Пређи на садржај

Песма Евровизије 2015.

С Википедије, слободне енциклопедије
Песма Евровизије 2015.
Building bridges
(прев. Градимо мостове)
Датуми
1. полуфинале19. мај 2015.
2. полуфинале21. мај 2015.
Финале23. мај 2015.
Домаћин
Место одржавањаАустрија Бечка градска дворана, Беч, Аустрија
ВодитељиМирјам Вајкселбраун
Алис Тумлер
Арабела Кизбауер
ДиригентПитер Пејтсик
РежисерКатрин Цехнер
Извршни супервизорЈон Ола Санд
Извршни продуцентЕдгар Бем
ЕмитерORF
Вебсајтeurovision.tv/event/vienna-2015
Учесници
Број учесника40
Земље дебитанти Аустралија
Земље повратнице Кипар
 Србија
 Чешка
Повукле се Украјина
  • frameless}}Португалија на избору за Песму ЕвровизијеАндора на избору за Песму ЕвровизијеМонако на избору за Песму ЕвровизијеЛихтенштајн на избору за Песму ЕвровизијеСан Марино на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеФранцуска на избору за Песму ЕвровизијеФранцуска на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеИрска на избору за Песму ЕвровизијеИсланд на избору за Песму ЕвровизијеБелгија на избору за Песму ЕвровизијеХоландија на избору за Песму ЕвровизијеШвајцарска на избору за Песму ЕвровизијеНемачка на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеМалта на избору за Песму ЕвровизијеМалта на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму Евровизије*ВатиканНорвешка на избору за Песму ЕвровизијеНорвешка на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеФинска на избору за Песму ЕвровизијеФинска на избору за Песму ЕвровизијеЕстонија на избору за Песму ЕвровизијеЕстонија на избору за Песму ЕвровизијеЕстонија на избору за Песму ЕвровизијеЛетонија на избору за Песму ЕвровизијеЛитванија на избору за Песму ЕвровизијеСловачка на избору за Песму ЕвровизијеАустрија на избору за Песму ЕвровизијеСловенија на избору за Песму ЕвровизијеМађарска на избору за Песму ЕвровизијеХрватска на избору за Песму ЕвровизијеБосна и Херцеговина на избору за Песму ЕвровизијеЦрна Гора на избору за Песму ЕвровизијеСрбија на избору за Песму ЕвровизијеАлбанија на избору за Песму ЕвровизијеСеверна Македонија на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму Евровизије 2020.Грчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеБугарска на избору за Песму ЕвровизијеРумунија на избору за Песму ЕвровизијеМолдавија на избору за Песму ЕвровизијеУкрајина на избору за Песму ЕвровизијеАустралија на избору за Песму ЕвровизијеБелорусија на избору за Песму ЕвровизијеРусија на избору за Песму ЕвровизијеРусија на избору за Песму ЕвровизијеГрузија на избору за Песму ЕвровизијеАзербејџан на избору за Песму ЕвровизијеАзербејџан на избору за Песму ЕвровизијеТурска на избору за Песму ЕвровизијеКипар на избору за Песму ЕвровизијеИзраел на избору за Песму ЕвровизијеЈерменија на избору за Песму ЕвровизијеМароко на избору за Песму ЕвровизијеПољска на избору за Песму ЕвровизијеЧешка на избору за Песму ЕвровизијеЛуксембург на избору за Песму ЕвровизијеЛибан на избору за Песму ЕвровизијеТунис на избору за Песму Евровизије*Алжир*Казахстан*Иран*Ирак*Сирија*Јордан*Саудијска Арабија*Палестинска Народна Самоуправа*Палестинска Народна Самоуправа
    frameless}}
         Државе учеснице полуфинала     Државе елиминисане у полуфиналима     Државе које су учествовале у прошлости, али не и 2015.
Гласање
Систем гласањаПоене у омјеру 50:50 додељивали су национални жири и гледаоци.
Жири сваке земље доделио је
(редом) 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен(а) за својих топ 10 песама.2
Победничка песма ШведскаHeroes

Напомене:
1 видео
2 осим Грузије, Црне Горе, Азербејџана, Сан Марина и Македоније
Песма Евровизије

Песма Евровизије 2015. (енгл. Eurovision Song Contest 2015; фр. Concours Eurovision de la chanson 2015) био је 60. по реду избор за Песму Евровизије. Одржан је у Бечу, главном граду Аустрије, захваљујући победи Кончите Вурст на Евровизији 2014. године у Копенхагену, са песмом Rise Like a Phoenix.‍[1] Аустрија је по други пут угостила такмичаре фестивала, а прво домаћинство имала је 1967. године. Емитер такмичења био је аустријски јавни сервис ORF. Полуфиналне вечери биле су 19. и 21. маја 2015. године, а велико финале је одржано 23. маја 2015. године. Водитељи шоуа су били Мирјам Вајкселбраун, Алис Тумлер и Арабела Кизбауер.

На такмичењу је учествовало укупно 40 земаља, а као земље повратнице учешће су узели Кипар и Србија (након једногодишње паузе) те Чешка (након петогодишње паузе), док је Украјина ово такмичење прескочила због финансијских разлога и свеукупне политичке ситуације у земљи, од. Украјинске кризе. Дебитант 2015. године на Евровизији била је Аустралија, која је позвана као специјални гост поводом јубиларног издања Песме Евровизије и имала је директно место у финалу.

Након напетог процеса гласања базираног на додељивању поена од стране националног жирија и публике у омјеру 50:50, победу на такмичењу је однела Шведска са песмом Heroes , извођача Монса Селмерлева, док је Италија са песмом Grande amore освојила прво место по гласовима публике. Другопласирана је Полина Гагарина из Русије са песмом A Million Voices , а трећепласирана Италија. Шведска је, међутим, прикупивши већину гласова жирија добила довољно поена да надмаши вољу гледалаца. Ово је био први пут од 2009. године да победник није освојио и највише поена на телегласању. Шведска је остварила другу победу у последње четири године, а свеукупно шесту, те је постала прва земља која је такмичење тадашњег формата освојила два пута. Први пут на Евровизији десило се да топ четири такмичара освоје 200 поена или више. Руска песма A Million Voices постала је прва непобедничка песма која је добила више од 300 поена, док је италијанска композиција Grande amore била прва песма од 2012. године која се пласирала међу најбољом тројком, а која није отпевана на енглеском језику.

Аустрија и Немачка су постале прве државе које од 2003. године нису добиле ниједан поен у финалу. Аустрија је такође прва земља домаћин са освојених нула поена, те истовремено први домаћин и претходни победник који се пласирао као најгори још од 1958. године. Такмичење 2015. године било је најуспешнији резултат икада за представнике Црне Горе (откако је добила независност) и Чешке Републике.

Рекордних 197 милиона телевизијских гледалаца широм света пратило је такмичење, а овиме је оборен рекорд из 2014. године, и то за 2 милиона.‍[2][3] Први пут је шоу преношен уживо путем YouTube канала.[4]

Избор града домаћина

[уреди | уреди извор]
Место одржавања — Бечка градска дворана

Аустријски јавни сервис ORF је 6. августа 2014. године објавио да ће Беч бити домаћин Евровизије 2015. године. Такмичење је одржано у Бечкој градској дворани (нем. Wiener Stadthalle), у хали D (главна хала намењена углавном за концерте) која може да прими око 16.000 људи.‍[1]

Понуде и избор

[уреди | уреди извор]

После победе Аустрије на такмичењу 2014. године, аустријска делегација је објавила могућности да се такмичење одржи или у главном граду Аустрије Бечу, или у Салцбургу.‍[5] Поред Беча, Клагенфурт, Инзбрук, Доња Аустрија, Грац, Горња Аустрија, Бургенланд и Форарлберг исказали су интересовање за домаћинство такмичења, док је касније Салцбургу онемогућено даље учешће у фази надметања, највише из финансијских разлога, тј. због тога што није могао да се суочи са огромним трошковима.‍[6]

