Накучани (Горњи Милановац)
Накучани | |
|---|---|
Накучани | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 05′ 10″ С; 20° 23′ 05″ И / 44.086166° С; 20.384833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 443 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Накучани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 49 становника. Удаљено је 12 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 400 до 440 м и површини од 662 ха.[1]
Накучани су првобитно припадали општини Калиманићи, а школи и црквеној парохији у селу Љутовница. Сеоска слава је други дан Тројица.[1]
У селу постоје остаци инфраструктуре пруге уског колосека и зграда железничке станице. Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Накучанима (општина Горњи Милановац).
Историја
[уреди | уреди извор]Накучани су постојали још у средњовековној Србији. Расељено је доласком Турака. Наново је насељено у 18. веку када су пристигли досељеници из Црне Горе, Старог Влаха и источне Србије. Накучани се први пут помињу у турском попису 1528. године као село Накуче. Тада је имало 8 домова. Нема поузданих сазнања о пореклу имена села.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 75 ратника. Погинуло их је 52 а 23 је преживело.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда старе железничке станице
-
Остаци старе железничке пруге уског колосека
-
Остаци старе железничке пруге уског колосека
-
Остаци старе железничке пруге уског колосека
-
Чесма
-
Чесма
-
Чесма
-
Чесма
Демографија
[уреди | уреди извор]У пописима село је 1910. године имало 301 становника, 1921. године 240, а 2002. године тај број је спао на 123.[1]
У насељу Накучани живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,1 година (48,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 46 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 70 | 72 | 73 | 71 | 64 | 55 | 46 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 13 | 14 | 7 | 5 | 2 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,67 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 57 | 18 | 34 | 3 | 2 | 0 |
| Женски | 51 | 7 | 30 | 13 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 108 | 25 | 64 | 16 | 2 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 26 | 4 | 0 | 0 | 14 |
| Женски | 10 | 3 | 0 | 0 | 7 |
| Укупно | 36 | 7 | 0 | 0 | 21 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 2 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 1 | 2 | 3 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 310.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
