Општина Жабари

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жабари
Crkva svetog Vaznesenja, Žabari.JPG
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Становништво
Становништво Пад 11.380
Географске карактеристике
Површина 264 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Жабари је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 11380 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.[1]

Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.

Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини, поред насеља

•  Жабари    1174

које је и седиште општине, постоји још 14 села:

•  Александровац 1414
•  Брзоходе 671
•  Витежево 721
•  Влашки До 1267
•  Кочетин 306
•  Миријево 372
•  Ореовица 789
•  Полатна 274
•  Породин 1803
•  Свињарево 192
   
•  Сибница 377
•  Симићево 1206
•  Тићевац 243
•  Четереже 571
   
Општина Жабари у Браничевском округу

И поред тога што су Жабари седиште општине, у општини постоје већа насеља: Породин, Александровац и Симићево.

Становништво[уреди | уреди извор]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 26.178
1953. 26.496
1961. 25.144
1971. 23.298
1981. 21.819
1991. 19.347 15.577
2002. 13.034 18.239
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
12.316 94,49%
Власи
  
342 2,62%
Румуни
  
107 0,82%
Црногорци
  
18 0,14%
Македонци
  
16 0,12%
Југословени
  
10 0,08%
Хрвати
  
9 0,07%
Роми
  
5 0,04%
Немци
  
4 0,03%
Мађари
  
2 0,02%
Словенци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
Горанци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
4 0,03%
регионално
  
5 0,04%
неизјашњено
  
73 0,56%
непознато
  
119 0,91%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еоидемија „беле куге“ („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]