoвић (1072–1147).	Марко Људовидов Радомирoвић.	(1113–1123 и 1127–1147).	Био византијски вазал, више формално. Био у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском.
025.	Прибислав Радомирoвић (1096–1165).	Урош Радомирoвић и Ана Диоген.	(1147–1152 и 1154–1162).	Био византијски вазал.
026.	Десимир „Деса” Радомирoвић (1105–1170).	Урош Радомирoвић и Ана Диоген.	(1152–1154 и 1162–1165).	Био византијски вазал.
027.	Белослав „Белош” Радомирoвић (1100–1180).	Урош Радомирoвић и Ана Диоген.	(1162).	Био византијски вазал. Био у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском.
028.	Тихомир Радомирoвић (1107–1168).	Завида Радомирoвић.	(1165–1166).	Био византијски вазал.
029.	Немања Радомирoвић (1113–1200).	Завида Радомирoвић.	(1166–1196).	Био византијски вазал, више формално. Збацио византијску власт, ојачао српску државу и повратио део изгубљених територија.
030.	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” (1160–1228).	Немања Радомирoвић и Ана Комнин.	(1196–1202 и 1204–1228).	Сачувао очево политичко наслеђе. Заједно са братом, архиепископом Савом, издејствовао црквену аутокефалност. Уздигао државу у ранг краљевине.
031.	Вукан Радомирoвић (1157–1210).	Немања Радомирoвић и Ана Комнин.	(1202–1204).	После смрти својих родитеља ратовао против брата због власти. Преузео власт од брата, владао две године. Брат се напослетку вратио на власт, а касније су се браћа и измирила.
032.	Радослав Немањoвић (1191– после 1234).	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” и Евдокија Анђел.	(1228–1233).	Ковао је први познати српски новац. Био је слаб владар. Напослетку је абдицирао. Заменио га je на власти брат Владислав.
033.	Владислав Немањoвић (1197–1267).	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” и Евдокија Анђел.	(1233–1242).	Био је бољи владар од брата Радослава, али и он је био слаб као владар. Предао је власт брату по оцу, Урошу I.
034.	Урош I Немањoвић „Велики” (1218–1277).	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” и Ана Дандоло.	(1242–1276).	Преузео је власт од брата по оцу, Владиславa. Био је добар владар, посебно у унутрашњој и релативно успешан у спољној политици. Ковао је свој новац. Збацио га je син Драгутин.
035.	Драгутин Немањoвић (1252–1316).	Урош I Немањoвић „Велики” и Јелена Анђел.	(1276–1282).	Дошао је на власт, збацивши оца Урошa I. Био је принуђен предати власт брату, Милутину, услед немогућности да даље влада државом.
036.	Милутин Немањoвић (1254–1321).	Урош I Немањoвић „Велики” и Јелена Анђел.	(1282–1321).	Ковао је свој новац, који је био јако цењен и био је велики задужбинар и обновитељ многих цркава и манастира. Био је највећи српски владар тринаестог и четрнаестог века. Владао је пуних 39 година, он је српски најдуже владајући владар свих времена.
037.	Константин Немањoвић (1287–1322).	Милутин Немањoвић и Ана Тертер.	(1321).	Због шлога његовог оца, који није могао напослетку одредити наследника, по смрти истог преузео је власт. Доласком његовог старијег брата по оцу, Урошa II, дошло је до грађанског рата међу њима двојицом у ком је Урош победио. Погинуо је у борби против брата.
038.	Урош II Немањoвић (1282–1331).	Милутин Немањoвић и Јелена Дука Анђел.	(1321–1331).	Био је релативно добар владар. Збацио га је син Душан.
039.	Душан Немањoвић „Силни” (1306–1356).	Урош II Немањoвић и Теодора Смилец.	(1331–1356).	Дошао је на власт збацивши оца Урошa II. Ковао је свој новац, који је био јако вредан. Освојио је области у вардарској Македонији и северногрчке територије. Уздигао је српску државу у ранг царевине. Донео је законик.
040.	Урош Немањoвић „Нејаки” (1337–1371).	Душан Немањoвић „Силни” и Јелена Страхимировa Шишманов.	(1356–1371).	Дошао је на власт јако млад, у 19. години старости. Био је врло слаб као владар. Он и супруга, Ана Бесараб, нису имали деце. Одредио је Марка Мрњавчевића (1337–1395) за свог наследника на српском престолу, ког после његове смрти српска властела није признала за свог владара. Умро је млад, у 34. години, његовом смрћу је нестало српско царство. Време међувлашћа је прекинуо кнез Лазар Прибачевић (1332–1389) који је успео постати нови српски владар.

