Софија Лорен

С Википедије, слободне енциклопедије
Софија Лорен
Софија Лорен (1959)
Лични подаци
Пуно имеСофија Вилани Шиколоне Лорен
Друга именаСофија Шиколоне
Софија Лацаро
Датум рођења(1934-09-20)20. септембар 1934. (89 год.)
Место рођењаРим, Краљевина Италија
ПребивалиштеЖенева (Швајцарска)
Занимањеглумица, певачица
Породица
СупружникКарло Понти ст.
(1957—1962, 1966—2007)
ДецаКарло Понти мл. (1968)
Едоардо Понти (1973)
РодитељиРикардо Шиколоне
Ромилда Вилани
ПородицаАна Марија Вилани Шиколоне (сестра)
Саша Александер (снаха)
Алесандра Мусолини (сестричина)
Рад
Активни период1950—данас
Веза до IMDb-а

Софија Лорен (итал. Sophia Loren), рођена као Софија Вилани Шиколоне (итал. Sofia Villani Scicolone; Рим, 20. септембар 1934), једна је од најпознатијих италијанских глумица чија су слава и популарност достигли светске размере у Холивуду и ван Италије и Европе, крајем педесетих и током шездесетих година 20. века. У својој глумачкој каријери која траје преко 60 година, од 1950. до 2014. године, глумила је у 200 филмова, како италијанских, тако и у холивудским филмовима. Глумила је, радила је и сарађивала је са многобројним холивудским легендама и глумцима као што су Чарли Чаплин, Кери Грант, Френк Синатра, Кларк Гејбл, Ентони Перкинс, Ентони Квин, Џон Гевин, Грегори Пек, Марлон Брандо, Питер О’Тул, Џон Касаветес, Сузан Сарандон, Лорин Бекол, Џуди Денч, Ким Бејсингер, Џулија Робертс, Пенелопе Круз, Никол Кидман и многи други. Глумила је у више од десет филмова са Марчелом Мастројанијем, У својој каснијој глумачкој фази стекла је углед драмске уметнице. Била је супруга филмског продуцента и редитеља Карла Понтија.

Пар пута је од делегата добијала гласове за председника Италије, пошто они могу да оставе празан гласачки листић, или да упишу било кога. Током различитих кругова гласања је добијала гласове на изборима 1964, 1992, 2013, и 2022. године.[1][2] Закључно са председничким изборима 2022. године, ниједном није добила пресудну количину гласова потребних за избор на функцију.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Софија Лорен је рођена у Риму, од оца инжењера Рикарда Шиколонеа и учитељице клавира Ромилде Вилани, која је и сама хтела да постане глумица. Одрасла је у сиромашним условима у граду Поцуоли крај Напуља док је још трајао Други светски рат. Мали стан делила је са сестром Маријом, родитељима, дедом, баком, ујацима и теткама — касније је изјавила да ју је живот у сиромаштву учинио жилавијом особом.

Као дете сматрали су је не тако привлачном, али је касније израсла у лепотицу. Њена сестра удала се за Романа Мусолинија, сина Бенита Мусолинија. Софија је већ са 15 година отишла тражити филмске улоге у Риму, а са платом од посла као модел за илустроване романтичне приче издржавала је своју породицу.

Каријера[уреди | уреди извор]

Након малих улога у филмовима, као што су Кво вадис, Софија је 1957. године упознала старијег продуцента Карла Понтија са којим се венчала на свој 23. рођендан. Од њега се морала раставити како би га спасла од оптужбе за бигамију јер је он већ пре био ожењен, али је ипак остала са њим у љубавној вези. Било је познато да су многи глумци били очарани њеном лепотом; на сету филма Понос и страст Кери Грант се тако дубоко заљубио у њу да ју је замолио да се уда за њега иако је знао да је већ удата за Понтија, а и Питер Селерс загледао се у њу док су заједно снимали комедију Милионашица те је наводно био спреман и развести се од своје супруге због ње.

Када је 1962. године освојила Оскара за италијанску ратну драму Ћоћара, снимљену по предлошку истоименог моравијиног романа, постала је прва глумица у историји која је добила ову награду изван енглеског говорног подручја. Године 1967, наступила је у последњем филму који је режирао Чарли Чаплин, Грофица из Хонгконга, али који није био хваљен од критике, а уз то се и посвађала са звездом Марлоном Брандом. Марчело Мастројани, њен пријатељ, наступио је у 13 филмова са њом, међу којима и Брак на италијански начин.

Године 1982, одслужила је 18 дана у затвору у Италији због неплаћања пореза. Часопис Емпајер ју је 1995. године прозвао 25. најсексипилнијом звездом у филмској историји, а многи су ју сматрали привлачном и након што је прешла 60. годину. Осим Оскара, освојила је и 5 Златних глобуса; четири пута за најпопуларнију женску звезду, а једном за животни допринос филму. Глумила је укупно у око 100 филмова и серија у својој готово седам деценија дугој каријери.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Пре свог првог детета имала је два спонтана побачаја. Ипак, упркос компликацијама, успела је касније родити двоје дјеце: Карла Понтија млађег (постао диригент) и Едоардоа Понтија (постао режисер). Бавила се финансирањем послова за куварице, шминку, накит и парфеме. Године 2007, је најавила сликање за Пирелијев календар са 72 године, с тим да је рекла да се неће појавити нага.

