Општина Жабари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жабари
Crkva svetog Vaznesenja, Žabari.JPG
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Браничевски округ
Становништво
Становништво Пад 11.380
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 264 km²
Остали подаци

Општина Жабари је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 11380 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.[1]

Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.

Насељена места[уреди]

У општини, поред насеља

•  Жабари    1442

које је и седиште општине, постоји још 14 села:

•  Александровац 1546
•  Брзоходе 825
•  Витежево 863
•  Влашки До 1310
•  Кочетин 404
•  Миријево 474
•  Ореовица 862
•  Полатна 281
•  Породин 2036
•  Свињарево 213
   
•  Сибница 407
•  Симићево 1465
•  Тићевац 265
•  Четереже 641
   
Општина Жабари у Браничевском округу

И поред тога што су Жабари седиште општине, у општини постоје већа насеља: Породин, Александровац и Симићево.

Становништво[уреди]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 26.178
1953. 26.496
1961. 25.144
1971. 23.298
1981. 21.819
1991. 19.347 15.577
2002. 18.239 13.034
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
12.316 94,49 %
Власи
  
342 2,62 %
Румуни
  
107 0,82 %
Црногорци
  
18 0,14 %
Македонци
  
16 0,12 %
Југословени
  
10 0,08 %
Хрвати
  
9 0,07 %
Роми
  
5 0,04 %
Немци
  
4 0,03 %
Мађари
  
2 0,02 %
Словенци
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
остали
  
4 0,03 %
регионално
  
5 0,04 %
неизјашњено
  
73 0,56 %
непознато
  
119 0,91 %

Референце[уреди]

  1. Еоидемија „беле куге“ („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе[уреди]