Беч, главни град Аустрије, већ у почетку је сматран најозбиљнијом понудом у утрци за домаћина. Беч је у понуди имао две арене: 1. Бечку градску дворану, која је домаћин годишњег тениског турнира АТП Беч 2015. године и која је мноштво других концерата и догађаја током целе године имала у плану; 2. центар за одржавање трговинских сајмова Месе. Ове две арене имају капацитет од око 16.000 места, од. 30.000 места, док су у утрци као озбиљни кандидати такође били и Спортска дворана и Рекреативни центар Шварцл у Грацу, другом највећем аустријском граду. Са максималним капацитетом од око 30.000 посетилаца, Стадион Вертерзе смештен у Клагенфурту такође се прикључио утрци за домаћина такмичења 2015. године. Међутим, овај стадион је захтевао изградњу крова како би одржавање Евровизије било могуће, што је био велики хендикеп. Инзбрук је понудио своју Олимпијску дворану, место на ком су се одржали хокеј на леду и уметничко клизање Зимских олимпијских игара 1964. и 1976. године. Пети град, Линц, придружио се могућим домаћинима са Брукнерхаусом, али ова дворана — међутим — није била довољно велика за одржавање Евровизије. Смештен недалеко од Линца, аустријски Велс је такође исказао жељу за домаћинством.‍[7] Оберварт, са изложбеном двораном Форарлберг, од. Земаљским позориштем Ворарлберг, био је последњи град са исказаним интересовањем.

ORF и Европска радиодифузна унија (ЕРУ), 29. маја 2014. године објавили су одређене услове и детаље које дворана која ће да угости такмичење мора да испоштује.‍[8][9] ORF је захтевао да заинтересовани градови свој одговор о (не)могућности задовољавања услова доставе до 13. јуна 2014. године.‍[10]

  • Речено је да дворана мора да буде спремна барем шест до седам недеља пре заказаног датума такмичења, те слободна једну недељу после затварања манифестације.
  • Изабрана дворана не сме да буде отвореног типа, већ мора да има кров и да буде климатизована зграда са капацитетом од најмање 10.000 посетилаца и висином крова од минимално 15 m, који ће да буде светлосно и звучно изолован.
  • Тзв. „гринрум” (тип евровизијског бекстејџа) треба да буде лоциран у самој арени (или што ближе то боље), са капацитетом од 300 места.
  • Такође је потребно да арена има и додатну просторију минималне површине 6.000 m², која ће да садржи два кетеринг-штанда, собу за надгледање, собе за шминкање, гардеробе, те кабине за отприлике 50 коментатора.
  • Засебни уреди, који би морали да буду отворени између 11. и 24. маја 2015. године, са површином од минимално 4.000 m², планирано је да угосте центар за прес, а њихов капацитет треба да буде најмање 1.500 новинара.‍[8]

Након истека унапред одређеног рока, 13. јуна 2014. године ORF је објавио 12 арена заинтересованих за домаћинство Евровизије 2015. године, које испуњавају потребне услове;‍[11] ORF је 21. јуна 2015. године објавио да три града (Беч, Инзбрук и Грац) у финалној фази надметања улазе у ужи избор за домаћинство.‍[12][13][14] Такмичење је у почетку било заказано за 12, 14. и 16. мај 2015. године (прво полуфинале, друго полуфинале и финале), али ови датуми касније су померени за недељу дана како би се домаћини боље припремили.‍[15]

Дакле, 6. августа 2014. године коначно је одређено да ће домаћин бити главни град Аустрије, а изабрана арена била је Бечка градска дворана.

Инзбрук Велс Беч Беч
Олимпијска дворана Месехале Шенбрун Бечка градска дворана (хала D)
Капацитет: 10.000
Капацитет: —
Капацитет: 1.000
Капацитет: 16.152
Домаћин уметничког клизања и хокеја на леду на Зимским олимпијским играма 1964. и 1976. године. Домаћин годишњег Отвореног првенства Беча у тенису и других догађаја током целе 2015. године.
Беч Беч
Аеродром Беч Хелденплац
Капацитет: —
Капацитет: —
Беч Беч
Нова концертна дворана Ној Маркс Дворана Маркс
Капацитет: —
Капацитет: —




Беч Клагенфурт Грац Оберварт
Трабренбан Крио Стадион Вертерзе Спортска дворана Месецентрум
Капацитет: — Капацитет: 30.000 Капацитет: 11.000 Капацитет: 6.000
Један од стадиона домаћина ЕП у фудбалу 2008. године. Домаћин ЕП у рукомету 2010. године.
Градови који су конкурисали за домаћинство
(изабрани град домаћин је означен црвеном тачком)
Град‍[11] Арена‍[11] Капацитет Напомене‍[11]
Градови кандидати‍[12][13][16]
Беч Бечка градска дворана (хала D)
16.152    
Домаћин годишњег Отвореног првенства Беча у тенису и других догађаја током целе 2015. године.
Грац Спортска дворана
11.000    
Домаћин ЕП у рукомету 2010. године.
Инзбрук Олимпијска дворана
10.000    
Домаћин уметничког клизања и хокеја на леду на Зимским олимпијским играма 1964. и 1976. године.
Неуспели покушаји‍[12][13]
Беч Шенбрун
1.000    
Аеродром Беч
Хелденплац
Нова концертна дворана Ној Маркс
Дворана Маркс
Трабренбан Крио
Велс Месехале
Клагенфурт Стадион Вертерзе
30.000    
Један од стадиона домаћина ЕП у фудбалу 2008. године.
Оберварт Месецентрум
6.000    

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Семафори у Бечу

[уреди | уреди извор]
Две лезбијке се држе за руке; део програма промовисања толеранције на Евросонгу 2015. године у Аустрији
(Карлов трг (нем. Wiedner Hauptstraße, Karlsplatz))

Град Беч је уочи такмичења по многим улицама привремено поставио нове семафоре, који су приказивали истосполне парове који се држе за руке или грле. Ово је уведено као део теме Евровизије 2015. године, у вези са толеранцијом и уважавањем мишљења других.‍[17]

Семафори истог дизајна — заштићеног ауторским правима – под кампањом Ampelpärchen (срп. „парови у семафору”) појавили су се у јуну 2015. године, у Салцбургу и Линцу. У Салзбургу, иницијатива SoHo и градоначелник социјалних демократа Шаден промовисали су промену ЛЕД лампи. У Линцу су семафоре финансирали спонзори које је потпомагао Фејсбук, али су исти уклоњени — без сагласности грађана — а од стране новог министра из партије ФПО, на почетку децембра 2015. године.‍[18][19][20][21]

Статистички подаци

[уреди | уреди извор]

Око 2500 тона материјала је уз помоћ 250 камиона достављено за уређење Бечке градске дворане. 1400 рефлектора осветљавало је дворану у току такмичења, а 20 km кабла искоришћено је за повезивање 5000 утичница. Бина је била висока 14,3 m, а широка 44 метра. 700 људи је радило на организацији шоуа у току директног преноса, док су стотине запосленика са још око 800 волонтера имали задужења везана за места на којима је боравила публика, као и за кетеринг. 26 врхунских камера је снимало цели спектакл, а процењује се да је било присутно 1700 регистрованих новинара, са око 10.000 гледалаца који су уживо пратили изведбе такмичара.‍[22]

Такмичење се састојало из два полуфинала и финала, што је формат коришћен још од 2008. године. Десет земаља са највишим резултатима се квалификовало за велико финале и придружило аутоматским финалистима: домаћину Аустрији, тзв. „великој петорки” коју чине Француска, Немачка, Италија, Шпанија и Уједињено Краљевство, те новопозваној учесници Аустралији.‍[23]

Свака земља учесница имала је свој национални жири, састављен од пет професионалних чланова са занимањем везаним за музичку индустрију. Сваки члан уваженог националног жирија морао је да оцени сваку песму, осим оне која је представљала његову/њену земљу. Резултати гласања сваког члана појединог националног жирија су комбиновани како би се добио укупан пласман од првог до последњег места. Слично, резултати телегласања су такође интерпретирани као коначан поредак, узимајући у обзир резултате пуног гласања за разлику од гласања жирија које се броји за прву десеторку. Комбинација укупних гласова жирија и укупних гласова публике одредила је укупан пласман свих учесника. Песма која је освојила највише поена по овом укупном пласману добијала је 12 поена, док је десета најбоља добијала 1 поен.‍[24] У вези са телегласањем (недовољна количина гласова / технички проблеми) или погрешкама жирија (технички проблеми / кршење правила), само један од ова два случаја је могао да буде у оптицају ако се желело гласати са стопостотним уделом гласова жирија, од. публике.‍[25][26]

