Општина Жабари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жабари
Crkva svetog Vaznesenja, Žabari.JPG
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Браничевски округ
Становништво
Становништво Пад 11.380
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 264 km²
Остали подаци

Општина Жабари је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 11380 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.[1]

Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.

Насељена места[уреди]

У општини, поред насеља

•  Жабари    1442

које је и седиште општине, постоји још 14 села:

•  Александровац 1546
•  Брзоходе 825
•  Витежево 863
•  Влашки До 1310
•  Кочетин 404
•  Миријево 474
•  Ореовица 862
•  Полатна 281
•  Породин 2036
•  Свињарево 213
   
•  Сибница 407
•  Симићево 1465
•  Тићевац 265
•  Четереже 641
   
Општина Жабари у Браничевском округу

И поред тога што су Жабари седиште општине, у општини постоје већа насеља: Породин, Александровац и Симићево.

Становништво[уреди]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 26.178
1953. 26.496
1961. 25.144
1971. 23.298
1981. 21.819
1991. 19.347 15.577
2002. 18.239 13.034
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
12.316 94,49 %
Власи
  
342 2,62 %
Румуни
  
107 0,82 %
Црногорци
  
18 0,14 %
Македонци
  
16 0,12 %
Југословени
  
10 0,08 %
Хрвати
  
9 0,07 %
Роми
  
5 0,04 %
Немци
  
4 0,03 %
Мађари
  
2 0,02 %
Словенци
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
остали
  
4 0,03 %
регионално
  
5 0,04 %
неизјашњено
  
73 0,56 %
непознато
  
119 0,91 %

Референце[уреди]

  1. Еоидемија „беле куге“ („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Спољашње везе[уреди]