Душановац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Душановац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 882 становника (према попису из 1991. било је 2320 становника).

Душановац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво
 — (2011) 882
Положај
Координате 44°17′22″ СГШ; 22°31′17″ ИГД / 44.2895° СГШ; 22.5215° ИГД / 44.2895; 22.5215 Координате: 44°17′22″ СГШ; 22°31′17″ ИГД / 44.2895° СГШ; 22.5215° ИГД / 44.2895; 22.5215
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 90 m
Површина 20,15 km2
Душановац на мапи Србије
Душановац
Душановац
Душановац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19335
Позивни број 019
Регистарска ознака NG

Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1846. године. Школске 2006/2007. године имала је 40 ученика. Земљорадничка задруга у Душановцу је основана 1947. године, електрификација насеља је урађена 1956. године, први Дом културе је завршен 1949, а други започет са градњом 1985. године. Асфалтни пут Душановац добија 1970, а телефонске везе са светом 1986. године.

Географске одлике[уреди]

Душановац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 9 km северно од Неготина. Смештено је на просечно 90 метара надморске висине, на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке Јасеничке реке. Северна географска ширина насеља је 44° 17’ 37”, источна географска дужина 22° 31’ 29”, а површина атара 2.015 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према Кладову.

Историја[уреди]

По предању Душановац је основан на темељима старијег насеља о чему сведоче археолошки налази пореклом из античког и средњовековног времена. О називу имена записана су два тумачења: по првом Турци су га називали Џањево јер су у њему живеле лепе девојке ("џануме"), а по другом стари Душановац је засновао цар Душан на Ровинама у близини данашњег насеља, где је његова жена царица Јелена подигла манастир Душицу, а тек касније назвала насеље Душановац. Када су Турци потучени у бици на Ровинама, насеље је остало пусто. Као насељено место први пут је записано са својих 50 кућа у другој половини 18. века (1783. године) под називом Дзцханиево. Почетком 19. (1811) помиње се под именом Чаново, у исто време на Вангатеровој карти под именом Гсањево и све до краја 19. века под називом Џањево. Указом владе Краљевине Србије (1890. године) насеље је добило данашњи назив.

Породице[уреди]

Подељено је на Горњи крај (Ђал) и Доњи крај (Ваље). У њему су, након Првог светског рата, живеле следеће фамилије: Барбулешти (слава Петковица), Кикуљешти (слава Петковица), Јованешти (слава Петковица), Миљешти (слава Петковица), Лаудешешти (слава Петковица), Мокарићи (слава Петковица), Ђетулани (слава Петковица), Гикуљешти-Шчербуловићи (слава Петковица), Пистолешти (слава Петковица), Пусејеви-Теодосијевићи (слава св. Никола), Фурњиге (слава св. Никола), Колчићи (слава св. Никола), Добрешти (слава Петковица), Чобашићи-Спасојевићи (слава Петковица), Грегулешти (слава Петковица), Јоргелешти (слава Петковица), Вулвешти (слава Петковица), Стојанешти (слава св. Лазар), Благојешти (слава Петковица), Вулпешти (слава Петковица), Турчинешти (слава св. Аранђел), Догарешти (слава Петковица), Дијамешти (слава св. Аранђел), Стојковићи-Ђермешти-Драгалешти (слава св. Никола), Поповићи (слава Петковица), Пађешти-Пицуарешти (слава Петковица), Цонешти (слава Петковица), Јордачевићи (слава св. Никола), Кисероњи-Миросавићи (слава св. Аранђел), Станковићи (слава св. Ђорђе), Калдеровићи (слава Митровдан), Понешти (слава Петковица), Фирулешти (слава св. Ђорђе), Благојевићи (слава Митровдан), Божароњи (слава св. Никола) Ристићи (слава Митровдан), Џоаңте - Џонтиһ (слава Петковица) Антропогеографским и етнолошким изучавањима Душановац је сврстан у влашка насеља. Заветина Душановца је Спасовдан, док су два православна храма у насељу посвећена Успењу Пресвете Богоридице освећена 1908. и 2001. године.

Религија[уреди]

Становништво Душановца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством.

Демографија[уреди]

Године 1921. Душановац је имало 474 кућа и 2.827 становника, 1948. године 581 кућу и 2.510 становника, а 2002. године 600 кућа и 916 становника. На сталном и привременом раду из овог насеља је 980 становника.

У насељу Душановац живи 771 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 51,4 година (49,6 код мушкараца и 53,0 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.510
1953. 2.515
1961. 2.476
1971. 2.408
1981. 2.512
1991. 2.320 1.410
2002. 2.098 882
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
702 79,59 %
Власи
  
146 16,55 %
Румуни
  
19 2,15 %
Македонци
  
2 0,22 %
Хрвати
  
1 0,11 %
Бугари
  
1 0,11 %
непознато
  
7 0,79 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]