Жреб за полуфинале

[уреди | уреди извор]

Жреб за полуфинале је био одржан 26. јануара 2015. године у Бечу, у Градској већници, са домаћинима Анди Кнол и Кати Белович.‍[27] Земље учеснице, сем директних финалиста (домаћина Аустрије, велике петорке и Аустралије), биле су подељене у пет шешира, формираних на основу историјата размене поена међу државама у последњих 10 година, по чему су касније извучени учесници по полуфиналима.‍[28]

Састав шешира је био следећи:

Шешир број 1 Шешир број 2 Шешир број 3 Шешир број 4 Шешир број 5

Одређивање стартних позиција

[уреди | уреди извор]

Домаћин ORF је — са продуцентима (ЕРУ извршни супервизор и референтна група) — одредио финални редослед наступā земаља учесница по полуфиналима и у финалу, што је и случај са такмичењима од 2013. године, за разлику од система одабира жребом коришћеног на Евровизији до 2012. године. Тако је једино наступ земље домаћина одређен жребом. Домаћин Аустрија је своју стартну позицију објавила 16. марта 2015. године, након што су се челници делегација састали и одлучили да њихова земља наступа под редним бројем 14.‍[29] Коначан редослед полуфиналних наступа објављен је 23. марта 2015. године. Одлучено је да ће Молдавија отворити прво полуфинале, а Литванија друго. Редослед такмичара за велико финале објављен је убрзо након прес-конференције коју су одржали победници полуфинала, са Словенијом одабраном да отвори такмичење и Италијом да наступа као последња.‍[30]

Графички дизајн

[уреди | уреди извор]
Заставице обојене у складу са логом такмичења

Дана 31. јула 2014. године ЕРУ је представио нови редизајнирани лого као знак прославе 60-годишњице такмичења.‍[31] 11. септембра 2014. је објављено да ће слоган за 2015. годину гласити „Градимо мостове” (енгл. Building Bridges). Генерални директор ORF-а, Александер Врабец, коментарисао је у вези са одабирањем баш овог слогана и рекао следеће: „Музичким шоуом у Бечу желимо да музика гради мостове преко граница, култура и језика. У светлу уједињујуће снаге овог великог заједничког европског догађаја, позивамо све да граде мостове и спајају руке.”‍[32] Један од начина на који је слоган разоткривен води до почетка финала манифестације, када су уметници представили закривљену структуру у арени која је — у ствари — била симулација „магичног моста” светлости.‍[33] Графички дизајн овог такмичења представљен је 25. новембра 2014. године, од стране ЕРУ.‍[34] Тема се састоји из сфера поређаних у облику таласа, што је симболизовало различитост и „мостовну повезаност” и наводило људе да доживе овај осећај на константној бази. Бојама теме желео је да се истакне индивидуализам, истовремено представљајући градњу музичких мостова и различитост и разноликост уметника, песама и публике. Тема графичког дизајна је била укључена у све делове такмичења, као што су униформе особља, графика на телевизорима, те рекламни спотови и пропагандни програм.‍[34]

Разгледнице овогодишњег такмичења такође сведоче о присутности слогана „Градимо мостове”. На разгледницама, сваки видео-клип са појединим учесником базиран је на примању кутије у којој се он позива у домаћинску земљу Аустрију. Тачније, позивница је за регион који се налази у земљи домаћину, са укључених свих девет аустријских савезних држава. Прича се наставља на начин да учесници свој пут следе до једне од држава, са задатком да остваре самоиспуњење. Задатак на путовањима варира од културе до спорта, од економије до науке и од традиције до модерног.‍[35]

На такмичењу 2015. године, сви хасхтагови за земље учеснице су били одређени ISO 3166-1 alpha-3 кодовима за државе и приказани на телевизијским екранима после енглеског имена земље која тренутно наступа. На пример, прва земља у првом полуфиналу — Молдавија, која би иначе била приказана као 01 Moldova, на екрану је постала 01 Моldova #MDA, у складу са новонасталим стилским променама. Након што су хасхтагови коришћени на Твитеру, они су постали хасхфлагови, и појављивали су се као пратња симболу срца са заставом земље (хасхтага).‍[36]

Водитељи(це)

[уреди | уреди извор]
Водитељице Евровизије 2015. године
Слева: А. Тумлер, М. Вајкселбраун и А. Кизбауер

Дана 19. децембра 2014. године ORF је одредио да ће састав водитеља чинити женски трио: Мирјам Вајкселбраун, Алис Тумлер и Арабела Кизбауер. Ово је био први пут да састав водитеља чине три жене. Победник Песме Евровизије 2014, Кончита Вурст, био је домаћин у гринруму (бекстејџу).‍[37] По први пут од одржавања Евровизије 2007. године, сви водитељи су међусобно могли да се споразумеју на завидном нивоу познавања француског језика, другог језика ЕРУ.

Национална телевизија емитер

[уреди | уреди извор]

Током првом састанка између домаћинског емитера ORF и ЕРУ у мају 2014. године, представници основног организационог тима су одабрани. Едгар Бем, који је на челу продукције забавног програма ORF-а, проглашен је извршним продуцентом.‍[38]

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]
  Учеснице првог полуфинала
  Гласају у првом полуфиналу
  Учеснице другог полуфинала
  Гласају у другом полуфиналу
  Гласа у оба полуфинала (Аустралија)

Дана 23. децембра 2014. године објављено је првобитно да ће на такмичењу 2015. учествовати 39 земаља.‍[39] Представници Кипра и Србије вратили су се након једногодишње паузе, а представници Чешке након петогодишње паузе. Украјина је објавила повлачење са такмичења због нестабилне политичке ситуације у земљи.‍[39]

Позив Аустралије

[уреди | уреди извор]

Дана 10. фебруара 2015. године ЕРУ је објавио да је позвао Аустралију да учествује у финалу такмичења, са могућношћу изабирања представника преко јавног сервиса SBS, који тридесетак година преноси ово такмичење на подручју Аустралије.‍[40] Специјалне околности око доласка Аустралијанаца и доношење одлуке да се не умањују шансе полуфиналиста, довели су до тога да организатори допусте Аустралији да се такмичи директно у великом финалу. Аустралија је добила право на учешће само 2015. године, у част прославе 60. годишњице такмичења. Договор је био да уколико би Аустралија победила, била би јој пружена могућност учествовања 2016. године, а организатор би био SBS, с тим да би се такмичење одржало у европском граду по њиховом избору. ЕРУ је тада изразио и могућност позивања земаља ван подручја Европе да учествују на такмичењу. Учешће Аустралије је повећало број учесника у финалу на 27. Ово је постао највећи број учесника у финалу у историји такмичења,‍[23][41] те први пут да земља из Океаније учествује на такмичењу.‍[23]

