Рогљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рогљево
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.183
Географске карактеристике
Координате44°07′14″ СГШ; 22°34′01″ ИГД / 44.120666° СГШ; 22.567° ИГД / 44.120666; 22.567Координате: 44°07′14″ СГШ; 22°34′01″ ИГД / 44.120666° СГШ; 22.567° ИГД / 44.120666; 22.567
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина77 м
Рогљево на мапи Србије
Рогљево
Рогљево
Рогљево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19318
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Рогљево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 258 становника).

Историја[уреди]

Рогљево је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 14 км јужно од Неготина. Смештено је на просечно 120 метара надморске висине, на левој долинској страни Тимока. Северна географска ширина насеља је од 44° 07’ 24” источна географска дужина 22° 34’ 02”, а површина атара 881 хектар. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем преко Вељкова.

Атар села Рогљева налази се између насеља Мокрања, Смедовца, Рајца, Вељкова, са леве стране Тимока и Ковилова, са десне стране Тимока.[1]

По предању Рогљево је једно од најстаријих насеља у Крајини. Остаци старина у атару насеља се налазе на местима Латинско Гробље, Селиште и Старо Гробље.

Из првих турских пописа Видинског санџака из 1455. Рогљево је спадало у групу са највећим бројем кућа.[2]

Помиње се у турским пописима као једно од насеља у хасу формираном између 1491. и 1521. године. Године 1530. је имало 56 кућа, 1586. 14 кућа, 1723. 61 кућу, 1736. 12 кућа, 1846 60 кућа, 1866. 89 кућа, а 1924. 137 кућа. На почетку 16. века имало је преко 50 кућа, а на крају тог истог века 124. Сматра се да село никад није било пусто, иако је број становника опадао током 17. века. [3]

Село је подељено на Доњи и Горњи крај, чије се границе више не уочавају. Најјача традиција је о досељавању са Косова, мада је присутна и традиција о староседеоцима. Постоје породице које своје порекло воде из Македоније, (моравско−вардарска струја), долине Тимока (вероватно староседеоци) и села Косова у данашњој Бугарској.[4]

Данашње насеље повезује две одвојене физиономске целине: Рогљево, главни део насеља са два „краја“ (Горњи и Доњи) и Рогљевске пивнице (сезонско насеље где се прерађује грожђе и држи вино и ракија).

У Рогљеву су, између два светска рата, живеле следеће фамилије: Мутулови или Мишићи (слава св. Никола), Паликућани, Лазићи, Петровићи или Жикићи (слава Ђурђевдан), Шиљкови, Недељковићи или Младеновићи (слава св. Јован), Милошевићи или Стојановићи (слава св. Петка), Миловановићи, Илићи и Станојевићи (слава св. Никола), Ђуричићи (слава св. Јован), Рајићи, Даниловићи и Мишићи (слава св. Тома), Мицинчићи и Гавриловићи (слава Ђурђевдан), Дусанчићи, Лукићи, Првуловићи, Алексићи и Боцићи (слава св. Никола), Цокинчићи или Цокићи (слава св. Никола), Попићи (Петровићи) и Мијајловићи (слава св. Петка), Николићи, Станковићи, Никољкићи и Благојевићи (слава Обретење), Станојевићи или Ђорђевићи (слава Петровдан), Јоновићи (слава св. Алимпије), Милосављевићи (слава Ђурђевдан), Радосављевићи (слава св. Никола) и Здравковићи (слава св. Василије).

Заветина насеља је Света Тројица. Православни храм посвећен Светој Тројици у насељу је саграђен 1870. године, а освећен 1881. године. Црква слави Светог Илију. Становништво Рогљева је српско староседелачко и досељено.

Године 1921. насеље је имало 137 кућа и 625 становника, 1948. године 151 кућу и 633 становника, а 2002. године 122 куће и 191 становника. Године 2007. у иностранству из овог насеља ради 11 становника (у САД - 4, Аустрији - 3, Швајцарској - 2 и Немачкој - 2 становника).

Основна школа (која почела са радом 1846. године, а обновљена 1904. године) је до 1964. године радила као четвороразредна, па потом осморазредна, све до 1969. године када је премештена у суседно насеље Рајац.

Земљорадничка задруга у Рогљеву је основана 1898. године (обновљана 1920. и 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга), а Сељачка радна задруга „Станоје Станојловић“ у истом насељу је радила од 1949. до 1953. године (престала са радом одлуком скупштине задругара). Задружни дом у Рогљеву је изграђен 1936. године, електрификација насеља је урађена 1952. године, асфалтни пут направљен 1976. године, телефонске везе са светом 1979, а сеоски водовод 1986. године.


Демографија[уреди]

У насељу Рогљево живи 169 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,3 година (53,3 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 69 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 633
1953. 614
1961. 574
1971. 454
1981. 351
1991. 258 248
2002. 183 193
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
182 99,45 %
Хрвати
  
1 0,54 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља



Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[уреди]

  1. ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12. 
  2. ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 71. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 166. 
  4. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 45. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]