Сједињене Америчке Државе

Шаблон:Кутијица за државе2

Сједињене Америчке Државе су савезна република у Северној Америци састављена од 50 држава. Простире се од Атлантског Океана на истоку, до Великог Тихог Океана на западу. Има копнене границе са Канадом на северу и Мексиком на југу. На мору се граничи са Руском Федерацијом на западу, и има скуп области, територија, и поседа широм света, укључујући државе Аљаска и Хаваји, као и територије попут Порторика, Атола Мидвеј и Гуама.

Историја

Главни чланак: Историја Сједињених Америчких Држава

Територија је хиљадама година била насељена бројним индијанским народима, који су највероватније дошли из Азије. Доласком и насељавањем Европљана од 16. века започело се расељавање Индијанаца. Прва стална насеља Европљана подигли су Шпанци у Сент Огастину на Флориди 1565. Британци су настанили Џејмстаун 1607, Плимут и Масачусетс 1620, Мериленд 1634. и Пенсилванију 1681. Преузели су Њујорк, Њу Џерси и Делавер од Холанђана годину дана пошто су обе Каројине препуштене британском племству. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над 13 колонија.

Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у Америчкој револуцији у периоду од 1775 до 1783. када се 13 колонија изборило за своју независност. Формирању данашње америчке федерације претходио је Северноамерички савез, да би у садашњем облику САД настале 1787. године. Границе су затим проширене ка западу до Мисисипија, укључујући Шпанску Флориду. Заједно са земљом добијеном од Француске куповином Луизијане 1803, територија скоро да је удвостручена.

Географија

Главни чланак: Географија Сједињених Америчких Држава

Сједињене Америчке Државе су површином трећа највећа држава на свету, након Русије и Канаде, са укупном површином од 9.631.418 km². Са овако огромном територијом, географија Сједињених Америчких Држава у великој мери варира од једног подручја до другог. Планински ланци Апалачи и Стеновите планине су два главна планинска масива на територији Сједињених Држава. Стеновите планине су више и налазе се на западу, док се нижи Апалачи налазе на истоку.

Источно од Мисисипија (највеће реке у Северној Америци) тло је углавном шумовито. Апалачи деле ово подручје у источне и средњозападне Сједињене Америчке Државе, иако се "јужне државе" често сматрају посебном регијом првенствено због културних разлога. Западно од Мисисипија су западне Сједињене Америчке Државе. Између Мисисипија и Стеновитих планина налази се Велика равница (САД) (Већина Дивљег запада) док се Тихоокеанске Сједињене Америчке Државе налазе западно од Стеновитих планина. Далека држава Аљаска се сматра арктичком земљом, док су Хаваји у тропској зони.

Сједињене Америчке Државе имају дугу границу са Канадом и Мексиком. Граница са Канадом је дуга 8.893 km, а са Мексиком 3.326 km. САД имају чак 19.924 km водених граница. Што се тиче климе, највечи део Сједињених Америчких Држава има благу климу, изузев неколико подручја који имају арктичку (Аљаска) или тропску климу (Флорида, Хаваји). Нека подручја Сједињених Америчких Држава изложена су честим ураганима (државе на јужној атлантској обали и државе Мексичког залива), торнадима (средишње државе) и земљотресима (Калифорнија и Вашингтон).

У Сједињеним Државама постоји 6,3 милиона километара путева, 268.700 км жељезничких пруга и 5.500 јавних аеродрома.

Политика

Главни чланак: Политика Сједињених Америчких Држава

Датотека:Capitol2.jpg

Капитол у Вашингтону

Чувени почетак америчкој Декларацији независности написао је Џон Лок, енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој Првој расправи о влади, да су сваком савесном човеку одређени "живот, слобода и имање". Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима "добијање среће". Декларација независности је први амерички државни докуменат, а вероватно и прва кодификација слободарских идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Севернамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.

Влада и политика Сједињених Држава је заснована на Уставу Сједињених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав из 1787. је до данас допуњен са неколико амандмана. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог устава. Групно се називају "Закон о правима" (Bill of Rights), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право на слободу говора и вероисповести.

Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као федерална демократија састоји се од извршне, законодавне, и судске власти. Извршна власт се састоји од председника и његовог кабинета, уз додатак разних државних служби.

Законодавна власт је Конгрес Сједињених Америчких Држава који се састоји од Дома заступника (енгл. House of Representatives) и Сената. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Дому заступника свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број заступника у Дому заступника је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.

Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. Врховни суд Сједињених Америчких Држава броји девет судија, који су на доживотном мандату. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинације се шаље у Сенат на гласање.

