Божидар Аџија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 202.251.159.234 (разговор) на последњу измену корисника Pinki
ознака: враћање
Ред 19: Ред 19:
Рођен је [[24. децембар|24. децембра]] [[1890]]. године у [[Дрниш]]у, од оца Хрвата и мајке [[Унијати у Далмацији|унијаткиње]] (Јела Дерета). Његов старији брат, Никола, био је начелник дрнишке општине.
Рођен је [[24. децембар|24. децембра]] [[1890]]. године у [[Дрниш]]у, од оца Хрвата и мајке [[Унијати у Далмацији|унијаткиње]] (Јела Дерета). Његов старији брат, Никола, био је начелник дрнишке општине.


По завршетку основне школе уписао се у [[сплит]]ску гимназију. Због учествовања у [[демонстрација]]ма и активности у разним школским организацијама, морао је да напусти Сплит, па је прешао у [[Задар]], где је завршио гимназију и трговачку академију. Привучен Масариком, студирао је у [[Праг]]у, где је докторирао право [[24. јул]]а [[1914]]. године.<ref name=LZMK>[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=597 Хрватска енциклопедија: Аџија, Божидар], приступљено 29. 9. 2013.</ref> По повратку у родни крај, није стигао да се запосли, јер је мобилисан због избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Након повратка из рата у [[Дрниш]]у је [[1918]]. године изабран за члана [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народног већа СХС-а]].
По завршетку основне школе уписао се у [[сплит]]ску гимназију. Због учествовања у [[демонстрација]]ма и активности у разним школским организацијама, морао је да напусти Сплит, па је прешао у [[Задар]], где је завршио гимназију и трговачку академију. Привучен Масариком, студирао је у [[Праг]]у, где је докторирао право [[24. јул]]а [[1914]]. године.<ref name=LZMK>[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=597 Хрватска енциклопедија: Аџија, Божидар], приступљено 29. 9. 2013.</ref> По повратку у родни крај, није стигао да се запосли, јер је мобилисан због избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Након повратка из рата у [[Дрниш]]у је [[1918]]. године изабран за члана [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народног вијећа СХС-а]].


Након италијанске окупације појединих делова [[Далмација|Далмације]], Аџија је прешао у [[Загреб]] и тамо успоставио везу са тамошњим [[социјализам|социјалистима]]. На конференцији [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]], [[26. јун|26.]] и [[27. јун]]а [[1919]]. године, био је изабран у Главни одбор странке.
Након италијанске окупације појединих делова [[Далмација|Далмације]], Аџија је прешао у [[Загреб]] и тамо успоставио везу са тамошњим [[социјализам|социјалистима]]. На конференцији [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]], [[26. јун|26.]] и [[27. јун]]а [[1919]]. године, био је изабран у Главни одбор странке.

Верзија на датум 8. мај 2018. у 05:44

божидар аџија
Божидар Аџија
Лични подаци
Датум рођења(1890-12-24)24. децембар 1890.
Место рођењаДрниш,  Аустроугарска
Датум смрти9. јул 1941.(1941-07-09) (50 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска НД Хрватска
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од26. јула 1945.

Божидар Аџија (Дрниш, 24. децембар 1890 — Загреб, 9. јул 1941) био је правник, политичар, публицист и народни херој Југославије. Био је члан Главног одбора Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније. Приступио је Комунистичкој партији Југославије 1935. године у чијим редовима је деловао до смрти. Стрељале су га усташе у Максимиру.

Биографија

Рођен је 24. децембра 1890. године у Дрнишу, од оца Хрвата и мајке унијаткиње (Јела Дерета). Његов старији брат, Никола, био је начелник дрнишке општине.

По завршетку основне школе уписао се у сплитску гимназију. Због учествовања у демонстрацијама и активности у разним школским организацијама, морао је да напусти Сплит, па је прешао у Задар, где је завршио гимназију и трговачку академију. Привучен Масариком, студирао је у Прагу, где је докторирао право 24. јула 1914. године.[1] По повратку у родни крај, није стигао да се запосли, јер је мобилисан због избијања Првог светског рата. Након повратка из рата у Дрнишу је 1918. године изабран за члана Народног вијећа СХС-а.

Након италијанске окупације појединих делова Далмације, Аџија је прешао у Загреб и тамо успоставио везу са тамошњим социјалистима. На конференцији Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније, 26. и 27. јуна 1919. године, био је изабран у Главни одбор странке.

Био је уредник листа Слобода те повереник за социјалну политику Земаљске владе, али подноси оставку. Запоставља страначку политику и бави се заштитом, осигурањем, образовањем и синдикалним организовањем радника. Од оснивања Савеза банковних чиновника Југославије 1922, био је четири године главни секретар, а затим начелник социјалног осигурања СУЗОР-а у Загребу. Оснивач је Радничке читаонице и библиотеке 1926/27. године.

Биста Божидара Аџије у Нишу.

Независно од политичких дужности и идеолошких размирица, увек је уз конкретна радничка права, те покретач низа активности загребачке Радничке коморе, један од првих који је упозоравао на фашистичку опасност, остајући изван ортодоксне комунистичке идеологије. Аутор је бројних стручних и популарних студија и брошура из филозофског, политичког, економског, социолошког и других подручја.

После петомајских избора 1935, радио је на стварању Јединствене радничке партије. Незадовољан радом Социјалистичке партије Југославије, исте године пришао је Комунистичкој партији Југославије.[1]

На оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске 1. и 2. августа 1937. године, на предлог Јосипа Броза, изабран је за члана Централног комитета КПХ.[1] Крајем лета 1937, поновно је покренуо питање стварања легалне радничке партије, Странке радног народа. Био је на челу Главног иницијативног одбора странке, са седиштем у Загребу.

Након формирања владе Цветковић-Мачек, Аџија је био интерниран у логор у Билећи. Био је пуштен, али је убрзо поновно ухапшен и затворен у затвор у Лепоглави, где је провео десет месеци. Ноћу 30./31. марта 1941, поновно је био ухапшен и затворен у затвору на Савској цести у Загребу, а затим пребачен у Керестинец.

Почетком Другог светског рата, усташе су у априлу 1941. преузеле логор за интернацију комуниста од југословенске жандармерије у Керестинцу, заједно са свим заточеницима. У знак одмазде за атентат на усташког агента, усташе су у парку Максимир стрељале скупину комуниста, међу којима и Аџију, 9. јула 1941. године.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Дела

  • „Капитализам и социјализам" (1920)
  • „Међународна организација рада" (1926)
  • „Од Платона до Маркса" (1929)[1]
  • „Чланци и расправе"

Референце

  1. ^ а б в г Хрватска енциклопедија: Аџија, Божидар, приступљено 29. 9. 2013.

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Аџија&oldid=20477204”