Параћин — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.<ref>[http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=12&dd=20&nav_id=1212227 Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)]</ref> |
У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.<ref>[http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=12&dd=20&nav_id=1212227 Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)]</ref> |
||
Према легенди, Параћин је место порекла [[Васина торта|Васине торте]] која је ту настала почетком 20. века.<ref>[http://www.academia.edu/21738922/ŠTRUDLA_BEČKA_A_TORTA_VASINA._Evropski_uticaj_na_kulturu_ishrane_u_Srbiji._Priča_o_slatkišima Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима] Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.</ref><ref>[http://magazinstudent.rs/2018/01/ko-je-vasa-iz-vasine-torte/ Ко је Васа из Васине торте?] Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.</ref> |
Према легенди, Параћин је место порекла [[Васина торта|Васине торте]] која је ту настала почетком 20. века.<ref>[http://www.academia.edu/21738922/ŠTRUDLA_BEČKA_A_TORTA_VASINA._Evropski_uticaj_na_kulturu_ishrane_u_Srbiji._Priča_o_slatkišima Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима] Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.</ref><ref>[http://magazinstudent.rs/2018/01/ko-je-vasa-iz-vasine-torte/ Ко је Васа из Васине торте?] {{Wayback|url=http://magazinstudent.rs/2018/01/ko-je-vasa-iz-vasine-torte/ |date=20180217203013 }} Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.</ref> |
||
Параћинци су познати под надимком ''џигерани'' којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског [[Милош Обреновић|Књаза Милоша]] џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, параћинци и ви ли сте људи?”<ref>[http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/05/article-19.html Торањ пао брука остала] Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.</ref> |
Параћинци су познати под надимком ''џигерани'' којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског [[Милош Обреновић|Књаза Милоша]] џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, параћинци и ви ли сте људи?”<ref>[http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/05/article-19.html Торањ пао брука остала] Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.</ref> |
Верзија на датум 17. април 2019. у 15:45
Параћин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Параћин |
Становништво | |
— 2011. | 25.104 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 51′ 33″ С; 21° 24′ 37″ И / 43.85906° С; 21.41036° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 128 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35250 35252 35253 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | PN |
Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.
Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин).
Историја
Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.[1] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.
У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.[2]
Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.[3][4]
Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, параћинци и ви ли сте људи?”[5]
Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).
Овде се налази ФК СФС Борац Параћин.
Демографија
У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
м | ж |
|||
? | 93 | 91 | ||
80+ | 146 | 233 | ||
75—79 | 261 | 449 | ||
70—74 | 442 | 661 | ||
65—69 | 657 | 794 | ||
60—64 | 636 | 764 | ||
55—59 | 649 | 663 | ||
50—54 | 967 | 1.046 | ||
45—49 | 1.066 | 1.166 | ||
40—44 | 918 | 1.035 | ||
35—39 | 744 | 865 | ||
30—34 | 761 | 859 | ||
25—29 | 867 | 831 | ||
20—24 | 901 | 896 | ||
15—19 | 901 | 849 | ||
10—14 | 824 | 713 | ||
5—9 | 730 | 633 | ||
0—4 | 595 | 586 | ||
Просек : | 37,8 | 40,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 10.009 | 2.853 | 6.263 | 471 | 371 | 51 |
Женски | 11.202 | 2.268 | 6.352 | 1.780 | 760 | 42 |
УКУПНО | 21.211 | 5.121 | 12.615 | 2.251 | 1.131 | 93 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.773 | 118 | 0 | 6 | 2.145 |
Женски | 3.927 | 51 | 0 | 2 | 1.498 |
УКУПНО | 8.700 | 169 | 0 | 8 | 3.643 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 102 | 237 | 772 | 86 | 273 |
Женски | 36 | 54 | 775 | 94 | 97 |
УКУПНО | 138 | 291 | 1.547 | 180 | 370 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 34 | 96 | 252 | 155 | 132 |
Женски | 49 | 80 | 184 | 320 | 450 |
УКУПНО | 83 | 176 | 436 | 475 | 582 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 152 | 0 | 1 | 212 | |
Женски | 121 | 2 | 0 | 114 | |
УКУПНО | 273 | 2 | 1 | 326 |
Галерија
Референце
- ^ Србин на врхунцу Хителрове моћи писао му писмо
- ^ Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
- ^ Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
- ^ Ко је Васа из Васине торте? Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2018) Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
- ^ Торањ пао брука остала Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.