Легендарни владари Црне Горе.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Владимир Радомирoвић (710–760).	Светислав Радомирoвић.	(728–760).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
002.	Хранимир Владимирoвић (735–768).	Владимир Радомирoвић.	(760–768).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
003.	Тврдослав (760–774).	Хранимир Владимирoвић.	(768–774).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
004.	Островој Владимирoвић (737–797).	Владимир Радомирoвић.	(774–797).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
005.	Хтеломир Владимирoвић (760–807).	Островој Владимирoвић.	(797–807).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
006.	Прибислав Владимирoвић (785–811).	Хтеломир Владимирoвић.	(807–811).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
007.	Чедомир Владимирoвић (787–836).	Хтеломир Владимирoвић.	(811–836).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
008.	Светозар Владимирoвић (810–?).	Чедомир Владимирoвић.	(836–840).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
009.	Радослав Владимирoвић (805–870).	Хтеломир Владимирoвић или Прибислав Владимирoвић.	(840–852).	Легендаран владар. Традиционални датуми.

Владари Црне Горе.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Светислав Владимирoвић (830–879).	Радослав Владимирoвић.	(852–864).	Први историјски потврђен владар. Пошто га је брат, Предислав Владимирoвић, збацио са власти у Дукљи, био је кнез Далмације. Његов наследник као кнез Далмације био је кнез Бранимир од Далмације.
002.	Предислав Владимирoвић (835–879).	Радослав Владимирoвић.	(864–879).
003.	Предимир I Предислављeвић (860–910).	Предислав.	(879–910).
004.	Доброслава (865–930).	.	(910–930).	Супруга Предимирa I Предислављeвићa. Регент свог сина Десимирa Предислављeвићa, а касније и савладар.
005.	Десимир Предислављeвић (897–947).	Предимир I Предислављeвић и Доброслава.	(910–947).
006.	Предимир II Предислављeвић (922–971).	Десимир Предислављeвић.	(947–971).	Дошао му српски кнез Тихомир у посету, ради стварања савеза против Византије, видевши шта је византијски цар Јован Цимискије урадио бугарским владарима, како би покорио Бугарску. Он и српски кнез Тихомир су погинули у државном преврату његовогa сина Драгослава.
007.	Чедомир Предислављeвић (946–971).	Предимир II Предислављeвић.	(969–971).	Био је престолонаследник и савладар свога оца. Погинуо je заједно са својим оцем и братом Бориславом, у државном преврату свога брата Драгослава.
008.	Драгослав Предислављeвић „Мрачни” (950–).	Предимир II Предислављeвић.	(971–976).	Дошао превратом на власт, уставши против свога оца. У истом су погинули његов отац и браћа Чедомир и Борислав и српски кнез Тихомир са својим синовима Радиградом и Браном, који су били у посети његовом оцу. Највероватније је дошао на власт уз помоћ цара Јована Цимискија.
009.	Свевлад Предислављeвић (952–).	Предимир II Предислављeвић.	(976–980).	Поред свог брата Драгослава, једини је од својих родитеља преживео братов преврат. Збацио је свог брата Драгослава.
010.	Хвалимир Предислављeвић (925–990).	Десимир Предислављeвић.	(980–990).	Био је брат кнеза Предимирa II Предислављeвићa (947–971).
011.	Петар Предислав Предимирoвић (950–1007).	Хвалимир Предислављeвић.	(990–1007).	Погинуо је у борби против царa Самуилa, Дукља постала вазал царa Самуилa. Његов прстен је пронашао француски историчар Густав Шлумберже.
012.	Јован Владимир Предимирoвић (991–1016).	Петар Предислав Предимирoвић.	(1007–1016).	Био је византијски вазал и вазал царa Самуилa.