Листа земаља учесница

[уреди | уреди извор]
Учесници Песме Евровизије 2015.[39][42]
Држава Емитер Извођач(и) Песма Језик Аутор(и)
 Азербејџан İTV Елнур Хусејнов Hour of the Wolf енглески
  • Сандра Бјурман
  • Николас Ребшер
  • Никлас Лиф
  • Лина Хансон
 Албанија RTSH Ељхаида Дани I'm Alive енглески
  • Арбер Ељшани
  • Кристијан Лекај
  • Сокољ Марси
 Аустралија SBS Гај Себастијан Tonight Again енглески
  • Гај Себастијан
  • Дејвид Рајан Херис
  • Луј Шорл
 Аустрија ORF The Makemakes I Am Yours енглески
  • Џими Хари
  • Доминик Мирер
  • Паул Естреља
  • Флоријан Мејндл
  • Маркус Крист
 Белгија RTBF Лоак Ноте Rhythm Inside енглески
  • Лук Кокс
  • Лоак Ноте
  • Беверли Џо Скот
 Белорусија БТ Узари и Мајмуна Time енглески
  • Узари
  • Герилана
  • Мајмуна
 Грузија სსმ (GPB) Нина Сублати Warrior енглески
  • Нина Сублати
  • Томас Џисон
 Грчка ΝΕΡΙΤ Марија Елена Киријаку One Last Breath енглески
  • Ефтивулос Теохарус
  • Марија Елена Киријаку
  • Вангелис Константинидис
  • Евелина Цијора
 Данска DR Anti Social Media The Way You Are енглески
  • Реме
  • Чиф 1
 Естонија ERR Елина Борн и Стиг Раста Goodbye to Yesterday енглески
  • Стиг Раста
 Израел IBA Надав Гуеђ Golden Boy енглески
  • Дорон Медали
 Ирска RTÉ Моли Стерлинг Playing with Numbers енглески
  • Моли Стерлинг
  • Грег Френч
 Исланд RÚV Марија Олафс Unbroken енглески
  • Асгејр Ори Асгејрсон
  • Палми Рагнар Асгејрсон
  • Себор Кристијансон
  • Марија Олафс
 Италија RAI Il Volo Grande amore италијански
  • Франческо Бочија
  • Чиро Томи Еспосито
 Јерменија ՀՀՀ (AMPTV) Genealogy Face the Shadow енглески
  • Армен Мартиросјан
  • Ина Мкртчјан
 Кипар CyBC Џон Карајанис One Thing I Should Have Done енглески
  • Мајк Конарис
  • Џон Карајанис
 Летонија LTV Амината Love Injected енглески
  • Амината Савадого
 Литванија LRT Моника Линките и Ваидас Баумила This Time енглески
  • Витаутас Бикус
  • Моника Љубинаите
 Мађарска Duna Боги Wars for Nothing енглески
  • Арон Себастијан
  • Богларка Чемер
  • Сара Хелен Бори
 Македонија МРТ Данијел Кајмакоски Autumn Leaves енглески
  • Јоаким Персон
  • Роберт Билбилов
 Малта PBS Амбер Warrior енглески
  • Елтон Зарб
  • Мет Муксу Мерсијека
 Молдавија TRM Едуард Ромањута I Want Your Love енглески
  • Ерик Левандер
  • Хејли Ејткен
  • Том Ендруз
 Немачка NDR Анзофи Black Smoke енглески
  • Мајкл Харвуд
  • Ела Мекмехон
  • Тонино Специјале
 Норвешка NRK Мерланд и Дебра Скарлет A Monster Like Me енглески
  • Ћетил Мерланд
 Пољска TVP Моника Кушињска In the Name of Love енглески
  • Јакуб Рачињски
  • Моника Кушињска
 Португал RTP Леонор Андраде Há um mar que nos separa португалски
  • Мигел Гамеиро
 Румунија TVR Voltaj De la capăt (All over Again) румунски, енглески
  • Калин Гоја
  • Габријел Константин
  • Адријан Кристеску
  • Силвију Маријан Падурару
  • Виктор Разван Алстари
 Русија ВГТРК Полина Гагарина A Million Voices енглески
  • Габријел Аларес
  • Леонид Гуткин
  • Јоаким Бјорнберг
  • Катрина Норберген
  • Владимир Матетски
 Сан Марино SMRTV Анита Симончини и Микеле Перниола Chain of Lights енглески
  • Ралф Зигел
  • Џон О’Флин
 Словенија РТВСЛО Maraaya Here for You енглески
  • Алеш Вовк
  • Марјетка Вовк
  • Чарли Мејсон
 Србија РТС Бојана Стаменов Beauty Never Lies енглески
  • Владимир Граић
  • Чарли Мејсон
 Уједињено Краљевство BBC Electro Velvet Still in Love with You енглески
  • Дејвид Миндел
  • Адријан Бакс Вајт
 Финска Yle PKN Aina mun pitää фински
  • PKN
 Француска France Télévisions Лиза Анжел N'oubliez pas француски
  • Мишел Ијуз
  • Мојз Алберт
  • Лоре Изон
 Холандија AVROTROS Трајнтје Остерхојс Walk Along енглески
  • Тобијас Карлсон
  • Анук Теве
 Црна Гора РТЦГ Кнез Адио црногорски
  • Жељко Јоксимовић
  • Дејан Ивановић
  • Марина Туцаковић
 Чешка ČT Марта Јандова и Вацлав Ноид Барта Hope Never Dies енглески
  • Вацлав Ноид Барта
  • Тереза Шоралова
 Швајцарска SRG SSR Мелани Рене Time to Shine енглески
  • Мелани Рене
 Шведска SVT Монс Селмерлев Heroes енглески
  • Алтон Малмберг Хорд аф Сегерстад
  • Џој Деб
  • Линеа Деб
 Шпанија RTVE Едурне Amanecer шпански
  • Тони Санчез Олсон
  • Питер Бостром
  • Томас Џисон

Извођачи који су учествовали раније

[уреди | уреди извор]
Извођач Држава Претходни наступи
Елнур Хусејнов  Азербејџан 2008. (са Самиром Џавадзадеом)
Инга Аршакјан (чланица групе Genealogy)  Јерменија 2009. (са Ануш Аршакјан)
Микеле Перниола  Сан Марино ДПЕ 2013.
Анита Симончини ДПЕ 2014. (као чланица групе The Peppermints)
Узари  Белорусија 2011. (као пратећи вокал)
Амбер  Малта 2012. (као пратећи вокал)

Преглед такмичења

[уреди | уреди извор]

Прво полуфинале

[уреди | уреди извор]

16 земаља је учествовало у првом полуфиналу. Право гласа такође су имали и публика и чланови жирија из Аустралије,‍[43] Аустрије, Француске и Шпаније.‍[44]

#‍[45] Држава Извођач(и)‍[46] Песма Пласман Поени
01  Молдавија Едуард Ромањута I Want Your Love 11. 41
02  Јерменија Genealogy Face the Shadow 7. 77
03  Белгија Лоак Ноте Rhythm Inside 2. 149
04  Холандија Трајнтје Остерхојс Walk Along 14. 33
05  Финска Pertti Kurikan Nimipäivät Aina mun pitää 16. 13
06  Грчка Марија Елена Киријаку One Last Breath 6. 81
07  Естонија Елина Борн и Стиг Раста Goodbye to Yesterday 3. 105
08  Македонија Данијел Кајмакоски Autumn Leaves 15. 28
09  Србија Бојана Стаменов Beauty Never Lies 9. 63
10  Мађарска Боги Wars for Nothing 8. 67
11  Белорусија Узари и Мајмуна Time 12. 39
12  Русија Полина Гагарина A Million Voices 1. 182
13  Данска Anti Social Media The Way You Are 13. 33
14  Албанија Ељхаида Дани I'm Alive 10. 62
15  Румунија Voltaj De la capăt (All over Again) 5. 89
16  Грузија Нина Сублати Warrior 4. 98

Друго полуфинале

[уреди | уреди извор]

17 земаља је учествовало у другом полуфиналу. Право гласа такође су имали и публика и чланови жирија из Аустралије,‍[43] Немачке, Италије и Уједињеног Краљевства.‍[44]

