Општина Жабари

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жабари

Зграда СО Жабари
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Становништво
Становништво Пад 9.855 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 264 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Жабари је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Споменик песнику Војиславу Илићу млађем
Биста песника Илића

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 9.855 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.380 становника).[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.[3]

Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.


Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини, поред насеља

•  Жабари    1174

које је и седиште општине, постоји још 14 села:

•  Александровац 1414
•  Брзоходе 671
•  Витежево 721
•  Влашки До 1267
•  Кочетин 306
•  Миријево 372
•  Ореовица 789
•  Полатна 274
•  Породин 1803
•  Свињарево 192
   
•  Сибница 377
•  Симићево 1206
•  Тићевац 243
•  Четереже 571
   
Општина Жабари у Браничевском округу

И поред тога што су Жабари седиште општине, у општини постоје већа насеља: Породин, Александровац и Симићево.

Становништво[уреди | уреди извор]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 26.178
1953. 26.496
1961. 25.144
1971. 23.298
1981. 21.819
1991. 19.347 15.577
2002. 13.034 18.239
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
12.316 94,49%
Власи
  
342 2,62%
Румуни
  
107 0,82%
Црногорци
  
18 0,14%
Македонци
  
16 0,12%
Југословени
  
10 0,08%
Хрвати
  
9 0,07%
Роми
  
5 0,04%
Немци
  
4 0,03%
Мађари
  
2 0,02%
Словенци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
Горанци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
4 0,03%
регионално
  
5 0,04%
неизјашњено
  
73 0,56%
непознато
  
119 0,91%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  2. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ Епидемија „беле куге“ („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]