Пређи на садржај

Гордан Петрић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гордан Петрић
Лични подаци
Пуно име Гордан Петрић
Датум рођења (1969-07-30)30. јул 1969. (55 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција одбрана
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1986—1988 ОФК Београд 65 (12)
1989—1993 Партизан 106 (6)
1993—1995 Данди јунајтед 60 (3)
1995—1998 Глазгов Ренџерс 65 (3)
1998—1999 Кристал палас 18 (1)
1999 АЕК Атина 7 (0)
1999—2001 Хартс 37 (0)
2001—2002 Партизан 0 (0)
2002 → Сичуан 3 (0)
Репрезентативна каријера
1987 Југославија до 20 4 (0)
1988—1990 Југославија до 21 6 (1)
1989—1997 Југославија 5 (0)
Тренерска каријера
2013 Бежанија
2014 Србија (помоћник)
2015 Синђелић Београд
2015 Земун
2016 Чукарички
2017 Рад
2018—2019 Партизан (помоћник)
2019 АЕЛ
2020 Горица
2022—2023 Партизан
2024 Чукарички
Награде
Фудбал
Представљајући Југославију
Светско првенство до 20 година
Златна медаља — прво место Чиле 1987. Екипно

Гордан Петрић (Београд, 30. јул 1969) бивши је југословенски и српски фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]

Дебитовао је за ОФК Београд у сезони 1985/86, кад је клуб испао из најбољег ранга такмичења југословенског фудбала. Прешао је у Партизан током зимског прелазног рока 1989. године. У наредних пет година Петрић је освојио једну титулу првака и два национална купа, пре него што је у новембру 1993. прешао у шкотски клуб Данди јунајтед. Одмах је постао стандардни првотимац, освојио шкотски куп у својој дебитантској сезони са клубом. Прешао је у Глазгов Ренџерс јула 1995. године. Остао је у клубу три године, а помогао је при освајању девете титуле у низу. Затим одлази у енглески Кристал палас. Постигао је један погодак за клуб у ремију 1:1 против Шефилд јунајтеда.[1]

У лето 1999. године. прешао у грчког суперлигаша АЕК из Атине. Напустио је клуб након само неколико месеци и вратио се у Шкотску када га је потписао Хартс у децембру 1999. Петрић је остао у Хартсу до марта 2001, а клуб је напустио две године пре краја уговора споразумно.[2] Једном је постигао погодак за Хартс у Купу УЕФА, победа од 3:2 над Штутгартом.[3]

Вратио се у Партизан 2001. године, а у марту 2002. позајмљен је кинеском клубу Сичуан Гуанчен.[тражи се извор] Кратко је остао у клубу, одиграо је три утакмице и након тога завршио играчку каријеру.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Петрић је играо за Југославију на Светском првенству за младе 1987. године, а тада тим победио на турниру у Чилеу. Касније је позван за Европско првенство 1992. у Шведској, али је југословенска репрезентација избачена због санкција.[4]

За сениорски национални тим у периоду од 1989. до 1997. године одиграо је укупно пет утакмица. Дебитовао 20. септембра 1989. против Грчке (3:0) у Новом Саду, а последњи пут играо 16. јуна 1997. против Јужне Кореје (1:1) у Сеулу.[5]

Тренер

[уреди | уреди извор]

Између 2007. и 2008, Петрић је био генерални секретар Партизана.[6][7] После је именован за потпредседника клуба у октобру 2008. године, заједно са Зораном Мирковићем.[8][9] Обојица су напустили своје функције до септембра 2009. године.[10]

У децембру 2012. постављен је за тренера Бежаније.[11] Клуб је напустио крајем 2013. године. Након тога, заједно са Иваном Томићем, Петрић је именован за помоћника селектора Србије Љубинка Друловића у мају 2014. године.[12]

После две кратке епизоде у Синђелићу и Земуну, обе током 2015. године, Петрић је у септембру 2016. постао тренер српског прволигаша Чукаричког.[13] Уговор је раскинут споразумно након три месеца.[14]

