Сирмијум (тема)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Тема Сирмијум Θέμα Σιρμίου | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1018—1071 | |||||||||||||
 Тема Сирмијум, 1025. године | |||||||||||||
| Главни град | Сирмијум | ||||||||||||
| Регија | Панонска низија, Балкан | ||||||||||||
| Земља | Византијско царство | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Стратегос | |||||||||||||
• | Константин Диогенес | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1018 | ||||||||||||
• Укинуто | 1071 | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Сирмијум (византијски грчки: Σιρμίου) је била административна јединица (тема) унутар Византијског царства која је постојала на територијама данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине у 11. веку. Седиште је био град Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.
Историја[уреди | уреди извор]
Почетком 11. века, подручје на коме ће касније бити формирана Тема Сирмијум налазило се у саставу Самуиловог македонског (бугарског) царства. После пораза и уништења Самуиловог царства од стране Византије, формиране су нове византијске покрајине (теме) на просторима који су припадали Самуиловом царству. У централном делу некадашњег Самуиловог царства формирана је Тема Бугарска, у источном делу Тема Паристрион, а у северозападном делу Тема Сирмијум. У састав Теме Сирмијум ушли су делови данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, а за седиште покрајине одређен је град Сирмијум у Срему, по којем је покрајина и добила име.
У ово доба био је устаљен назив „Срем“ као ознака за територије са обе стране реке Саве, а касније су у употребу ушли називи „овострани Срем“ (северно од реке Саве) и „онострани Срем“ (јужно од реке Саве), да би се за онострани Срем касније усталио данашњи назив "Мачва".
После битке код Манзикерта (1071. године), а за време метежа који су настали у Византији у борби за престо, успели су Мађари да заузму Срем, који све до 13. века остаје поприште борби између Византије, Угарске и Другог бугарског царства, да би у 13. веку Византија дефинитивно била уклоњена из ових крајева, а као политички претенденти на њих јављају се српски владари.
Управитељи[уреди | уреди извор]
Управитељи теме са титулом стратегоса:
- Константин Диоген (1018—1029)
- Теофил Еротик (1040)
- Љутовид (1039—1042)
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Пол Лемерл, Историја Византије, Београд, 1997.
