Пређи на садржај

LHCGR

С Википедије, слободне енциклопедије
Luteinizirajući hormon/horiogonadotropinski receptor
Identifikatori
Simboli LHCGR; LHR; LCGR; LGR2; hLHR
Vanjski ID OMIM152790 MGI96783 HomoloGene37276 IUPHAR: LH GeneCards: LHCGR Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 3973 16867
Ensembl ENSG00000138039 ENSMUSG00000024107
UniProt P22888 P30730
RefSeq (mRNA) NM_000233 NM_013582
RefSeq (protein) NP_000224 NP_038610
Lokacija (UCSC) Chr 2:
48.77 - 48.84 Mb
Chr 17:
88.65 - 88.7 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

LHCGR, luteinizirajući hormon/horiogonadotropinski receptor, lutropin/horiogonadotropinski receptor (LCGR) ili receptor luteinizirajućeg hormona (LHR), je transmembranski receptor nađen u jajnicima, testisima i ekstragonodalnim organima kao što je materica. Ovaj receptor interaguje sa luteinizirajućim hormonom (LH) i horionskim gonadotropinima (kao što je hCG kod čoveka). On je član familije G protein-spregnutih receptora. Njegova aktivacija je neophodna za funkcionisanje hormona tokom reprodukcije.

LHCGR gen je nađen na hromozomu 2 p21 kod ljudi, blizo gena FSH receptora. On se sastoji od 70 kbp (versus 54 kpb za FSHR).[1] Gen je sličan genima FSH i TSH receptora.

Struktura receptora

[уреди | уреди извор]

LHCGR se sastoji od 674 aminokiselina i ima molekulsku masu od oko 85–95 kDa u zavisnosti od stepena glikozilacije.[2]

LHCGR abnormalnosti

[уреди | уреди извор]

Mutacije koje dovode do gubitka funkcije ovog receptora mogu da dovedu do neplodnosti kod žena. Opsežna inaktivacija može da uzrokuje pseudohermafroditizam muškaraca, zbog odsustva responsa fetalnih Leidigovih ćelija i stoga indukuje maskulinizacije.[3] Inaktivacija manje jačine može da dovede do hipospadije ili do razvoja mikropenisa.[2]

Alfred G. Gilman i Martin Rodbel su nagrađeni Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1994. za otkriće G proteinskog sistema.

Za luteinizirajući hormon/horiogonadotropinski receptor da interaguje sa GIPC1.[4]

  1. ^ Simoni M, Gromoll J, Nieschlag E (1997). „The follicle-stimulating hormone receptor: biochemistry, molecular biology, physiology, and pathophysiology”. Endocr. Rev. 18 (6): 739—73. PMID 9408742. doi:10.1210/er.18.6.739. 
  2. ^ а б Ascoli M, Fanelli F, Segaloff DL (2002). „The lutropin/choriogonadotropin receptor, a 2002 perspective”. Endocr. Rev. 23 (2): 141—74. PMID 11943741. doi:10.1210/er.23.2.141. 
  3. ^ Wu SM, Chan WY (1999). „Male pseudohermaphroditism due to inactivating luteinizing hormone receptor mutations”. Arch. Med. Res. 30 (6): 495—500. PMID 10714363. doi:10.1016/S0188-4409(99)00074-0. 
  4. ^ Hirakawa, Takashi; Galet Colette; et al. (2003). „GIPC binds to the human lutropin receptor (hLHR) through an unusual PDZ domain binding motif, and it regulates the sorting of the internalized human choriogonadotropin and the density of cell surface hLHR”. J. Biol. Chem. United States. 278 (49): 49348—57. ISSN 0021-9258. PMID 14507927. doi:10.1074/jbc.M306557200.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]