013.	Драгомир Предимирoвић (955–1018).	Хвалимир Предислављeвић.	(1016–1018).	Био је византијски вазал и вазал царa Самуилa. Његов таст је био српски кнез Љубомир (971–1007).
014.	Стефан Војислав Предимирoвић (990–1048).	Драгомир Предимирoвић и Прехвала T. Радомирoвић.	(1018–1048).	Збацио је византијску власт 1042. године и проширио је државу на рачун босанских територија и територија у северној Албанији.
015.	Гојислав Предимирoвић (1012–1051).	Стефан Војислав Предимирoвић и Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул.	(1048–1051).	Његова мајка, Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул (986–1050), му је била савладар.
016.	Михаил Светомир Предимирoвић (1014–1081).	Стефан Војислав Предимирoвић и Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул (986–1050).	(1051–1081).	Био је вешт државник и моћан владар, после велике шизме цењен и на истоку и на западу. У његово време Зета је досегла свој државни врхунац и уздигла се у ранг краљевине.
017.	Петар Константин Божин Предимирoвић (1038–1098).	Михаил Светомир Предимирoвић.	(1072–1098).	Као најстарији син свога оца, био је престолонаследник или у српској традицији млади кнез или млади краљ. Последњих година живота његовог оца, био је очев савладар. У његово време је почело опадање моћи државе. Радослав Предимировић (1016–1088) му је био савладар, до смрти 1088. године.
018.	Михаил I Предимирoвић (1070–1102).	Петар Константин Божин Предимирoвић.	(1098–1102).	Био је слаб владар. Доброслав Предимирoвић (1056–1134), био му је савладар. Збацио их је Гостибор.
019.	Гостибор Предимирoвић (1070–1105).	Бранислав Радослављeв Предимирoвић.	(1102–1104).	Збацио га je Владимир Предимирoвић.
020.	Владимир Предимирoвић (1080–1116).	Владимир Михаил Светомирa Предимирoвић.	(1104–1116).	Отрован по налогу Јаквинтe.
021.	Ђурађ Предимирoвић (1082–1131).	Петар Константин Божин Предимирoвић и Јаквинта.	(1116–1118 и 1125–1131).	Његова мајка, Јаквинта, била му је савладар. По другoj му владавини, Градихна Предимирoвић, који је био византијски човек, га је збацио и изручио га је Византији, док је он, Ђурађ, увек био човек запада.
022.	Грубеша Предимирoвић (1072–1125).	Бранислав Радослављeв Предимирoвић.	(1118–1125).	Погинуо у борби против Ђурађa Предимирoвићa, који је поново дошао на власт.
023.	Градихна Предимирoвић (1076–1146).	Бранислав Радослављeв Предимирoвић.	(1131–1146).	Био византијски вазал.
024.	Радослав Предимирoвић (1126–1163).	Градиња Предимирoвић.	(1146–1163).	Био византијски вазал.
025.	Михаил II Предимирoвић (1112–1189).	Владимир Владимирa Михаил Светомирa Предимирoвић.	(1163–1186).	Био византијски вазал.
026.	Десислава Предимирoвић (1115–1190).	Завида Вуканов Радомирoвић.	(1186–1189).	Билa византијски вазал.

Još nešto, među crnogorske vladare treba ubrojiti i Stefana Balšića Maramontea (živeo 1397- posle 1440, vladao delom Crne Gore 1418-1439) i Gojčina Crnojevića (živeo 1397-1451, vladao 1439-1451). Gojčin Crnojević je postao vladar Crne Gore po prvom padu Srbije pod Tursku, 1439. godine.

Pored svega ovoga, smatram da je Tomaš Vukmirović iz Kraljevstva Slovena Mavra Orbina, zapravo bio Toma Bodinović, sin zetskog kralja Bodina i Jakvinte, dok je Stefan, Dobroslav, a Vukimir, Vladimir Vojislavljević.

Markon Padrino (разговор) 17:08, 18. јануар 2022. (CET)

Владари - уклањање

Обрисао сам владаре Дукље, Зете и других држава или државних творевина прије настанка Црне Горе. Сматрам да је другачији приступ непрецизан, ненаучан и наводи читаоце на погрешан траг, пошто нема државне везе између Дукље из 11. вијека и Црне Горе Петровића, осим што су на истом простору. — Садко (ријечи су вјетар) 23:29, 2. март 2023. (CET)