#‍[45] Држава Извођач(и)‍[47] Песма Пласман Поени
01  Литванија Моника Линките и Вајдас Баумила This Time 7. 67
02  Ирска Моли Стерлинг Playing with Numbers 12. 35
03  Сан Марино Микеле Перниола и Анита Симончини Chain of Lights 16. 11
04  Црна Гора Кнез Adio 9. 57
05  Малта Амбер Warrior 11. 43
06  Норвешка Мерланд и Дебра Скарлет A Monster Like Me 4. 123
07  Португал Леонор Андраде Há um mar que nos separa 14. 19
08  Чешка Марта Јандова и Ваклав Ноид Барта Hope Never Dies 13. 33
09  Израел Надав Гуеђ Golden Boy 3. 151
10  Летонија Амината Love Injected 2. 155
11  Азербејџан Елнур Хусејнов Hour of the Wolf 10. 53
12  Исланд Марија Олафс Unbroken 15. 14
13  Шведска Монс Селмерлев Heroes 1. 217
14  Швајцарска Мелани Рене Time to Shine 17. 4
15  Кипар Џон Карајанис One Thing I Should Have Done 6. 87
16  Словенија Maraaya Here for You 5. 92
17  Пољска Моника Кушињска In the Name of Love 8. 57
#‍[48] Држава Извођач(и)[49] Песма Пласман Поени
01  Словенија Maraaya Here for You 14. 39
02  Француска Лиза Анжел N'oubliez pas 25. 4
03  Израел Надав Гуеђ Golden Boy 9. 97
04  Естонија Елина Борн и Стиг Раста Goodbye to Yesterday 7. 106
05  Уједињено Краљевство Electro Velvet Still in Love with You 24. 5
06  Јерменија Genealogy Face the Shadow 16. 34
07  Литванија Моника Линките и Вајдас Баумила This Time 18. 30
08  Србија Бојана Стаменов Beauty Never Lies 10. 53
09  Норвешка Мерланд и Дебра Скарлет A Monster Like Me 8. 102
10  Шведска Монс Селмерлев Heroes 1. 365
11  Кипар Џон Карајанис One Thing I Should Have Done 22. 11
12  Аустралија[23] Гај Себастијан Tonight Again 5. 196
13  Белгија Лоак Ноте Rhythm Inside 4. 217
14  Аустрија The Makemakes I Am Yours 26.[а] 0
15  Грчка Марија Елена Киријаку One Last Breath 19. 23
16  Црна Гора Кнез Adio 13. 44
17  Немачка Анзофи Black Smoke 27.[а] 0
18  Пољска Моника Кушињска In the Name of Love 23. 10
19  Летонија Амината Love Injected 6. 186
20  Румунија Voltaj De la capăt (All over Again) 15. 35
21  Шпанија Едурне Amanecer 21. 15
22  Мађарска Боги Wars for Nothing 20. 19
23  Грузија Нина Сублати Warrior 11. 51
24  Азербејџан Елнур Хусејнов Hour of the Wolf 12. 49
25  Русија Полина Гагарина A Million Voices 2. 303
26  Албанија Ељхаида Дани I'm Alive 17. 34
27  Италија Il Volo Grande amore 3. 292

Напомене:

  1. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом 26th.

Резултати

[уреди | уреди извор]

У следећим табелама налазе се детаљнији статистички подаци о резултатима гласања по државама.

Резултати првог полуфинала

[уреди | уреди извор]
Начин гласања:
  50% жири и телегласање
  100% жири
Резултати гласања‍[50]
Укупан
бр. поена
Финска
ФИН
Грчка
ГРЧ
Румунија
РУМ
Белорусија
БЛР
Албанија
АЛБ
Молдавија
МОЛ
Србија
СРБ
Данска
ДАН
Белгија
БЕЛ
Француска
ФРА
Јерменија
ЈЕР
Аустралија
АУС
Шпанија
ШПА
Аустрија
АУТ
Северна Македонија
МАК
Мађарска
МАЂ
Холандија
ХОЛ
Русија
РУС
Естонија
ЕСТ
Грузија
ГРУ
Такмичари Молдавија      41 8 5 2 5 6 5 10
Јерменија      77 7 1 7 5 4 12 5 4 7 5 12 8
Белгија      149 12 6 7 6 6 5 7 12 12 1 8 10 6 6 10 12 8 10 5
Холандија      33 3 3 1 7 6 2 3 1 5 2
Финска      13 1 4 2 2 4
Грчка      81 2 6 3 12 3 6 3 3 8 6 2 4 4 3 6 5 1 4
Естонија      105 8 4 2 8 2 2 8 5 4 4 5 12 10 2 8 8 10 3
Македонија      28 10 1 12 3 2
Србија      63 4 2 4 1 1 5 12 7 12 4 7 4
Мађарска      67 7 10 3 8 4 4 6 2 5 4 2 12
Белорусија      39 3 8 3 7 6 12
Русија      182 10 12 12 12 7 7 10 10 8 10 10 10 7 12 8 12 10 8 7
Данска      33 1 1 5 1 2 4 1 1 7 3 7
Албанија      62 10 6 10 7 6 3 10 1 3 6
Румунија      89 6 5 2 8 12 3 6 7 8 3 1 8 8 5 2 1 3 1
Грузија      98 5 8 4 10 4 10 1 5 2 12 7 5 2 3 6 1 7 6
Засебни гласови публике и жирија у ПФ 1‍[51]
Пласман 50/50 Телегласање Жири
Држава Поени Држава Поени Држава Поени
1.      Русија 182    Русија 151    Русија 167  
2.      Белгија 149    Естонија 136    Белгија 151  
3.      Естонија 105    Белгија 124    Грчка 99  
4.      Грузија 98    Грузија 97    Грузија 95  
5.      Румунија 89    Румунија 96    Холандија 70  
6.      Грчка 81    Јерменија 90    Мађарска 70  
7.      Јерменија 77    Србија 86    Румунија 67  
8.      Мађарска 67    Албанија 66    Белорусија 66  
9.      Србија 63    Грчка 61    Естонија 66  
10.      Албанија 62    Финска 55    Албанија 61  
11.      Молдавија 41    Мађарска 50    Данска 58  
12.      Белорусија 39    Молдавија 48    Јерменија 54  
13.      Данска 33[а]  Белорусија 32    Србија 47  
14.      Холандија 33    Данска 23[б]  Молдавија 46  
15.      БЈР македонија 28    Холандија 23    БЈР македонија 42  
16.      Финска 13    БЈР македонија 22    Финска 1  

12 поена у првом полуфиналу

[уреди | уреди извор]

Табеле испод садрже информације о додељивањима максималних 12 поена у првом полуфиналу.

Број добијених 12 поена Земље које добијају 12 поена Земље које дају 12 поена
5                         Русија Аустрија, Белорусија, Грчка, Мађарска, Румунија
4                         Белгија Данска, Финска, Француска, Холандија
2                         Јерменија Белгија, Русија
 Србија Аустралија, Македонија
1                         Белорусија Грузија
 Грузија Јерменија
 Грчка Албанија
 Естонија Шпанија
 Мађарска Естонија
 БЈР македонија Србија
 Румунија Молдавија

Резултати другог полуфинала

[уреди | уреди извор]
Начин гласања:
  50% жири и телегласање
  100% жири
Резултати гласања‍[52]
Укупан
бр. поена
Црна Гора
ЦГ
Малта
МАЛ
Азербејџан
АЗЕ
Летонија
ЛЕТ
Швајцарска
ШВА
Република Ирска
ИРС
Шведска
ШВЕ
Њемачка
НЕМ
Аустралија
АУС
Чешка
ЧЕШ
Словенија
СЛО
Уједињено Краљевство
УК
Литванија
ЛИТ
Пољска
ПОЉ
Израел
ИЗР
Сан Марино
СМ
Италија
ИТА
Исланд
ИСЛ
Кипар
КИП
Норвешка
НОР
Португалија
ПОР
Такмичари Литванија      67 4 7 10 3 7 4 1 3 4 3 4 7 10
Ирска      35 2 2 4 3 2 5 1 8 2 5 1
Сан Марино      11 5 6
Црна Гора      57 10 2 1 7 6 10 7 4 2 3 5
Малта      43 10 3 3 4 5 10 7 1
Норвешка      123 6 5 7 10 4 12 7 8 7 6 2 8 6 1 8 2 10 6 8
Португал      19 4 3 6 1 4 1
Чешка      33 1 1 1 1 1 4 3 8 8 4 1
Израел      151 3 10 8 3 7 8 10 8 7 2 5 12 4 10 6 12 8 10 8 10
Летонија      155 7 6 8 12 8 10 10 8 8 10 12 7 2 10 8 7 8 7 7
Азербејџан      53 7 8 4 2 10 6 3 3 2 5 3
Исланд      14 5 2 2 1 2 2
Шведска      217 8 12 4 12 12 10 12 12 12 12 7 10 12 12 12 10 12 12 12 12
Швајцарска      4 1 1 1 1
Кипар      87 2 6 5 6 6 5 6 7 6 3 4 5 2 7 5 6 6
Словенија      92 12 3 12 8 4 6 5 3 7 5 6 1 3 6 3 4 4
Пољска      57 6 5 2 5 5 3 1 2 4 5 5 3 4 5 2
Засебни гласови публике и жирија у ПФ 2‍[51]
Пласман 50/50 Телегласање Жири
Држава Поени Држава Поени Држава Поени
1.      Шведска 217    Шведска 195    Шведска 208  
2.      Летонија 155    Израел 157    Летонија 155  
3.      Израел 151    Летонија 116    Норвешка 144  
4.      Норвешка 123    Пољска 114    Израел 114  
5.      Словенија 92    Норвешка 104    Малта 84  
6.      Кипар 87    Литванија 98    Словенија 84  
7.      Литванија 67    Словенија 95    Ирска 84  
8.      Пољска 57    Кипар 80    Кипар 76  
9.      Црна Гора 57    Црна Гора 58    Азербејџан 67  
10.      Азербејџан 53    Чешка 51    Литванија 52  
11.      Малта 43    Азербејџан 37    Црна Гора 47  
12.      Ирска 35    Малта 32    Чешка 34  
13.      Чешка 33    Португал 24    Португал 23  
14.      Португал 19    Исланд 21    Швајцарска 15  
15.      Исланд 14    Сан Марино 16    Исланд 15  
16.      Сан Марино 11    Ирска 14    Пољска 10  
17.      Швајцарска 4    Швајцарска 6    Сан Марино 6  

