Пређи на садржај

Стеван Дороњски

С Википедије, слободне енциклопедије
стеван дороњски
Стеван Дороњски
Лични подаци
Датум рођења(1919-09-26)26. септембар 1919.
Место рођењаКрчедин, код Инђије, Краљевство СХС
Датум смрти14. август 1981.(1981-08-14) (61 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Чинпуковник у резерви
в. д. Председник Извршног већа
СР Србије
Период617. новембар 1964.
ПретходникСлободан Пенезић Крцун
НаследникДраги Стаменковић
председник Председништва СКЈ
Период23. октобар 197920. октобар 1980.
ПретходникБранко Микулић
НаследникЛазар Мојсов

Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Стеван Дороњски Фрања (Крчедин, код Инђије, 26. септембар 1919Београд, 14. август 1981) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено политички-радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада. Од 23. октобра 1979. до 20. октобра 1980. обављао је функцију председавајућег Председништва ЦК СК Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 26. септембра 1919. године у Крчедину, Срем. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у Крчедину, а гимназију у Сремским Карловцима, где је 1936. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Студирао је ветеринарство на Београдском универзитету. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1939, а од 1940. године је секретар ћелије на свом факултету.

Један је од организатора устанка у Срему. Био је члан Срескога комитета КПЈ Стара Пазова. У септембру 1941. године постаје политички комесар Подунавског одреда, а у децембру је изабран за секретара Окружног комитета СКОЈ-а и члана Окружног комитета КПЈ за Срем. Од 1942. године је главни уредник листа Окружног комитета СКОЈ-а „Глас омладине“. Од јула 1943. године је организациони секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а и члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а од октобра и члан Главног Народноослободилачког одбора Војводине и секретар Покрајинског одбора Уједињеног савеза антифашистичке омладине Војводине (УСАОВ). На Другом конгресу УСАОЈ-а у мају 1944. године изабран је за члана Централног одбора УСАОЈ-а. Од августа 1944. је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а.

После ослобођења земље, налазио се на одговорним дужностима у покрајини, републици и федерацији:

Обављао је и многе друге партијске дужности:

  • на Другом конгресу Комунистичке партије Србије 1949. године, биран је за члана Централног комитета КП Србије
  • на Четвртом (1959) и Петом конгресу Савеза комуниста Србије 1965. године биран за члана Извршног комитета Централног комитета СК Србије
  • од 1966. до 1968. године био је секретар Извршног комитета Централног комитета СК Србије
  • Од Шестог (1952) до Једанаестог конгреса СКЈ (1978) биран је за члана Централног комитета СКЈ, односно на Деветом конгресу СКЈ за члана Извршног бироа Председништва СКЈ
  • на Десетом и Једанаестом конгресу биран за члана Председништва Централног комитета СКЈ
  • од 23. октобра 1979. до 20. октобра 1980. године био је председник Председништва Савеза комуниста Југославије

Поред партијских дужности, у овом периоду био је и:

Од 1974. до 1980. године био је на челу више партијских и државних делегација. Написао је више студија и чланака, од којих је један број објављен у посебним књигама:

  • „Савез комуниста у акцији“, Нови Сад, 1977.
  • „Борба Савеза комунистичке омладине Југославије у Војводини“, Нови Сад, 1981.

Умро је 14. августа 1981. године у Београду. Сахрањен је у Алеји народних хероја и истакнутих револуционара на Градском гробљу у Новом Саду.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена народног ослобођења и других одликовања.

Фото галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ЈКП Лисје”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2017. г. Приступљено 04. 01. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]