Сирмијум (тема)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тема Сирмијум
Θέμα Σιρμίου
10181071
Theme of sirmium sr.png
Тема Сирмијум, 1025. године
Главни градСирмијум
ЗемљаВизантијско царство
Стратегос 
• 
Константин Диогенес
Историја 
• Успостављено
1018
• Укинуто
1071
Претходник
Следбеник
Војводство Сермона
Самуилово царство
Краљевина Угарска
Краљевина Дукља
Тема Сирмијум у Византијском царству, 1045. године

Сирмијум (византијски грчки: Σιρμίου) је била административна јединица (тема) унутар Византијског царства која је постојала на територијама данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине у 11. веку. Седиште је био град Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Историја[уреди | уреди извор]

Почетком 11. века, подручје на коме ће касније бити формирана Тема Сирмијум налазило се у саставу Самуиловог македонског (бугарског) царства. После пораза и уништења Самуиловог царства од стране Византије, формиране су нове византијске покрајине (теме) на просторима који су припадали Самуиловом царству. У централном делу некадашњег Самуиловог царства формирана је Тема Бугарска, у источном делу Тема Паристрион, а у северозападном делу Тема Сирмијум. У састав Теме Сирмијум ушли су делови данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, а за седиште покрајине одређен је град Сирмијум у Срему, по којем је покрајина и добила име.

У ово доба био је устаљен назив „Срем“ као ознака за територије са обе стране реке Саве, а касније су у употребу ушли називи „овострани Срем“ (северно од реке Саве) и „онострани Срем“ (јужно од реке Саве), да би се за онострани Срем касније усталио данашњи назив "Мачва".

После битке код Манзикерта (1071. године), а за време метежа који су настали у Византији у борби за престо, успели су Мађари да заузму Срем, који све до 13. века остаје поприште борби између Византије, Угарске и Другог бугарског царства, да би у 13. веку Византија дефинитивно била уклоњена из ових крајева, а као политички претенденти на њих јављају се српски владари.

Управитељи[уреди | уреди извор]

Управитељи теме са титулом стратегоса:


Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]