Пређи на садржај

Односи Србије и Норвешке

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Норвешка
Map indicating locations of Србија and Норвешка

Србија

Норвешка

Односи Србије и Норвешке су инострани односи Републике Србије и Краљевине Норвешке.

Билатерални односи

[уреди | уреди извор]

Званични дипломатски односи су успостављени 1942. године.[1]

Норвешка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.[2]

  • MИП Б. Бренде је посетио Р. Србију јуна 2014. и септембра 2015;
  • Престолонаследник Краљевине Норвешке крунисани принц Хокон посетио је Београд новембра 2014;
  • ПВ Александар Вучић је боравио у званичној посети Ослу јуна 2015.
  • Тадашњи ППВ и МО Александар Вучић посетио је Норвешку новембра 2012.
  • МИП Норвешке Е. Б. Еиде посетио је Србију 23. и 24. априла 2013.
  • Бивши председник Борис Тадић посетио је Норвешку маја 2010.[1]

Економски односи

[уреди | уреди извор]
  • Током 2020. остварен је извоз од 21,3 и увоз од 56,4 милиона долара, укупно 77.
  • У 2019. години робна размена је достигла вредност од 78 милиона УСД (извоз 24 милиона, увоз 54 милиона).
  • У току 2018. извоз је вредео 25 а увоз 50 милиона долара, укупно 75.[3][4]

Куповина мреже "Моби 63" од стране Теленора 2006. године за 1,5 милијарди евра, једна је од највећих појединачних страних инвестиција у Србији и уједно и највећа норвешка инвестиција у Србији.

Норвешка је од 2000. године Србији доделила око 250 милиона евра бесповратне помоћи, кроз разне форме донација и развојних пројеката.[1]

Дипломатски представници

[уреди | уреди извор]

У Београду

[уреди | уреди извор]
Амбасада Србије у Ослу

Амбасада Републике Србије у Ослу (Норвешка) радно покрива Исланд.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Билатерални односи са Норвешком”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 16. 02. 2015. 
  2. ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net
  3. ^ „Serbia Exports to Norway”. Trading Economics. Приступљено 7. 9. 2021. 
  4. ^ „Serbia Imports from Norway”. Trading Economics. Приступљено 7. 9. 2021. 
  5. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]