Свака савезна држава у Сједињеним Државама има своју владу, чије су границе моћи испод нивоа моћи федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке Сједињених Држава су Републиканска Странка и Демократска Странка.

Политичке поделе

Главни чланак: Политичке поделе Сједињених Америчких Држава

Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним законима. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током 19. века.

Осим савезних држава, Сједињене Државе броје и један Федерални дистрикт; Дистрикт Колумбије, где је смештен Вашингтон D.C.. Неколико острвских територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: Америчка Самоа; острво Бејкер; Гуам; острво Хауланд; острво Џарвис; атол Џонстон; Кингман Риф; атол Мидвеј; Наваса острво; Северна Маријанска острва; атол Палмyра; Порторико; Девичанска острва и Вејк острво.

Алабама Аљаска Аризона Арканзас Калифорнија Колорадо Конектикат Делавер Флорида Џорџија

Хаваји Ајдахо Илиноис Индијана Ајова Канзас Кентаки Луизијана Мејн Мериленд

Масачусетс Мичиген Минесота Мисисипи Мисури Монтана Небраска Невада Њу Хемпшир Њу Џерзи

Њу Мексико Њујорк Северна Каролина Северна Дакота Охајо Оклахома Орегон Пенсилванија Род Ајленд Јужна Каролина

Јужна Дакота Тенеси Тексас Јута Вермонт Вирџинија Вашингтон Западна Вирџинија Висконсин Вајоминг

Датотека:MapaAmerike.png

Становништво

Главни чланак: Демографија Сједињених Америчких Држава

Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 293.027.571 становника. Главне етничке групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати, и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими и др.).

Од укупног броја белаца, 23% су пореклом Немци, 16% Ирци, 13% Енглези, 6% Италијани, 6% Холанђани, и 7% Словени (углавном из Пољске и Русије).

Црнци чине мало мање од 13% становништва Сједињених Држава. Хиспаноамериканци чине 13,4% становништва, али долазе из разних земаља из Централне и Јужне Америке. Већина су Мексиканци који текође чине већину у неким савезним државама на југозападу земље. Азијати чине 4,2% становништва а амерички староседиоци тек 1.5%.

Што се тиче религија, 2001. године већина Американаца (52%) су протестанти, 24,5% католици, 13,2% не припада одређеној вери и 1.3% су Јевреји. муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 људи на квадратни километар, где у градовима живи 80%, а на селима 20% становника. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

• Види још: Списак градова у САД

Привреда

Главни чланак: Привреда Сједињених Америчких Држава

Вол стрит на Менхетну, Њујорк, репрезентује САД као извор највеће глобалне економске моћи

Сједињене Америчке Државе су тренутно привредно најјача земља у свету. Процене 2005. године говоре да бруто друштвени производ по глави становника у САД износи 41.800 америчких долара.

Привреда се одвија по капиталистичком систему, али постоје и социјални програми, као што су "Медикeр", "Медикејд" и "Сошал секјурити. Ови програми међутим нису ефикасни у поређењу са сличним програмима у другим привредно развијеним државама.

Валута Сједињених Америчких Држава је амерички долар који такође служи као валута у неким другим земљама света, попут Еквадора. Берзанске деонице Сједињених Америчких Држава најбољи су показитељи стања светске привреде.

Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, Европска унија, Јапан, Индија и Јужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.

Сједињене Државе су трећа најпопуларнија дестинација светских туриста, одмах након Француске и Шпаније.

Култура

Главни чланак: Култура Сједињених Америчких Држава

Култура Сједињених Држава има велик утицај на светску културу и свет уопште. Америчка музика, а посебно џез и блуз популарни су широм света. Американци су имали велики утицај на рокенрол музику, односно, може се рећи да је рокенрол и настао у САД.

Америчка кинематографија спада међу најутицајније и најпопуларније кинематографије на свету. Чувена "фабрика снова", Холивуд, налази се у близини Лос Анђелеса.

Сједињене Државе имају преко 4.000 универзитета, а неки, попут Харварда и Јејла, међу најчувенијим су високообразовним институцијама на свету. Многи познати писци и научници били су рођени Американци, попут Марка Твена и Томаса Едисона.

Спољашње везе

• White House - Званични вебсајт председника САД.
• Senate - Званични вебсајт Конгреса САД
• House - Званични вебсајт Заступничког дома
• Supreme Court - Официјелни вебсајт Врховног суда САД
• CIA World Factbook Entry for United States
• Official website of the United States government - Gateway to governmental sites
• Historical Documents
• Info links for each state
• National Motto: History and Constitutionality

САД