Племе — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Облици држава}} |
{{Облици држава}} |
||
'''Племе''' је облик веће људске заједнице чији су чланови у крвном сродству. Оно се састоји од више [[Братство|братстава]], а могу да се удружују у савезе племена (обично сродних ). Појавом земљорадње и сточарства добијају чвршћу организацију и обично се вежу за одређену територију, чије је земљиште у племенском власништву. Племенска организација постоји и сада код народа на нижем степену цивилизацијског развоја. Код нас је имала битну улогу за вријеме [[Историја Србије у Османском царству|отоманске окупације]] у брдским крајевима [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Источна Херцеговина|Источне Херцеговине]]. |
|||
По народном схватању, [[ Заједница| племе ]]је неко становништво које је потекло од једне породице или од једног лица На овој основи у народу су настала предања о родоначелницима разних племена у [[Црнa Горa |Црној Гори ]]и [[ Херцеговина| Херцеговини ]].На заснованост оваквих схватања указују и патронимички називи племена<ref>{{Cite book |ref= harv|last= [[Павле Ровински ]] |first= Павел|coauthors= |title=[[Етнографија]] [[Црнa Горa |Црне Горе]]|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>. |
|||
==Настанак и развој== |
|||
Постоје двиjе фазе у развоју [[Стара Херцеговина |црногорског]] племенског [[ Колектив| друштва]] . Старија је до стварања [[Стефан Урош II Милутин| српске]] средњовjековне државе, а млађа је од краја [[XIV]] виjека, после [[Османско царство| Tурске]] најезде на наше крајеве <ref>[http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/46/pvlahovic.pdf]</ref>.Док је постојала српска држава, у политичком животу су функционисале државне норме, док су норме родовског или племенског функционисале у унутрашњој организацији живота народа.Чим је нестала држава племена се појављују као политички фактор.Преко њих је дjеловала и [[Млетачка Република]] и [[Дубровачка република]], не само трговачки већ и политички.Приликом припремања акције против [[Османско царство| Турака]], западне државе су се обраћалe племенским савезима.<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.17-18}}</ref>. |
|||
[[Датотека:Seoba Srba.jpg | 233п| Паја Јовановић]] |
|||
==Cловенска традиција== |
|||
Племе као дио [[ Срби| српскe]][[ Етнологија | етничке]][[историјa|историје]],oсим повезивања [[ Црна Гора| црногорског ]] племенског друштва са [[Словени|cловенскoм]] и [[Јужни Словени |јужнословенском]] [[ Етнологија| eтно]]-[[Социолингвистика| језичкoм ]] [[Колектив| заједницoм ]] и [[Традиција| традицијом]] ,има везу старинаца са досељеницима,да поједине породице у [[ Црнa Горa|Црној Гори]] имају континуитет од времена краља[[ Стефан Урош II Милутин| Милутина]] до савременог доба.Претпостављало се да се племе може формирати из братстaва која нису истог породичног пориjекла.На основи духа [[ Црна Гора|црногорског]]народа који не трпи главаре из другог племена[[Франц Миклошич| Миклошић]],негира страно пориjекло династије [[Балшићи|Балшића]],упркос мишљењу историчара ,који на основу страних извора, изводи њихово пориjекло од куће de-Baux .Ипак је први [[Балшићи| Балшић]] био господар циjеле [[Зета (држава)|Зете]],а не први човјек једног племена.[[Балшићи| Балшић]]je био род [[Немањићи| Немањићима]], а поставила га је чврста рука [[ Стефан Душан| Стефана Душана.]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last=[[Павле Ровински ]]|first= Павел|coauthors= |title=[[Етнографија Црне Горе]]|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>. |
|||
[[Датотека:Krunisanje cara Dušana.jpg| 333п|лево]],[[Tрадиција]] кићења[[ Венчање|сватова]] |
|||
==Први досељеници на простор данашње Црне Горе== |
|||
[[Срби]]су крајем виjека населили [[Балканско полуострво]],заузимајући прво сjеверозападне делове и ширећи се обалом [[ Јадранско морe| Јадранског мора]] потискивали и [[Евроазијски Авари| Аваре, мијешајући се са такозваним и [[Латини| Латинима]] римским [[ Kолонијализам| колонистима]].Већ на југу срели су се са остацима [[Албанац| Албанаца]] које су још раније у планине потисли [[Грци]] и Римљани.Истовремено је текло насељавање [[Зета (држава)| Зете]] из два правца, са југа из [[Бока Которска| Приморја]] и са сjевера из [[Босна| Босне]],[[ Захумље |Захумља]]и [[ Травунија| Травуније]].До X виjека, па и раније ове крајеве је потпуно населило српско племе и овде почиње његов политички живот, који тако напредује да се већ у [[XI]] виjеку овдjе јавља подстицај за уједињавање народа у једну државу <ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=[[Етнографија Црне Горе]]|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.106 - 107}}</ref>. |
|||
[[Датотека:Hercegovački begunci 1889.png| 333п||лево]] |
|||
==Досељавања у XV виjеку== |
|||
Други су слој створили досељеници добијени после пада [[Стефан Урош V| cрпскoг]] царства, углавном у другој половини XV виjека, када је и [[Босна и [[Херцеговина изгубила самосталност, а [[Зета (држава)| Зета остала једино уточшите слободног Срби cрпства.Ово досељавање је било тако масовно да су старосједиоци убрзо постали мањина.Из прошлости појединих племена записано је какви су били односи између старог становништва и досељеника који су убрзо надвладали да би се према старосjедиоцима који су били сведени на минимум односили са извjесним презрењем, дајући им имена која им никада нису припадала каква су: Мацуре, Жудељи, Шпањи, Букумири.Измишљали су о њима невјероватне приче - како су једни друге поубијали и тако сами себе уништили,да су проклети и да се зато не размножавају.Ови старосjедиоци у стварности ни по чему нису били гори од досељеника, који су се кочопериле својим ратним подвизима.Историјска је чињеница да су ови старосjедиоци помогли [[Немањићи| Немањи]]да побиjеди Грке, па су [[Немањићи]]са њима створили српску државуref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.27-42}}</ref> |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 3. новембар 2014. у 22:11
| Део серије о политици | ||||||||||
| Основни облици владавине | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Структура моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Извор моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Идеологија моћи | ||||||||||
|
||||||||||
 Политика | ||||||||||
По народном схватању, племе је неко становништво које је потекло од једне породице или од једног лица На овој основи у народу су настала предања о родоначелницима разних племена у Црној Гори и Херцеговини .На заснованост оваквих схватања указују и патронимички називи племена[1].
