Туркијски језици
Туркијски језици су језичка породица од најмање 35[1] језика, које говоре туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да постане дио алтајске групе језика.[2][3]
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.[4][5][6] Туркијски језик са највећим бројем говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40 % говорника туркијских језика.[3]
Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.[3]
.png)
Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.
Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.
Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији - од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у Централној и западној Европи.
Садржај
Класификација[уреди]
Туркијски језици:[7]
- Југозападни туркијски језици (огуз)
- Печенешки језик †
- Западни огуз
- Источни огуз
- Јужни огуз
- Афшарски језик
- Ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
- Саларски језик
- Аргу
- Северозападни туркијски језици (кипчак)
- Кипчачки језик †
- Западни кипчак
- Кумички језик
- Карачајско-балкарски језик
- Кримско татарски језик
- Кримчачки језик (језик кримских Јевреја Кримчака)
- Кумански језик †
- Караимски језик (језик кримских Јевреја Караима)
- Северни кипчак (волшкоуралски)
- Јужни кипчак (аралскокаспијски)
- Казашки језик
- Каракалпачки језик
- Киргиски језик
- Ферганско-кипчачки језик (кипчачко узбечки језик) †
- Ногајски језик
- Југоисточни туркијски језици (карлук)
- Североисточни туркијски језици (сибир)
- Северни сибирски
- Јужни сибирски
- Сајански туркијски
- Јенисејски туркијски
- Хакаски језик
- Фујуско-киргиски језик
- Шорски језик
- Западно ујгурски језик (западно југурски, жуто ујгурски)
- Чулимски туркијски
- Алтајски туркијски
- Алтајски језик (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи)
- Огурски
Најважнији туркијски језици[уреди]
Три најраспрострањенија туркијска језика су:
- Турски 60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: Турска, балканске државе, Западна и Средња Европа (имигранти)
- Азерски 30 мил. говорника: Азербејџан и северозападни Иран
- Узбечки 24 мил. говорника: Узбекистан, северни Авганистан, Таџикистан и западна Кина
Остали већи туркијски језици:
- Казашки 11 мил. говорника: Казахстан, Узбекистан, Кина, Русија
- Ујгурски 8 мил. говорника: кинеска провинција Синкјанг
- Туркменски 6,8 мил. говорника: Туркменистан, северни Иран
- Киргиски 3,7 мил. говорника: Киргистан, Казахстан, кинески Туркестан
- Чувашки 1,8 мил. говорника: европска Русија
- Башкирски 2,2 мил. говорника: Башкирија
- Татарски 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир
Основне речи у туркијским језицима[уреди]
| Српски | Старотурски | Турски | Азербеј. | Туркменски | Татарски | Казахски | Узбечки | Ујгурски |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| мајка | ana | anne/ana | ana | änä | ana | ana | ona | ana |
| рука | qol | kol | qol | kol | qul | qol | qo'l | kol |
| улица | yol | yol | jol | ýol | yul | jol | yo'l | yol |
| земља | torpaq | toprak | torpaq | topraq | tufraq | topıraq | tuproq | tupraq |
| крв | qan | kan | qan | gan | qan | qan | qon | qan |
| пепео | kül | kül | kül | kül | köl | kül | kul | kül |
| вода | su | su | su | suw | su | suw | suv | su |
| бело | ağ | ak | ağ | ak | aq | aq | oq | aq |
| црно | qara | kara | qara | garä | qara | qara | qora | qara |
| црвено | qızıl | kızıl | qızıl | gyzyl | qızıl | qızıl | qizil | qizil |
| плаво | göy | gök | göy | gök | kük | kök | ko'k | kök |
Опште карактеристике[уреди]
- Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
- Неки туркијски језици (Туркменски, Јакутски) разликују дужине вокала
- Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
- Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
- Придеви се не деклинирају
- Не постоје облици за множину
- Одсуство члана
- Одсуство граматичког рода
- Ред речи је субјекат-објекат-глагол
Извори[уреди]
- ^ Dybo A.V., "Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks", Moskow, 2007, p. 766, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (март 11, 2005) (на језику: енглески) (In Russian)
- ^ Gordon, Raymond G., Jr. (ed.) (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic”. Приступљено 18. 03. 2007.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
- ^ Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, p.173
- ^ Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, p.611
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 16. 01. 2014. Приступљено 25. 07. 2015.
- ^ Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"
Литература[уреди]
- Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
- Johanson, Lars. (1998). „The History of Turkic”. Ур.: Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes. The Turkic Languages. London, New York: Routledge. стр. 81—125.
Спољашње везе[уреди]
 |
Туркијски језици на Викимедијиној остави. |
