Трновска Бугарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трновска Бугарска у склопу II бугарског царства

Трновска Бугарска или Трновско царство (буг. Търновско царство) је држава настала распадом другог бугарског царства после смрти Јована Александра (13311371) и обухватала је већи део данашње Бугарске са седиштем у Трнову. Њен први и једини владар био је Александров син Јован Шишман (1371-1393/1395), који је још за очева живота био савладар и наследник, док је други Александров син и Шишманов полубрат Јован Страцимир (1356—1397) од 1356. године владао тзв. Видинском Бугарском која је после Александрове смрти и de facto постала самостална.

Српска катастрофа на Марици (1371) отворила је пут напредовању Османлија на Балканском полуострву пред којим је Шишман признао њихов суверенитет над његовом државом и 1373. године је предао своју сестру Тамару у султанов харем. Међутим Мурат I (1362—1389) се ту није зауставио и наставио је са заузимањем Шишманових градова (Ихтиман-1378, Средец-1383) и осталих области на полуострву (Ниш-1385). Он је покушао да искористи Муратову заузетост да поврати суверенитет над војводством Влашком и деспотовином Добруџом током 1386. године, али у томе није имао успеха. После српских победа код Плочника (1386) и Билеће (1388), трновски цар је прекинуо вазалне односе са Муратом, али су брз удар Османлија и опсада Никопоља приморали Шишмана на покорење. Он је покушао да одуговлачи са испуњењем обавеза, али га је нови долазак Османлија под Никопољ приморао на предају Драстара и смештање отоманских посада у његове тврђаве. После Косовског боја (1389) и унутрашњих борби које су уследиле у Отоманској империји, нови султан Бајазит I (1389—1402) је 1393. године напао Трновску Бугарску и опсео само Трново које је бранио патријарх Јефтимије, пошто се сам Шишман поново повукао у Никопољ. После тромесечне опсаде, град је заузет захваљујући издаји 17. јула 1393. године, чиме је и практично престало да постоји друго бугарско царство. Јован Шишман је после тога наставио да управља делом својих области као отомански вазал, али га је Бајазит 3. јуна 1395. године погубио у Никопољу, а преостале његове области је и de facto придодао Отоманској империји.

Види још[уреди]