Настанак и развој
Постоје двиjе фазе у развоју црногорског племенског друштва . Старија је до стварања српске средњовjековне државе, а млађа је од краја XIV виjека, после Tурске најезде на наше крајеве [2].Док је постојала српска држава, у политичком животу су функционисале државне норме, док су норме родовског или племенског функционисале у унутрашњој организацији живота народа.Чим је нестала држава племена се појављују као политички фактор.Преко њих је дjеловала и Млетачка Република и Дубровачка република, не само трговачки већ и политички.Приликом припремања акције против Турака, западне државе су се обраћалe племенским савезима.[3].
Cловенска традиција
Племе као дио српскe етничкеисторије,oсим повезивања црногорског племенског друштва са cловенскoм и јужнословенском eтно- језичкoм заједницoм и традицијом ,има везу старинаца са досељеницима,да поједине породице у Црној Гори имају континуитет од времена краља Милутина до савременог доба.Претпостављало се да се племе може формирати из братстaва која нису истог породичног пориjекла.На основи духа црногорскогнарода који не трпи главаре из другог племена Миклошић,негира страно пориjекло династије Балшића,упркос мишљењу историчара ,који на основу страних извора, изводи њихово пориjекло од куће de-Baux .Ипак је први Балшић био господар циjеле Зете,а не први човјек једног племена. Балшићje био род Немањићима, а поставила га је чврста рука Стефана Душана.[4].
.jpg)
Први досељеници на простор данашње Црне Горе
Србису крајем виjека населили Балканско полуострво,заузимајући прво сjеверозападне делове и ширећи се обалом Јадранског мора потискивали и [[Евроазијски Авари| Аваре, мијешајући се са такозваним и Латинима римским колонистима.Већ на југу срели су се са остацима Албанаца које су још раније у планине потисли Грци и Римљани.Истовремено је текло насељавање Зете из два правца, са југа из Приморја и са сjевера из Босне,Захумљаи Травуније.До X виjека, па и раније ове крајеве је потпуно населило српско племе и овде почиње његов политички живот, који тако напредује да се већ у XI виjеку овдjе јавља подстицај за уједињавање народа у једну државу [5].
Досељавања у XV виjеку
Други су слој створили досељеници добијени после пада cрпскoг царства, углавном у другој половини XV виjека, када је и [[Босна и [[Херцеговина изгубила самосталност, а [[Зета (држава)| Зета остала једино уточшите слободног Срби cрпства.Ово досељавање је било тако масовно да су старосједиоци убрзо постали мањина.Из прошлости појединих племена записано је какви су били односи између старог становништва и досељеника који су убрзо надвладали да би се према старосjедиоцима који су били сведени на минимум односили са извjесним презрењем, дајући им имена која им никада нису припадала каква су: Мацуре, Жудељи, Шпањи, Букумири.Измишљали су о њима невјероватне приче - како су једни друге поубијали и тако сами себе уништили,да су проклети и да се зато не размножавају.Ови старосjедиоци у стварности ни по чему нису били гори од досељеника, који су се кочопериле својим ратним подвизима.Историјска је чињеница да су ови старосjедиоци помогли Немањида побиjеди Грке, па су Немањићиса њима створили српску државуref>Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе. Текст „http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.27-42” игнорисан (помоћ)</ref>
Види још
- ^ Павле Ровински , Павел (1998). Етнографија Црне Горе. Текст „http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89” игнорисан (помоћ)
- ^ [1]
- ^ Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе. Текст „http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.17-18” игнорисан (помоћ)
- ^ Павле Ровински , Павел (1998). Етнографија Црне Горе. Текст „http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89” игнорисан (помоћ)
- ^ Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе. Текст „http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.106 - 107” игнорисан (помоћ)