Своје мемоаре објавила је у септембру 2014. године.[3] Такође је написала кувар.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Софије Лорен
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1950. Ја сам Надзорник Io sono il Capataz / Le Retour de Pancho Villa секретарица Диктатора потписана као Софија Шиколоне
Шест таласа Плавобрадог Le sei mogli di Barbablù киднапована девојка потписана као Софија Лацаро
Тото Тарзан Tototarzan / Totò Tarzan Тарзанова жена потписана као Софија Лорен
Глас Il voto пучанка на фестивалу у Пједигроти потписана као Софија Шиколоне
Срца на мору Cuori sul mare додатна непотписана
1951. Бела лепра Lebbra bianca Софија Лацаро потписана као Софија Лорен
Власник паре Il padrone del vapore балеринета потписана као Софија Лацаро
Милијардер из Милана Milano miliardaria додатна непотписана
Мађионичар за снагу Il mago per forza млада потписана као Софија Шиколоне
Кво вадис Quo Vadis Лигејина робиња непотписана
Био је он... Да! Да! Era lui... sì! sì! Одалиска потписана као Софија Лацаро
Ана Anna девојка у борделу непотписана
1952. Долазак тјунера È arrivato l'accordatore Амика ди Ђулијета потписана као Софија Лорен
Сан Зороа Il sogno di Zorro Кончита потписана као Софија Шиколоне
Фаворита La favorita Леонора ди Гузман
1953. Земља Кампанелија Il paese dei campanelli / Ces voyous d'hommes Бонбон
Пилгрим љубави Pellegrini d'amore —
Нађемо се у галерији Ci troviamo in galleria Мариза
Две ноћи са Клеопатром Due notti con Cleopatra Клеопатра/Ниска
Трговина белим робљем La tratta delle bianche / Girls Marked Danger Елвира
Недеља добрих људи La domenica della buona gente Инес
Аида Aida Аида
Африка под морем Africa sotto i mari Барбара Лама ткђ. познат као Жена црвеног мора
1954. Напуљски карузел Carosello napoletano Сизина
Један дан у окружном суду Un giorno in pretura Ана
Наши путеви Tempi nostri девојка ткђ. познат као Анатомија љубави
Сиромаштво и племство Miseria e nobiltà Ђема
Злато Напуља L'oro di Napoli' Софија сегмент: Pizze a Credito
Атила Attila / Attila, il flagello di Dio / Attila fléau de Dieu Хонорија
Штета што је олош Peccato che sia una canaglia Лина Стропјани
1955. Знак Венере Il segno di Venere Ањезе Тирабаси
Лепа млинарева жена La bella mugnaia Кармела
Девојка са реке La donna del fiume / La Fille du fleuve Нивес Монголини ткђ. познат као Речна жена
Хлеб, љубав и... Pane, amore e... Дона Софија
1956. Срећа бити женом La fortuna di essere donna Антонијета Фалари
1957. Дечак на делфину Boy on a Dolphin Федра
Понос и страст The Pride and the Passion Хуана
Legend of the Lost / Timbuctù Дита
1958. Љубав под брестовима Desire Under the Elms Ана Кабот
Кључ The Key Стела
Црна орхидеја The Black Orchid Розе Бјанко
Houseboat Чинција Цакарди
1959. That Kind of Woman Кеј
1960. Heller in Pink Tights Анџела Росини
Почело је у Напуљу It Started in Naples Лучија Курчо номинација — Golden Globe Award for Best Actress – Motion Picture Musical or Comedy
Милионашица The Millionairess Епифанија Парерга
Олимпија Olympia / A Breath of Scandal принцеза Олимпија
Ћоћара La ciociara Чезира значи досл. жена из Ћоћарије
Academy Award for Best Actress
BAFTA Award for Best Foreign Actress
Bambi Award for Best Actress – International
Cannes Film Festival Best Actress Award
David di Donatello for Best Actress
Nastro d'Argento for Best Actress
New York Film Critics Circle Award for Best Actress
Sant Jordi Award for Best Performance in a Foreign Film
1961. Ел Сид El Cid Доња Симена
1962. Мадам Сан-Жен Madame Sans-Gêne Катрин Убшер / Катерине Хибшер [Мадам Сан-Жен]
Бокачо ’70 Boccaccio '70 / Boccace 70 Зое сегмент: La riffa
Затвореници Алтоне I sequestrati di Altona / Les Séquestrés d'Altona Јохана са Максимилијаном Шелом, Робертом Вагнером и Фредриком Марчом; снимано у Тиренији (Пиза)
Il coltello nella piaga / Le Couteau dans la plaie Лиса Маклин
1963. Јуче, данас, сутра Ieri, oggi, domani Аделина Сбарати / Ана Молтени / Мара David di Donatello for Best Actress
номинација — Nastro d'Argento for Best Actress
