Рајац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајац
Rajac1.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво
 — (2011) 436
 — густина 33,77/км2
Географске карактеристике
Координате 44°05′11″ СГШ; 22°33′19″ ИГД / 44.0865° СГШ; 22.555333° ИГД / 44.0865; 22.555333Координате: 44°05′11″ СГШ; 22°33′19″ ИГД / 44.0865° СГШ; 22.555333° ИГД / 44.0865; 22.555333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 80 м
Површина 12,91 км2
Рајац на мапи Србије
Рајац
Рајац
Остали подаци
Поштански број 19314
Позивни број 019
Регистарска ознака NG

Рајац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 436 становника (према попису из 1991. било је 599 становника).

Рајац је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 22 km јужно од Неготина. Смештено је на просечно 80 метара надморске висине, на левој долинској страни Тимока, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44° 05’ 19”, источна географска дужина 22° 33’ 32”, а површина атара 1.291 хектар. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем преко Вељкова и Рогљева.

Географске одлике[уреди]

Спада у стара српска насеља (расељена, па касније обновљена). Помиње су у време турске владавине (као насеље Орашац) 1530/31. године са 40 - 50 кућа и године 1586. са 18 кућа. Касније се помиње као „пусто насеље“ Рајаз (на Лангеровој карти почетком 18. века), а потом и као насељено место. Године 1846. имало је 135 кућа, а 1866. – 207 кућа. Данашње насеље обједињује две одвојене физиономске целине: Рајац (Село) главни део насеља са четири „мале“ (Горња, Мишићева, Самплетска и Камењарска) и Пивнице (Рајачке пивнице, сезонско насеље где се прерађује грожђе и држи вино и ракија) 2 km северно од центра насеља (сада значајан споменички комплекс — етно-парк).

Црква Вазнесења Господњег

У самом насељу су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Славковци (слава Ћирило и Методије), Самплети, Бировићи, Костићи, Видићи, Качари, Милићи или Пајкићи (слава св. Никола), Мишковци са Банковцима (слава Ђурђевдан), Рајковчићи, Дачићи, Пујкићи, Мишићи и Перићи (слава св. Врач), Лилкићи, Ивићи, Матићи, Рашићи, Пиплићи (слава св. Врач), Рајковчићи (слава св. Јован), Метровићи, Пајићи и Матићи (слава св. Јован), Савићи, Бабићи и Такићи (слава Ђурђевдан), Златковићи (слава св. Никола), Ружићи и Станојкићи (слава св. Арханђео), Ђукићи (слава св. Јован), Ђорићи, Јагодићи (Јанкићи, Јоцићи и Станићи), Миљковци или Здравковковићи (слава св. Никола), Гијоши, Цојкинци, Ранчићи, Дрндаревићи, Јагликићи или Стојчићи (слава св. Никола), Недељковићи и Чорбићи (слава Видовдан), Гадићи или Босићи (слава св. Јован), Галићи и Јоновићи (слава св. Параскева), Атанасковићи (Бркићи) и Јеремићи (слава св. Јован), Станисављевићи (слава св. Јован), Миловановићи (слава св. Василије), Стевановићи и Жикићи (слава св. Петка), Попићи (слава св. Петка), Милосављевићи (слава св. Трифун), Мариновци (слава св. Јован) и Њикуловићи (слава св. Параскева). Заветина насеља је Света Тројица.

Православни храм Вазнесења Господњег, чији дан је и црквена слава, подигнут је 1870. године.

Основна школа у насељу је почела са радом 1866. године. Школске 2006/2007. године је имала 130 ученика. Земљорадничка задруга у Рајцу је основана 1898. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка виноградарска набавно-продајна задруга, а каснијим променама као општа земљорадничка задруга „Вино“ Рајац). Данас ради самостално под називом Земљорадничка задруга „Рајачке пивнице“. Сељачка радна задруга „Момчило Ранковић“ у Рајцу је радила од 1947. до 1955. године (престала са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету Рајац добија 1948. године, Дом културе 1962. године, сеоски водовод 1978, асфалтни пут 1980, а телефонске везе са светом 1985. године.

Рајачке пивнице

Демографија[уреди]

Становништво Рајца је српско староседелачко и досељено. Године 1921. године Рајац је имао 327 кућа и 1.512 становника, 1948. - 331 кућу и 1.447 становника, а 2002. године 339 кућа. У иностранству из овог насеља 2007. године ради 21 становник (Немачка, Шведска, Аустрија).

У насељу Рајац живи 395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,5 година (53,7 код мушкараца и 58,7 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.447
1953. 1.431
1961. 1.341
1971. 1.055
1981. 776
1991. 599 575
2002. 436 449
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
413 94,72 %
Румуни
  
5 1,14 %
Хрвати
  
3 0,68 %
Власи
  
3 0,68 %
Црногорци
  
1 0,22 %
Немци
  
1 0,22 %
Македонци
  
1 0,22 %
Југословени
  
1 0,22 %
непознато
  
6 1,37 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]