Пређи на садржај

Јабука (Панчево)

Координате: 44° 56′ 49″ С; 20° 35′ 42″ И / 44.94704° С; 20.59503° И / 44.94704; 20.59503
С Википедије, слободне енциклопедије
Јабука
Општинска кућа, саграђена 1901.
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 6.181
 — густина125/km2
Географске карактеристике
Координате44° 56′ 49″ С; 20° 35′ 42″ И / 44.94704° С; 20.59503° И / 44.94704; 20.59503
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина79 m
Површина49,4 km2
Јабука на карти Србије
Јабука
Јабука
Јабука на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26201
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Јабука је сеоско насеље града Панчева, у Јужнобанатском округу Војводине, у Србији. Према резултатима пописа становништва из 2022. насеље броји 5.650 становника и има највећи проценат етничких Македонаца у Србији.

Историја

[уреди | уреди извор]
Спомен-комплекс Стратиште

Мађарско име Torontálalmás, које је било званично од 1898. до 1918, значи „Торонталска јабука”, а немачко име Apfeldorf, које је било званично од марта 1943. до септембра 1944, значи „Јабучко село”.

Комунално подручје је од 1552. до 1718. било део Темишварског пашалука Османског царства, а после Пожаревачког уговора део Хабзбуршког Баната. Од 1765. било је део Војне крајине Аустријског царства, а потом је 1867. припало Торонталској жупанији Аустроугарске монархије. Подручје је после Првог светског рата и Тријанонског споразума припало Торонталско-тамишкој жупанији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1922. Београдској области, а од 1929. било је у Дунавској бановини Краљевине Југославије. Након Другог светског рата било је део Панчевачког округа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а потом и Савезне Републике Југославије.

Овде се налазила фабрика штирка марке "Војводина", својина Панчевачке кредитне банке Д.Д.; изгорела је 28-29. маја 1924.[1] Године 1928. пољопривредници су током пољодељских радова на пољима близу пута за Глогоњ пронашли фрагменте Сарматске керамике из раздобља Велике сеобе народа. То је први пут објављено 1932. у југословенској публикацији. Научно особље Археолошког института у Београду извршило је седамдесетих година 20. века ископавања на комуналном подручју и пронашло је предмете и трагове привременог насељавања винчанске и старчевачке културе током неолита, баденске културе током халколита и халштатске културе.[2][3]

У Стратишту[4][5]је од 1941. до 1944. по наредби немачких Панчеваца и Вермахта убијено приближно 3.500 Јевреја из Србије и Мађарске (и принудни радници из Бора), као и српски Роми. Прво спомен-обележје саграђено је 1948. поред пута. Састоји се од белог постамента и обелиска, а на врху је црвена звезда. У насељу се налази и меморијални комплекс изграђен 1980. према архитектонском концепту Небојше Деље.[6][тражи се извор]

Седамдесет и две особе југословенске националности погубљене су у октобру 1944. због сарадње с непријатељем као владиних званичника на немачкој територији војног команданта у Србији. Наредбу је потписао истражитељ Одељења за заштиту народа (Озна) Александар Новаковић из Београда, а за њено спровођење је био одговоран Ознин службеник Милан Орлић.[тражи се извор]

У јануару 1945. истражни оператер Александар Павловић из Ознине комисије морао је да изврши процену жртава без икаквих немачких доказа, а број масовних гробница и жртава настао је на основу сведочења румунских сељана.[тражи се извор]

Из свих крајева Југославије пристизале су породице са само најосновнијим средствима за живот. Велики број досељеника је потицао из Македоније, а највише је било из општине Крива Паланка.

Храм Светог Илије
Стара зграда Основне школе Гоце Делчев

У насељу последњих неколико година функционишу удружење грађана македонске националности „Јабука” и удружење Рома „Црни Бисери”. При Дому културе дужи низ година ради и културно-уметничко друштво „Васил Хаџиманов”, које представља насеље на многим фестивалима у Србији и Северној Македонији. Група ентузијаста је 2000. основала позориштанце „Мали Принц”. Од 2002. приређује се туристичка манифестација „Бубафест”, а дан одржавања је обично прва субота у мају.

