Sigma receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Šematski prikaz σ receptora

Sigma receptori σ1 i σ2 vezuju ligande kao što su 4-PPBP,[1] SA 4503, ditolilgvanidin, dimetiltriptamin[2] i siramesin.[3]

Klasifikacija[уреди | уреди извор]

Za sigma receptori se nekad mislilo da su tip opioidnih receptora, zato što d stereoizomeri benzomorfanske klase opioidnih lekova ne deluju na μ, κ, i δ receptore, a umanjuju kašalj. Međutim, rezultati farmakoloških testiranja su pokazali da se sigma receptori aktiviraju lekovima koji su potpuno nevezani sa opioidima, i da je njihova funkcija nije srodna sa funkcijom opioidnih receptora. Na primer, fenciklidin (PCP) i antipsihotik haloperidol mogu da interaguju sa ovim receptorom. Ova dva leka nemaju hemijske sličnosti sa opioidima.

Kad je σ1 receptor bio izolovan i kloniran, utvrđeno je da nema strukturne sličnosti sa opioidnim receptora. Iz tog razloga je on označen kao zasebna klasa receptora.

Ligandi[уреди | уреди извор]

Agonisti[уреди | уреди извор]

Antagonisti[уреди | уреди извор]

Literatura[уреди | уреди извор]

  1. ^ Yang S, Bhardwaj A, Cheng J, Alkayed NJ, Hurn PD, Kirsch JR (2007). „Sigma receptor agonists provide neuroprotection in vitro by preserving bcl-2”. Anesth. Analg. 104 (5): 1179—84, tables of contents. PMC 2596726 Slobodan pristup. PMID 17456670. doi:10.1213/01.ane.0000260267.71185.73. 
  2. ^ Fontanilla D, Johannessen M, Hajipour A, Cozzi N, Jackson M, Ruoho A (2009). „The Hallucinogen N,N-Dimethyltryptamine (DMT) Is an Endogenous Sigma-1 Receptor Regulator”. Science. 323 (5916): 934—937. PMC 2947205 Slobodan pristup. PMID 19213917. doi:10.1126/science.1166127. 
  3. ^ Skuza G, Rogóz Z (2006). „The synergistic effect of selective sigma receptor agonists and uncompetitive NMDA receptor antagonists in the forced swim test in rats”. J. Physiol. Pharmacol. 57 (2): 217—29. PMID 16845227. 
  4. ^ Calabrese JR; Suppes T; Bowden CL; et al. (2000). „A double-blind, placebo-controlled, prophylaxis study of lamotrigine in rapid-cycling bipolar disorder. Lamictal 614 Study Group”. The Journal of Clinical Psychiatry. 61 (11): 841—50. PMID 11105737. 
  5. ^ Ng F, Hallam K, Lucas N, Berk M (2007). „The role of lamotrigine in the management of bipolar disorder”. Neuropsychiatric Disease and Treatment. 3 (4): 463—74. PMC 2655087 Slobodan pristup. PMID 19300575. 
  6. ^ Maeda DY, Williams W, Bowen WD, Coop A (2000). „A sigma-1 receptor selective analogue of BD1008. A potential substitute for (+)-opioids in sigma receptor binding assays”. Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters. 10 (1): 17—8. PMID 10636233. 
  7. ^ Wu HE, Hong JS, Tseng LF (2007). „Stereoselective action of (+)-morphine over (-)-morphine in attenuating the (-)-morphine-produced antinociception via the naloxone-sensitive sigma receptor in the mouse”. European Journal of Pharmacology. 571 (2-3): 145—51. PMC 2080825 Slobodan pristup. PMID 17617400. doi:10.1016/j.ejphar.2007.06.012. 
  8. ^ Xu YT; Kaushal N; Shaikh J; et al. (2010). „A novel substituted piperazine, CM156, attenuates the stimulant and toxic effects of cocaine in mice”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 333 (2): 491—500. PMC 2872963 Slobodan pristup. PMID 20100904. doi:10.1124/jpet.109.161398. 
  9. ^ Hashimoto, K (2009). „Sigma-1 Receptors and Selective Serotonin Reuptake Inhibitors: Clinical Implications of their Relationship” (PDF). Central Nervous System Agents in Medicinal Chemistry. 2009 (Sept): 197—204. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Sigma receptor на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sigma_receptor&oldid=27557789”