12 поена у другом полуфиналу

[уреди | уреди извор]

Табеле испод садрже информације о додељивањима максималних 12 поена у другом полуфиналу.

Број добијених 12 поена Земље које добијају 12 поена Земље које дају 12 поена
             14            Шведска Аустралија, Израел, Исланд, Кипар, Летонија, Малта, Немачка, Норвешка, Пољска, Португал, Сан Марино, Словенија, Чешка, Швајцарска
2                         Израел Италија, Уједињено Краљевство
 Летонија Ирска, Литванија
 Словенија Азербејџан, Црна Гора
1                         Норвешка Шведска

Резултати финала

[уреди | уреди извор]

Ово је први пут од 2009. године да победник није освојио и највише поена на телегласању.‍[53]

Начин гласања:
  50% жири и телегласање
  100% жири
  100% телегласање
Резултати гласања‍[54]
Укупан
бр. поена
Црна ГораЦГ МалтаМАЛ ФинскаФИН ГрчкаГРЧ РумунијаРУМ БелорусијаБЛР АлбанијаАЛБ МолдавијаМОЛ АзербејџанАЗЕ ЛетонијаЛЕТ СрбијаСРБ ДанскаДАН ШвајцарскаШВА БелгијаБЕЛ ФранцускаФРА ЈерменијаЈЕР Република ИрскаИРС ШведскаШВЕ ЊемачкаНЕМ АустралијаАУС ЧешкаЧЕШ ШпанијаШПА АустријаАУТ Северна МакедонијаМАК СловенијаСЛО МађарскаМАЂ Уједињено КраљевствоУК ЛитванијаЛИТ ХоландијаХОЛ ПољскаПОЉ ИзраелИЗР РусијаРУС Сан МариноСМ ИталијаИТА ИсландИСЛ КипарКИП НорвешкаНОР ПортугалијаПОР ЕстонијаЕСТ ГрузијаГРУ
Такмичари Словенија      39 4 1 3 3 5 1 8 4 1 6 2 1
Француска      4 3 1
Израел      97 3 5 3 1 2 5 7 1 6 3 4 5 2 1 2 5 5 4 2 8 5 6 4 7 1
Естонија      106 1 3 10 7 4 4 6 2 6 2 3 2 3 3 6 2 7 8 4 2 3 7 2 1 2 3 1 2
Уједињено Краљевство      5 1 1 3
Јерменија      34 1 4 3 3 2 3 6 12
Литванија      30 7 1 7 4 6 2 3
Србија      53 12 2 5 5 3 3 10 6 1 1 2 3
Норвешка      102 2 4 6 2 3 10 4 7 4 4 2 4 4 4 5 3 3 6 5 10 6 4
Шведска      365 5 10 12 4 8 10 7 8 6 12 8 12 12 12 8 7 10 10 12 10 8 7 5 12 10 12 10 10 12 10 8 7 12 12 10 12 8 10 7
Кипар      11 10 1
Аустралија      196 6 5 5 2 6 3 4 5 3 8 8 4 2 1 5 12 7 7 12 2 8 10 3 8 8 7 4 8 6 8 4 10 5
Белгија      217 7 7 7 8 1 6 4 4 7 2 12 4 2 10 8 6 6 6 5 1 3 12 3 7 12 5 4 10 5 7 4 7 7 5 7 6
Аустрија      0
Грчка      23 10 5 8
Црна Гора      44 6 2 12 8 2 4 10
Немачка      0
Пољска      10 4 3 2 1
Летонија      186 4 6 3 5 5 2 5 1 4 4 7 7 2 12 5 6 7 5 4 1 7 5 7 12 2 10 2 12 4 7 3 8 2 6 4
Румунија      35 12 2 5 5 1 5 1 4
Шпанија      15 2 1 1 1 5 1 1 3
Мађарска      19 4 1 1 1 4 8
Грузија      51 2 3 5 10 1 10 1 4 3 6 5 1
Азербејџан      49 8 8 3 3 12 2 3 10
Русија      303 7 7 8 8 10 12 8 10 12 10 10 10 7 10 10 12 8 6 12 10 8 10 8 6 5 6 6 6 6 8 10 3 5 2 10 12 5
Албанија      34 10 6 6 12
Италија      292 6 12 2 12 12 1 12 7 8 8 7 5 6 8 6 6 6 8 3 8 7 12 10 7 8 2 8 1 7 7 12 12 10 6 12 5 12 3 8
Засебни гласови публике и жирија у финалу‍[51][55]
Пласман 50/50 Телегласање Жири
Држава Поени Држава Поени Држава Поени
1.      Шведска 365     Италија 366     Шведска 363   
2.      Русија 303     Русија 286     Летонија 249   
3.      Италија 292     Шведска 279     Русија 247   
4.      Белгија 217     Белгија 195     Аустралија 224   
5.      Аустралија 196     Естонија 144     Белгија 187   
6.      Летонија 186     Аустралија 132     Италија 184   
7.      Естонија 106     Израел 104     Норвешка 163   
8.      Норвешка 102     Летонија 100     Израел 80   
9.      Израел 97     Албанија 93     Кипар 63   
10.      Србија 53     Србија 86     Грузија 62   
11.      Грузија 51     Јерменија 77     Естонија 56   
12.      Азербејџан 49     Румунија 69     Словенија 48   
13.      Црна Гора 44     Грузија 51     Црна Гора 48   
14.      Словенија 39     Азербејџан 48     Азербејџан 48   
15.      Румунија 35     Пољска 47     Аустрија 40   
16.      Јерменија 34     Литванија 44     Србија 34   
17.      Албанија 34     Норвешка 43     Литванија 31   
18.      Литванија 30     Црна Гора 34     Мађарска 29   
19.      Грчка 23     Словенија 27     Грчка 29   
20.      Мађарска 19     Шпанија 26     Албанија 26   
21.      Шпанија 15     Грчка 24     Француска 24   
22.      Кипар 11     Мађарска 21     Немачка 24   
23.      Пољска 10     Кипар 8     Румунија 21   
24.      Уједињено Краљевство 5     Уједињено Краљевство 7     Јерменија 18   
25.      Француска 4     Немачка 5     Уједињено Краљевство 12   
26.      Аустрија 0[в]  Француска 4     Шпанија 8   
27.      Немачка 0     Аустрија 0     Пољска 2   

12 поена у финалу

[уреди | уреди извор]

Табела испод садржи информације о додељивањима максималних 12 поена у финалу.