Од августа 2008. приређује се дечја ликовна колонија. Поводом сеоске славе се приређује и етно-фестивал хране „Тавче на гравче”.[7] Од 1945. Јабучани сваке године прослављају сеоску славу Светог Илију. Већ дужи низ година се одржава централна прослава највећег македонског националног празника Илиндена, дана револуционарне борбе македонског народа.

Од 1945. у насељу постоји земљорадничка задруга. Многи Јабучани су током периода индустријализације Панчева с пољопривреде прешли на индустрију и локалним самодоприносом изградили многе објекте у насељу. На пример, 1954. изграђена је електрична мрежа, а 1961. Дом културе „Кочо Рацин”, који је и данас носилац свих културних дешавања у Јабуци. Поред старе школске зграде, Јабучани су 1961/1962. изградили и нову школску зграду.[8]

У насељу од 1946. постоје Дом за особе са сметњама у развоју „Срце у Јабуци” и спортско удружење за особе са сметњама у развоју.[9]

У насељу ради омладински фудбалски клуб „Југославија”, основан 1936, а то име носи од 1950. године. Јабучка „Југославија” је 1940. прешла из Банатске у Српску лигу. Већина њених играча је у ствари била из Панчева.[10] Данас се такмичи у Првој А јужнобанатској лиги.

Од 1959. постоји и рукометни клуб „Јабука”, који је до деведесетих година 20. века носио име „Гоце Делчев”. Данас се такмичи у Другој лиги Србије група „Север”. Године 1974. основан је женски рукометни клуб „Јабука”. Рукометом се у том клубу почела бавити српска рукометашица и репрезентативка Србије Биљана Балаћ. Од 1995. ради ЖРК „Јабука 95”, који се данас такмичи у Другој лиги Србије група „Север”. У тој лиги се осамдесетих и деведесетих година 20. века такмичио и одбојкашки клуб „Јабука”.

После неколико година застоја поново је почео радити и шаховски клуб „Јабука”.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. у насељу је живело 6.598 становника, а попис из 2002. забележио је пад на 6.312 становника.

Пунолетних становника је 5.035, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,7 код жена). Насеље броји 1.807 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству јест 3,41 (попис 2002).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[11]
Година Становника
1948. 4.392
1953. 4.623
1961. 5.245
1971. 5.453
1981. 6.453
1991. 6.598 6.441
2002. 6.312 6.614
Етнички састав према попису из 2002.‍[12]
Срби
  
3.224 51,07%
Македонци
  
2.054 32,54%
Југословени
  
307 4,86%
Румуни
  
79 1,25%
Мађари
  
27 0,42%
Роми
  
24 0,38%
Словаци
  
15 0,23%
Хрвати
  
14 0,22%
Црногорци
  
12 0,19%
Бугари
  
9 0,14%
Словенци
  
2 0,03%
Руси
  
2 0,03%
Муслимани
  
2 0,03%
Немци
  
1 0,01%
непознато
  
17 0,26%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 30. мај 1924, стр. 3
  2. ^ Magyarország vármegyéi és városai. Torontal vármegye, Budapest 1912.
  3. ^ Симо Младеновски, Банатско село Јабука, Студенски збор, Скопје 1986 и 1989.
  4. ^ Tomislav Beker, Biljana Regoje, Pančevački i južnobanatski Jevreji u holokaustu, Šalom Tora, Pančevo 2012, ISBN 978-86-916511-0-7.
  5. ^ Fridrih Šaringer, рођен 1903. у Јабуци, преминуо 1971. у Жељезну, Фолксдојче Staatswache у Банату, 8. априла 1941-12. септембра 1944; Совјетско заробљеништво 29. септембра 1944.-3. децембра 1945/ логор НКВД бр.428.
  6. ^ Званична веб страница Небојше Деље Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021).
  7. ^ Makedonska kuka za makedoncite vo Jabuka (Pančevo), Македонска нација
  8. ^ сајт ОШ "Гоце Делчев"
  9. ^ Званични сајт Дом Срце у јабуци.
  10. ^ "Политика", 10. авг. 1940
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  12. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]