Пређи на садржај

Црна Гора на Пјесми Евровизије

С Википедије, слободне енциклопедије
Црна Гора
Србија и Црна Гора
застава
Организатор и емитерРТЦГ
Национални фестивал
Национални избор
  • МонтенегроСонг
  • 2007–2008
  • Монтевизија
  • 2018–2019
  • Монтесонг
  • 2025
Интерни избор
  • 2009
  • 2012–2017
  • 2022
Учешће
Учешће13 (2 финала)
Прво учешће2007.
Најбољи пласман13. место 2015.
Најлошији пласманПоследње место у ПФ 2025.
Веб-сајт
РТЦГ
Профил државе на такмичењу

Црна Гора учествује на Пјесми Евровизије од 2007. године када је по први пут дебитовала као самостална земља. Први црногорски представник на овом фестивалу био је Стеван Феди који је наступио на 52. издању у Хелсинкију са песмом Хајде крочи. Пре тога црногорски певачи такмичили су се под заставама Југославије (од 1961. до 1991) и Србије и Црне Горе (од 2004. до 2006). Црногорски јавни емитер делегирао је југословенске представнике за фестивале 1983. и 1984, односно представника Државне Заједнице Србије и Црне Горе за такмичење 2005. године.

Најбољи резултат је остварио Кнез, који је у Бечу 2015. са пјесмом Адио заузео 13. место у финалу са 45 освојених поена.

Црногорске представнике на Пјесми Евровизије делегира јавни емитер те земље Радио Телевизија Црне Горе која је и пуноправни члан Европске радиодифузне уније (ЕБУ).

Учесници

[уреди | уреди извор]
Година Извођач(и) Језик Пјесма Финале Поени Полуфинале Поени
2007. Стеван Феди црногорски Ајде крочи Нису се пласирали 22. 33
2008. Стефан Филиповић црногорски Заувијек волим те 14. 23
2009. Андреа Демировић енглески Just Get Out of My Life 11. 44
20102011. Није учествовала
2012. Рамбо Амадеус енглески Еуро неуро Нису се пласирали 15. 20
2013. Who See црногорски Игранка 12. 41
2014. Сергеј Ћетковић црногорски Мој свијет 19. 37 7. 63
2015. Кнез црногорски Адио 13. 44 9. 57
2016. Highway енглески The Real Thing Нису се пласирали 13. 60
2017. Славко Калезић енглески Space 16. 56
2018. Вања Радовановић црногорски Иње 16. 40
2019 Д-мол енглески Heaven 16. 46
20202021. Није учествовала
2022. Владана Вучинић енглески Breathe Нису се пласирали 17. 33
20232024. Није учествовала
2025. Нина Жижић црногорски Добродошли Нису се пласирали 16. 12
2026. Биће одлучено 21. децембра 2026.

Учесници за Југославију

[уреди | уреди извор]

Тадашња Радио Телевизија Титоград делегирала је своје представнике за југословенски национални избор Југовизију у периоду између 1971. и 1992. године. У то време РТ Титоград је побеђивала на националном избору у два наврата (1983. и 1984). Данијел Поповић је са песмом Џули 1983. освојио 4. место и тако изједначио најбољи пласман Југославије који је још 1962. поставила Лола Новаковић. РТ Титоград је делегирала и наредног учесника за Југославију, али је дует Изолда Баруџија и Владо Калембер са песмом Ћао аморе оствари најлошији пласман у дотадашњој југословенској евровизијској историји (18. место са свега 26 бодова). Лошији пласман за Југославију остварила је једино српска певачица Беби Дол у Риму 1991. године (претпоследње 21. место и само 1 бод).

Година Извођач(и) Језик Песма Финале Поени
1983. Данијел Поповић српскохрватски Џули 4. 125
1984. Изолда Баруџија & Владо Калембер српскохрватски Ћао аморе 18. 26

Учесници за Србију и Црну Гору

[уреди | уреди извор]

Државна заједница Србија и Црна Гора учествовала је на Песми Евровизије у два наврата, 2005. и 2006. године. Представник се бирао путем националног фестивала Европесма-Еуропјесма. Фестивал се 2005. одржао у Подгорици, у студију РТЦГ, а на њему је победио црногорски бој бенд Но нејм са песмом Заувијек моја. Група је на Евровизији 2005. одржаној у Кијеву освојила 7. место са укупно 137 освојених бодова. И на наредном националном избору група Но нејм осваја прво место, овај пут са песмом Моја љубави, али СЦГ ипак није учествовала на Евровизији у Атини 2006. због малверзација са гласовима црногорског жирија на тој Европ(ј)есми.

Година Извођач(и) Језик Песма Финале Поени Полуфинале Поени
2005. Но нејм црногорски Заувијек моја 7. 137 Директан пласман у финале
2006. Но нејм црногорски Моја љубави СЦГ је одустала од такмичења

Референце

[уреди | уреди извор]