Број добијених 12 поена Земље које добијају 12 поена Земље које дају 12 поена
12                         Шведска Аустралија, Белгија, Данска, Исланд, Италија, Летонија, Норвешка, Пољска, Словенија, Уједињено Краљевство, Финска, Швицарска
9                         Италија Албанија, Грчка, Израел, Кипар, Малта, Португал, Румунија, Русија, Шпанија
5                         Русија Азербејџан, Белорусија, Естонија, Јерменија, Немачка
3                         Белгија Мађарска, Француска, Холандија
 Летонија Ирска, Литванија, Сан Марино
2                         Аустралија Аустрија, Шведска
1                         Азербејџан Чешка
 Албанија Македонија
 Јерменија Грузија
 Румунија Молдавија
 Србија Црна Гора
 Црна Гора Србија

Остале земље

[уреди | уреди извор]

Да би одређена држава могла да стекне право учешћа на такмичењу Евросонга, она мора да буде активна чланица Европске радиодифузне уније (ЕРУ).‍[57] ЕРУ је послао позив за учешће на Песми Евровизије 2015. године свим активним члановима, којих је тада било 56.‍[57] Своје учешће је потврдило 39 земаља,‍[39] док су државе са следеће листе одбиле да учествују из разлога наведених поред њихових имена.

Активни чланови ЕРУ

[уреди | уреди извор]
  •  АндораАндорска телевизија (RTVA) потврдила је да се Андора неће вратити на такмичење 2015. године.‍[58]
  •  Босна и ХерцеговинаБосанскохерцеговачки јавни сервис (БХРТ) предао је привремени захтев за учешће на Евровизији 2015. године,‍[59] док држава не одлучи из ког фонда да финансира трошкове учешћа.‍[60] Овај захтев је био таквог облика да се могао изменити, а сама пријава за учешће потом повући.‍[61] 17. новембра 2014. године БХРТ је објавио да је држава одлучила да повуче своју пријаву за учешће на надолазећем такмичењу, наводећи као разлог недостатак материјалних средстава.‍[62]
  •  Бугарска — Упркос слања прелиминарног захтева за учешће,‍[63] 10. октобра 2014. године Бугарска национална телевизија (BNT) објавила је информацију да се ова земља не враћа на такмичење због финансијских разлога.‍[64] 31. октобра 2014. године BNT је изјавио да држава још увек није донела коначну одлуку о учествовању на Евровизији 2015, те да им је ЕРУ дао додатно време за решавање очигледних финансијских проблема.‍[65] Међутим, 18. децембра 2014. године BNT је на свом званичном евровизијском Твитер профилу потврдио да Бугарска ипак не учествује на такмичењу 2015. године.‍[66]
  • Либан ЛибанЛибанска телевизија (TL) изјавила је да Либан ипак неће остварити свој дебитантски наступ на Евросонгу 2015. године у Бечу.‍[67] Либан је у почетку требало да оствари своје прво учешће на фестивалу, али се пре такмичења повукао.‍[68]
  •  ЛуксембургЛуксембуршки сервис (RTL Télé Lëtzebuerg) потврдио је да Луксембург неће да учествује на Песми Евровизије 2015. године.‍[69] Међутим, 26. октобра 2014. године Маги Нејгел, министрица културе Луксембурга, изразила је жељу да се држава врати на такмичење.‍[70][71][72] Ово је касније поречено од стране Нејгел која се позвала на „неспоразумевање”, тврдећи сада да се Луксембург неће вратити.‍[73] Сарадњу са Сан Марином предложио је санмарински јавни сервис (SMtv San Marino) заједно са певачем Тијеријем Мершем,‍[74][75] али касније је Телевизија Сан Марино образложила овај предлог као чисто разговор између двеју земаља, са разматрањима и других могућности.‍[76] Међутим, 24. новембра 2014. године објављено је да је Мершев план о придобијању потребних фондова пропао и да пројекат не може да се настави.‍[77]
  •  МарокоМароканска национална телевизија (SNRT) изјавила је да се Мароко неће вратити на такмичење 2015. године у Бечу.‍[78]
  •  МонакоМоначка телевизија (TMC) потврдила је да се Монако 2015. године неће вратити на Евросонг.‍[79]
  •  СловачкаРадио-телевизија Словачка (РТВС) изјавила је да, због финансијских разлога и некомпатибилности између формата такмичења и програмских циљева, Словачка неће да се врати на такмичење Евровизије 2015. године.‍[80]
  •  Турска — Иако је Турска радио-телевизија (TRT) изјавила да Турска неће да учествује на такмичењу 2014. године (другу годину заредом), касније је објављено да би повратак 2015. године могао да буде могућ, и то преко супервизора Евросонга Сијетска Бакера који је твитовао о могућем повратку државе Турске.‍[81][82] Крајем августа 2014. године објављено је да је службеник за међународне односе с јавношћу за TRT, Јагмур Тузун, рекао да повратак Турске на такмичење 2015. године није могућ и да TRT тренутно нема никаквих планова о повратку на такмичење.‍[83][84] Неучествовање је касније додатно потврђено 5. септембра 2014. године.‍[85] Нешто после тога, 6. фебруара 2015. године, изнесена је могућност да ће Турска узети учешће 2016. године.‍[86]
  •  УкрајинаНационална телевизија Украјине (NTU) 19. септембра 2014. године донела је одлуку да се Украјина неће такмичити на Евросонг следеће године, углавном због финансијских разлога и свеукупне ситуације у земљи.‍[87][88]
  •  ХрватскаХрватски јавни сервис (ХРТ) је 26. септембра 2014. године потврдио да се Хрватска неће вратити на такмичење ни 2015. године.‍[89]

Контроверзе и инциденти

[уреди | уреди извор]

Повлачење Украјине, извиждавање Русије

[уреди | уреди извор]

Политички односи Русије и Украјине и њихов однос на Песми Евровизије је значајно промењен након рата на истоку Украјине и Кримске кризе. Због почетка рата и отежане финансијске ситуације, Украјина се повукла с овог издања Песме Евровизије, а Русија је послала популарну певачицу Полину Гагарину с песмом посвећеној миру.‍[90]

Кад год би Русија била помињана или кад би примала један од прва три највиша гласа публике, у финалу би се чули громогласни звиждуци.‍[91] Руска представница, Гагарина, могла се видети како плаче у гринруму током процедуре гласања, док су медији као разлог оваквог понашања навели звиждуке публике. За време паузе у процесу доделе гласова, када је Русија приказана као водећа земља на листи, победник Песме Евровизије 2014. године Кончита Вурст обратио се Гагарини следећим речима: „Имала си невероватан наступ и заслужујеш да будеш у вођству.”‍[91] Извршни супервизор такмичења, Џон Ола Санд, напомињао је да би Евровизија требало да буде „пријатељско бојно поље, а не политичко”,‍[92] док је водитељица Алис Тумлер подсећала публику да је „мото такмичења ’Градимо мостове’”, те да „музика треба да надвлада политику ове вечери”. Организатори су очекивали овакве реакције гледалаца, те су се припремили и инсталирали anti-booing технологију (енгл. anti-booing — „против звиждања”), што је била прва примена нечег сличног у историји Песме Евровизије.‍[93] Ова технологија се за време извођења Полинине песме Милион гласова у финалној вечери користила како би се звиждуци публике пригушили и на неки начин маскирали негативне реакције гледалишта.‍[94]

Песма Јерменије

[уреди | уреди извор]

Јерменија је Песму Евровизије 2015. искористила као прилику да обележи сто година од геноцида над Јерменима на подручју Османског царства. Састављена је група од јерменске дијаспоре са свих континената и представљена песма Don't deny („Немој да негираш”), чији је наслов могао да се протумачи као директна порука државама које одбијају да признају карактер масовних убистава као геноцид, због чега је морао да буде промењен назив песме.‍[95][96]

Квар магљеника

[уреди | уреди извор]

Током извођења песме Ратница којом је Нина Сублати представљала Грузију, магљеници на бини су измакли контроли, те је тако Сублати накратко „нестала” са сцене у облаку сивог дима.‍[97]

Гласови жирија БЈР Македоније и Црне Горе неурачунати

[уреди | уреди извор]

Гласови жирија БЈР Македоније и Црне Горе у великом финалу нису били укључени у свеукупни резултат, већ су се само убројали резултати њихових телегласања.‍[98][99] Међутим, ова кардинална и потенцијално опасна грешка — срећом — уопште није имала утицаја на коначне резултате, од. пласмане земаља учесница, а тако ни Србије.

