Ладошкаја
Ладошкаја Ладожская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Устлабински рејон |
Основан | 1802. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 14.828 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 17′ 48″ С; 39° 59′ 29″ И / 45.2966° С; 39.9913° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 93 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 352320, 352323 |
Позивни број | +7 86135 |
ОКАТО код | 03 257 819 001 |
ОКТМО код | 03 657 419 101 |
Ладошкаја (рус. Ладожская; адиг. Алмэлы) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Устлабинском рејону.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 14.828 становника и друго је по величини насеље у рејону.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Ладошкаја се налази у централном делу Краснодарског краја, односно у централном делу припадајућег му Устлабинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 93 метра, на десној обали реке Кубањ.
Село се налази на око 18 километара североисточно од рејонског центра Уст Лабинска, односно на неких 77 км североисточно од града Краснодара.
Значајна је железничка станица на линији Краснодар−Кавкаскаја, а кроз село пролази и друмски правац Темрјук−Кропоткин.
Историја
[уреди | уреди извор]Станицу Ладошкају основали су 1802. Козаци некадашњег Јекатеринославског козачког одреда који су на ово подручје премештени са подручја око Дњепра. Основана је као једна од одбрамбених тачака на тзв. „Козачкој одбрамбеној линији” на југу тадашње Руске Империје. Станица је име добила по Ладошком гвардијском пуку који је из Санкт Петербурга премештен на ово подручје.[1]
У периоду 1934−1953. станица Ладошкаја је била административни центар истоименог, Ладошког, рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 14.828 становника.[2]
1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|
10.607 | 13.169 | 14.714[3] | 14.828[2] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 254. — 395 с.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.