Александровац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Александровац (вишезначна одредница).
Александровац
Aleksandrovac (Negotin).jpg
Александровац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво
 — (2011) 588
Положај
Координате 44°05′02″ СГШ; 22°34′39″ ИГД / 44.0839° СГШ; 22.5775° ИГД / 44.0839; 22.5775 Координате: 44°05′02″ СГШ; 22°34′39″ ИГД / 44.0839° СГШ; 22.5775° ИГД / 44.0839; 22.5775
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 199 m
Површина 11.57 km2
Александровац на мапи Србије
Александровац
Александровац
Александровац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG

Александровац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу и налази се уз саму границу са Бугарском. Према попису из 2002. било је 588 становника (према попису из 1991. било је 994 становника). До 1993. године насеље је имало званичан назив Злокуће (Сл. гласник Републике Србије 106/93).

Географске одлике[уреди]

Александровац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 25 km југоисточно од Неготина. Смештено је на десној долинској стране реке Тимок испод узвишења Бели брег (265 m). Северна географска ширина насеља је 43° 2’ 29” источна географска дужина 22° 26’ 24”, а површина атара 1.157 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1491. односно 1521. године под називом Зокушан (Злокуће). До краја Првог светског рата (1918. године) припадало је Бугарској (буг. Злокукя). У периоду између два светска рата носило је назив Александровац (добијен по краљу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Александру Карађорђевићу), да би стари назив био враћен 1947. године. Од 1980-их поново носи назив Александровац.

Само насеље нема особитих делова већ се одређени крајеви називају по фамилијама (Пашујковићи, Уруковићи, Николићи, Царановићи и др). Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Заветина у насељу је Свети Илија.

Становништво Александровца је православно (слави Петковицу, св. Аранђела и св. Николу), приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. У насељу је 1921. године живело 930, а 2002. само 577 житеља. На привременом раду у иностранству из овог насеља се налази 220 становника.

Четвороразредна основна школа у насељу постоји као подручно одељење школе „Момчило Ранковић“ из Рајца. Школске 2006/2007. године има 20 ученика. Насеље има земљорадничку задругу (од 1933. године), електричну расвету (од 1955. године), водовод (од 1975), 2 продавнице мешовите робе, 2 кафића и кабловски ТВ систем (од 1992). Асфалтни пут добија 1977. а телефонске везе са светом од 1986. године.

Демографија[уреди]

У насељу Александровац живи 503 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,0 година (45,3 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.015
1953. 1.031
1961. 1.056
1971. 1.077
1981. 1.085
1991. 994 716
2002. 934 588
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Власи
  
283 48,12 %
Срби
  
255 43,36 %
Румуни
  
18 3,06 %
Македонци
  
4 0,68 %
Бугари
  
2 0,34 %
непознато
  
8 1,36 %


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]