У септембру 2020. је постављен за тренера словеначког прволигаша Горице.[15] Након серије од пет узастопних пораза, Петрић је напустио клуб у децембру исте године.[16]

Петрић је 12. августа 2022. године постављен за тренера Партизана.[17] На ту функцију је стигао уместо Илије Столице који је претходно смењен. Са Петрићем на тренерској клупи, Партизан је елиминисао малтешки Хамрун спартанс и пласирао се у групну фазу Лиге конференције.[18] У конкуренцији Нице, Келна и Словацка, Партизан је заузео друго место у групи и тако обезбедио себи европско пролеће.[19] Под Петрићевим вођством, Партизан је испао у шеснаестини финала Купа Србије након што је после извођења једанаестераца поражен на гостовању Радничком у Сремској Митровици.[20] На почетку пролећног дела такмичарске 2022/23, Партизан је елиминисан од молдавског Шерифа у баражу за осмину финала Лиге конференције.[21] У Суперлиги Србије, Партизан је доживео један од најтежих пораза на свом терену у клупској историји када је на Стадиону ЈНА изгубио од новосадске Младости резултатом 0:4.[22] Петрић је поднео оставку 27. фебруара 2023, након што је на свом терену Партизан одиграо 1:1 са Радничким 1923 из Крагујевца.[23] У моменту Петрићевог одласка, Партизан се налазио на другом месту Суперлиге Србије са 13 бодова заостатка за Црвеном звездом.[23]

Почетком 2024. године, постављен је за новог шефа стручног штаба Чукаричког.[24] Напустио је клуб 13. марта исте године након што је водио екипу на само шест утакмица.[25]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]
Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Континентално Укупно
Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
ОФК Београд 1985/86 1 0 — — 1 0
1986/87 16 2 — — 16 2
1987/88 30 6 — — 30 6
1988/89 18 4 — — 18 4
Укупно 65 12 — — 65 12
Партизан 1988/89 15 0 — 0 0 15 0
1989/90 27 3 — 5 0 32 3
1990/91 16 0 — 4 0 20 0
1991/92 5 1 — 0 0 5 1
1992/93 33 1 — — 33 1
1993/94 10 1 — — 10 1
Укупно 106 6 — 9 0 115 6
Данди јунајтед 1993/94 27 1 8 0 0 0 0 0 35 1
1994/95 33 2 4 0 3 0 2 1 42 3
Укупно 60 3 12 0 3 0 2 1 77 4
Глазгов Ренџерс 1995/96 33 1 4 0 3 0 6 0 46 1
1996/97 26 2 1 0 5 0 6 1 38 3
1997/98 6 0 3 0 1 0 1 0 11 0
1998/99 0 0 0 0 0 0 2 0 2 0
Укупно 65 3 8 0 9 0 15 1 97 4
Кристал палас 1998/99 18 1 0 0 0 0 — 18 1
АЕК Атина 1999/2000 7 0 4 1 — 5 0 16 1
Хартс 1999/2000 18 0 2 0 1 0 — 21 0
2000/01. 19 0 2 0 1 0 2 1 24 1
Укупно 37 0 4 0 2 0 2 1 45 1
Сичуан Гуанчен (поз.) 2002. 3 0 — — 3 0
Каријера укупно 361 25 28 1 14 0 33 3 436 29

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Тим Година Наступи Голови
СФР Југославија 1989 2 0
1990 0 0
1991 0 0
1992 0 0
СР Југославија 1993 —
1994 0 0
1995 0 0
1996 0 0
1997 3 0
Укупно 5 0

