Пређи на садржај

Доња Црнућа

Координате: 44° 03′ С; 20° 36′ И / 44.05° С; 20.6° И / 44.05; 20.6
С Википедије, слободне енциклопедије
Доња Црнућа
Запис храст
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 258
Географске карактеристике
Координате44° 03′ С; 20° 36′ И / 44.05° С; 20.6° И / 44.05; 20.6
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина355 m
Доња Црнућа на карти Србије
Доња Црнућа
Доња Црнућа
Доња Црнућа на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Доња Црнућа је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 258 становника.

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Доњој Црнући (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ на раскрсници у Доњој Црнући.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Горња и Доња Црнућа раније су била спојена у једно село под називом Црнућа, успостављено надомак предсловенског насеља. Основано је на месту познатом као Градина, на којем су пронађени и остаци Јерининог града. Црнућа се у списима најраније појављује 1429. године и то у повељи деспота Ђурађа Бранковића. Насеље какво данас познајемо настало је крајем 18. и почетком 19. века. Постоји легенда да је на јужним обронцима Рудника, близу реке Груже, постојало село Белућа и да је из њега у Косовски бој кренуло 77 ратника од којих ниједан није преживео. Све удовице и мајке преминулих ратника су се обукле у црно и од тада је Белућа постала Црнућа.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Доња Црнућа живи 272 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,0 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 649
1953. 582
1961. 521
1971. 480
1981. 452
1991. 381 377
2002. 323 326
2011. 258
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
322 99,69%
Хрвати
  
1 0,30%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мандић, Ирена; Брајовић, Милан; Марушић, Александар (2020). Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 8. ISBN 978-86-82877-87-5. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]