1964. Пад Римског царства The Fall of the Roman Empire Анија Аурелија Галерија — Луцила
Брак на италијански начин Matrimonio all'italiana Филумена Мартурано David di Donatello for Best Actress
Moscow International Film Festival Award for Best Actress
Golden Laurel Awards for Best Actress (2nd Place)
номинација — Academy Award for Best Actress
номинација — Golden Globe Award for Best Actress – Motion Picture Musical or Comedy
номинација — Nastro d'Argento for Best Actress
1965. Операција Самострел Operation Crossbow / Geheimaktion Crossbow Нора
Леди Л Lady L Леди Луиз Лендејл / Леди Л
1966. Џудит Judith Џудит
Арабеска Arabesque Јасмин Азир
1967. Грофица из Хонгконга A Countess from Hong Kong Наташа
C'era una volta / La Belle et le Cavalier Изабела Канделоро
1968. Ови духови Questi fantasmi / Fantômes à l'italienne Марија Лојаконо
1970. Сунцокрети I girasoli / Les Fleurs du soleil Ђована
1971. La mortadella / La mortadella Мадалена Ћарапико
Свештеникова супруга La moglie del prete Валерија Били
1972. L'uomo della Mancha / Man of La Mancha Алдонса/Дулчинеја
1973. Грех Bianco, rosso e... Ермана Германа филм познат и као White Sister и The Sin
1974. Il viaggio Адријана де Мауро David di Donatello for Best Actress
San Sebastian International Film Festival Best Actress
филм познат и као The Voyage и The Journey
Verdict / L'accusa è: violenza carnale e omicidio Тереза Леони
Кратки сусрет Brief Encounter Ана Џесон ТВ филм (Холмаркова дворана славних)
1975. La pupa del gangster Пупа филм познат и као Get Rita и Sex Pot
1976. Касандрин мост The Cassandra Crossing Џенифер Рисполи Чемберлен
1977. Изузетан дан Una giornata particolare Антоинета David di Donatello for Best Actress
Globo d'Oro Award for Best Actress
Nastro d'Argento for Best Actress
1978. Fatto di sangue fra due uomini per causa di una vedova. Si sospettano moventi politici Титина Патерно
Brass Target Мара камео улога
Анџела Angela Анџела Кинкејд
1979. Firepower Адел Таска
1980. Софија Лорен: Њена прича Sophia Loren: Her Own Story Софија Лорен / Ромилда Вилани (њена мајка)
1984. Аурора Aurora / Qualcosa di biondo Аурора ТВ филм
1986. Courage Маријана Миралдо ТВ филм
1988. Мама Лучија Mamma Lucia / The Fortunate Pilgrim Лучија ТВ мини-серија
Ciociara, La Чезира ТВ мини-серија (римејк Ћоћаре)
1990. Sabato, domenica e lunedì Роза Приоре премијера на Филмском фестивалу у Чикагу
1994. Prêt-à-Porter Изабела де ла Фонтен National Board of Review Award for Best Cast
номинација — Golden Globe Award for Best Supporting Actress – Motion Picture
1995. That's Amore - Due improbabili seduttori Марија Софија Колета Рађети
1997. Soleil Маман Леви
2001. Francesca e Nunziata Франческа Монторси ТВ мини-серија
2002. Cuori estranei Оливија
2004. Peperoni ripieni e pesci in faccia Марија
La terra del ritorno Тереза Иноченте ТВ мини-серија
2009. Девет Nine Мама Satellite Award for Best Cast – Motion Picture
номинација — Broadcast Film Critics Association Award for Best Cast
номинација — Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture
номинација — Washington D.C. Area Film Critics Association Award for Best Ensemble
2010. My House Is Full of Mirrors Ромилда Вилани ТВ мини-серија
2011. Аутомобили 2 Cars 2 Мама Тополино глас (за неенглеско говорно подручје)
2013/14. La Voce Umana жена кратки филм; представљен 2014. на Трајбеци

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Quirinale, da Sophia Loren a Lino Banfi (fino a Barbara D'Urso): i "voti burla" alle elezioni del Presidente della Repubblica”. ilmessaggero.it (на језику: италијански). Il Messagero. 23. јануар 2022. Приступљено 14. август 2022. 
  2. ^ Alessandro Fulloni (19. април 2013). „Se i franchi tiratori scelgono sempre la Loren Sophia votata tre volte: 1964, 1992 e 2013”. corriere.it (на језику: италијански). Corriere della serra. Приступљено 14. август 2022. 
  3. ^ Софија Лорен волела само једном у животу („Вечерње новости”, 14. септембар 2014)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Лорен&oldid=27521913”