Успеси

[уреди | уреди извор]
  • Данди јунајтед
    • Куп Шкотске: 1994.
  • Глазгов Ренџерс
    • Првенство Шкотске: 1996, 1997.
    • Куп Шкотске: 1996.
    • Лига куп Шкотске: 1997.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Football: Morris plunders late goal to rob Eagles”. independent.co.uk. 2. 3. 1999. Приступљено 28. 3. 2010. 
  2. ^ „Petric parts company with Hearts”. bbc.co.uk. 22. 3. 2001. Приступљено 4. 11. 2008. 
  3. ^ „Hearts so close to glory”. bbc.co.uk. 28. 9. 2000. Приступљено 28. 3. 2010. 
  4. ^ „Pancev también renuncia a la Eurocopa”. Mundo Deportivo. 25. 5. 1992. Приступљено 5. 6. 2019. 
  5. ^ „Reprezentativci: Gordan Petrić”. reprezentacija.rs. 3. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  6. ^ „Petrić potvrdio da napušta Partizan”. b92.net. 27. 5. 2008. Приступљено 10. 5. 2016. 
  7. ^ „Saopštenje za javnost Gordana Petrića”. partizan.rs. 4. 6. 2008. Приступљено 10. 5. 2016. [мртва веза]
  8. ^ „Đurić zvanično predsednik Partizana”. b92.net. 25. 10. 2008. Приступљено 10. 5. 2016. 
  9. ^ „Održana Skupština FK Partizan”. partizan.rs. 25. 10. 2008. Приступљено 10. 5. 2016. [мртва веза]
  10. ^ „Ostavka Gordana Petrića”. b92.net. 28. 9. 2009. Приступљено 10. 5. 2016. 
  11. ^ „Gordan Petrić od proleća u ulozi trenera”. mondo.rs. 18. 12. 2012. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 10. 5. 2016. 
  12. ^ „Tomić i Petrić u stručnom štabu Orlova”. hotsport.rs. 8. 5. 2014. Архивирано из оригинала 03. 09. 2019. г. Приступљено 10. 5. 2016. 
  13. ^ „Gordan Petrić: Možda jednog dana odem u Njukasl”. mondo.rs. 22. 9. 2016. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  14. ^ „FK Čukarički i dosadašnji šef stručnog štaba Gordan Petrić prekidaju saradnju”. fkcukaricki.rs. 17. 12. 2016. Архивирано из оригинала 7. 12. 2018. г. Приступљено 17. 7. 2017. 
  15. ^ „Petrić na novom trenerskom zadatku u Sloveniji”. mozzartsport.com. 18. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  16. ^ „Petrić napustio Goricu”. sportklub.rs. 15. 12. 2020. Приступљено 19. 3. 2023. 
  17. ^ „Savo Milošević se povukao, Gordan Petrić novi trener Partizana!”. mozzartsport.com. 12. 8. 2022. Приступљено 19. 3. 2023. 
  18. ^ „Partizan je u grupnoj fazi LK! Meč na Malti šokantno završen za crno-bele”. telegraf.rs. 25. 8. 2022. Приступљено 19. 3. 2023. 
  19. ^ „Drhtanje do evropskog sunca: Česi mučili Partizan, ali crno-beli ispisali klupsku istoriju”. mozzartsport.com. 3. 11. 2022. Приступљено 4. 11. 2022. 
  20. ^ „Nezapamćen šok u Sremskoj Mitrovici: Partizan se obrukao za sva vremena, ispao na penale, promašili sva četiri”. telegraf.rs. 28. 9. 2022. Приступљено 19. 3. 2023. 
  21. ^ „ПОМРАЧЕЊЕ У ХУМСКОЈ: Шериф избацио Партизан из Европе!”. zurnal.rs. 23. 2. 2023. Приступљено 19. 3. 2023. 
  22. ^ „Partizan ovako nije gubio ni derbije u Humskoj, šamar za sva vremena...”. mondo.rs. 11. 2. 2023. Приступљено 19. 3. 2023. 
  23. ^ а б „Zvanično: Petrić otišao, Duljaj preuzeo Partizan”. sportklub.rs. 27. 2. 2023. Приступљено 19. 3. 2023. 
  24. ^ „Гордан Петрић нови тренер Чукаричког”. rts.rs. 5. 1. 2024. Приступљено 6. 1. 2024. 
  25. ^ „Nema ko da isključi vrtešku na Banovom brdu: Otišao i Gordan Petrić”. mozzartsport.com. 13. 3. 2024. Приступљено 29. 4. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гордан_Петрић&oldid=28567253”