Друге награде

[уреди | уреди извор]

Награда Марсел Безенсон, гласање ОГАЕ-а и Награда Барбара Декс била су признања која су додељена такмичарима на Песми Евровизије 2015. године, поред — наравно — главног трофеја урученог победнику.

Награда Марсел Безенсон

[уреди | уреди извор]

Награда Марсел Безенсон је по први пут додељена на Песми Евровизије 2002. године у Талину (Естонија), и то извођачима најбољих песама у великом финалу. Иако је утемељена од стране Кристера Бјеркмана (представник Шведске на Евровизији 1992. године и тренутни шеф делегације за Шведску) и Рихарда Херија (члан бенда Херији и певач који је донео Шведској победу на Евросонгу 1984. године), награда носи име оснивача Песме Евровизије, Марсела Безенсона.‍[100] Безенсонова награда се додељује у три категорије: Press Award (срп. Награда за прес), Artistic Award (срп. Награда за уметника) и Composer Award (срп. Награда за композитора). Добитници награде су откривени убрзо након финала одржаног 23. маја.‍[101]

Категорија Држава Песма Извођач(и) Композитор(и)
Artistic Award  Шведска Heroes Монс Селмерлев Антон Малмберг Хорд аф Сегерстад, Џој Деб, Линеа Деб
Composer Award  Норвешка A Monster Like Me Мерланд & Дебра Скарлет Ћетил Мерланд
Press Award  Италија Grande amore Ил воло Франческо Боча, Ћиро Еспозито

Генерална организација фанова Евровизије (фр. Organisation Générale des Amateurs de l'Eurovision; енгл. General Organisation of Eurovision Fans), чешће позната по француској скраћеници ОГАЕ, међународна је организација основана 1984. године у Савонлини (Финска), од стране Јарија Пеке Коикалаинена.‍[102] Организација се састоји из мреже од преко 40 фан-клубова Песме Евровизије у целој Европи и шире, и представља невладину, неполитичку и непрофитну организацију.‍[103] Вишегодишњом традицијом чланова ОГАЕ-а, од. гласањем које је почело 1. маја 2015. године и које се завршило 10. маја 2015. године, одлучено је која ће песма да буде изабрана за 2015. годину; то је била песма Велика љубав бенда Ил воло.‍[104]

Табела испод приказује топ пет укупних резултата након гласања обожавалаца из ове организације, којих је 2015. године било 41.‍[105]

#‍[105] Држава Извођач(и) Песма ОГАЕ резултати‍[105]
1.  Италија Ил воло Grande amore 367     
2.  Шведска Монс Селмерлев Heroes 338     
3.  Естонија Елина Борн & Стиг Раста Goodbye to Yesterday 274     
4.  Норвешка Мерланд & Дебра Скарлет A Monster Like Me 243     
5.  Словенија Мареја Here for You 228     

Награда Барбара Декс

[уреди | уреди извор]

Награду Барбара Декс додељују фанови веб-сајта Евровизије још од 1997. године, а заправо представља шаљиво признање које се додељује за најгоре обученог уметника на такмичењу сваке године. Име је добила по Белгијанки Барбари Декс, која је на Песми Евровизије 1993. године заузела последње место, обучена у хаљину коју је дизајнирала сама за себе.‍[106]

#‍[107] Држава‍[107] Извођач(и)‍[107] Гласови‍[107]
1.  Холандија Трајнтје Остерхојс 1.324        
2.  Србија Бојана Стаменов 605        
3.  Уједињено Краљевство Електро велвет 397        
4.  Албанија Ељхаида Дани 263        
5.  Молдавија Едуард Ромањута 237        

Међународни преноси и гласања

[уреди | уреди извор]

ЕРУ је после одржавања такмичења изнео информације да је 2015. године Евросонг пратило рекордних 197 милиона гледалаца широм света,‍[2] чиме је оборен дотадашњи рекорд са Евровизије 2014. године, коју је пратило око 195 милиона.‍[3]

Гласања и објављивачи резултата

[уреди | уреди извор]

Редослед гласања откривен је ујутро на дан финала, али због техничких проблема у неким земљама финални редослед гласања био је следећи:‍[108]

  1.  Црна ГораАндреа Демировић (црногорска представница 2009)
  2.  МалтаЏули Зара (малтешка представница 2004)
  3.  ФинскаКриста Сијегфридс (финска представница 2013)
  4.  ГрчкаЕлена Папаризу (грчка представница 2001. као члан дуа Antique; победница 2005)
  5.  РумунијаСоња Аргинт Јонеску
  6.  БелорусијаTeo (белоруски представник 2014)
  7.  АлбанијаАндри Џаху
  8.  МолдавијаОливија Фуртуна
  9.  АзербејџанТурал Асадов
  10.  ЛетонијаМаркус Рива
  11.  СрбијаМаја Николић
  12.  ДанскаБасим (дански представник 2014)
  13.  ШвајцарскаЛетиција Гуарино
  14.  БелгијаВалид
  15.  ФранцускаВирџинија Гиљом
  16.  ЈерменијаЛилит Мурадјан
  17.  ИрскаНики Берн (ирски представник 2016)
  18.  ШведскаМаријет Хансон
  19.  НемачкаБарбара Шенебергер
  20.  АустралијаЛи Лин Чин
  21.  ЧешкаДанијела Писаровицова
  22.  ШпанијаЛара Сискар
  23.  АустријаКати Белович
  24.  БЈР МакедонијаМарко Марк
  25.  СловенијаТинкара Ковач (словеначка представница 2014)
  26.  МађарскаЧила Татар
  27.  Уједињено КраљевствоНајџела Лоусон
  28.  ЛитванијаУгне Галадаускаите
  29.  ХоландијаЕдсилија Ромбли (холандска представница 1998. и 2007; водитељка 2021)
  30.  ПољскаОла Чупа
  31.  ИзраелОфер Наксхон
  32.  Русија — Дмитриј Шепелев (домаћин гринрума на 2009)
  33.  Сан МариноВалентина Монета (санмаринежанска представница 2012, 2013, 2014 и 2017)
  34.  ИталијаФедерико Русо
  35.  ИсландСигрид Халдоурсдоутир
  36.  КипарЛукас Хаматсос
  37.  НорвешкаМаргарета Ред
  38.  ПортугалСузи (португалска представница 2014)[г]
  39.  ЕстонијаТања (естонска представница 2014)[д]
  40.  ГрузијаНатија Бунтури[ђ]

Напомене:

  1. ^ Иако су имале исти број поена, Данска је завршила на вишој позицији од Холандије јер је добила поене од више земаља.
  2. ^ Иако су имале исти број поена, Данска је завршила на вишој позицији од Холандије у телегласању јер је добила поене од више земаља у телегласању.
  3. ^ Иако су Аустрија и немачка обе завршиле са 0 поена, правила за ломљење изједначених резултата стављају Аустрију на 26. место, а Немачку на 27, због њиховог редоследа наступа.[56]
  4. ^ Португал је по распореду требало да своје гласове објави као 5. земља по реду, али је уместо тога гласао 38, након што је 37 осталих земаља објавило своје гласове. Разлог за ово су техничке потешкоће у моментима када је Португал требало да се укључи у директан пренос на ORF-у.
  5. ^ Естонија је по распореду требало да своје гласове објави као 13. земља по реду, али је уместо тога гласала 39, након што је 38 осталих земаља објавило своје гласове. Разлог за ово су техничке потешкоће у моментима када је Естонија требало да се укључи у директан пренос на ORF-у.
  6. ^ Грузија је по распореду требало да своје гласове објави као 30. земља по реду, али је уместо тога гласала 40, након што је 39 осталих земаља објавило своје гласове. Разлог за ово су техничке потешкоће у моментима када је Грузија требало да се укључи у директан пренос на ORF-у.

Коментатори

[уреди | уреди извор]