Ирак

Ирак (العراق) је блискоисточна држава у Југозападној Азији која сачињава античку регију Месопотамију река Тигар и Еуфрат и јужни Курдистан.

Република Ирак الجمهورية العراقية
Застава Грб
Крилатица: Бог је велик. (На арапском: Allahu Akbar)
Химна: Mawtini
Главни град	Багдад
Службени језик	арапски, курдски
Владавина
Председник	Џалал Талабани
Председник Владе	Нури ал-Малики
Историја
Независност	3. октобар 1932 од Уједињеног Краљевства
Географија
Површина	‍
— укупно	438.317 km2 (57)
— вода (%)	1,1
Становништво	‍
— 2005.	28.807.000 (44)
— густина	65,72 ст./km2
Економија
Валута	Ирачки динар
— стоти део валуте	‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона	UTC +3
Интернет домен	‍.iq‍
Позивни број	+964

Дели границе Кувајтом и Саудијском Арабијом на југу, Јорданом на западу, Сиријом на сјеверозападу, Турском на сјеверу и Ираном на истоку. Има уско подручје обале код Ум Касра у Персијском заливу. Нова, прелазна влада изабрана је у јануару 2005, након америчке инвазије 2003. која је збацила с власти диктатора Садама Хусејна и његову партију Бат.

Историја

Главни чланак: Историја Ирака

Ирак, колевка древних цивилизација које су изнедриле прве пољопривредне културе и створиле прво писмо, располаже нафтним резервама које заостају само за нафтним потенцијалима Саудијске Арабије. У древној историји, територија Ирака била је позната као Месопотамија, или земља између две реке - Еуфрата и Тигра. У том плодном подручју, свој печат су од 4000 године пре наше ере наовамо оставиле сумерска цивилизација, Вавилонци, Асирци, а потом Персијанци, Арапи и Турци. У 16. веку, територија Ирака пада под отоманску власт, која траје све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије.

Након осамостаљења од Велике Британије 1932. године, Ирак постаје упориште арапског национализма, што његову новију историју обележава читавим низом сукоба са суседима и са државама широм света. У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапска Баас партија, којом доминирају муслимани сунити. Рат Ирака са, претежно шитским суседом, Ираном , од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусејн дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био "сива еминенција" као потпредседник Револуционарне команде.

Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председника Садама Хусеина Ирак се од априла 2003. до јуна 2004. налазио под окупацијом међународне коалиције под водством САД-а. Дана 28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади која је 30. јануара 2005. провела изборе за прелазну скупштину. Америчке, британске и снаге неколико других земаља и даље су у великом броју присутне у Ираку и боре се против ирачких герилаца који се противе окупацији и теже ка стварању исламске државе.

Становништво

Главни чланак: Демографија Ирака

Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако је Ислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шијити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) и Курди (око 15%).

Привреда

Главни чланак: Привреда Ирака

Ирачка привреда се већином темељи на производњи нафте. Производња нафте тренутно је ограничена због оштећења инфраструктуре за екстракцију и транспорт и несигурности у земљи.

Спољашње везе

• Званична презентација владе Ирака