Пређи на садржај

Тахипнеја

С Википедије, слободне енциклопедије
Тахипнеја
Латинскиtachypnoea
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10R06.0
МКБ-9-CM786.06

Тахипнеја од (грч. ταχυπνοια, tachypnoia, брзо дисање, лат. tachypnoea) је убрзано плитко дисање, без већег повећања респираторног волумена.[1]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Најчешће узроци тахипнеје су;[2]

  • Повећана потреба организма за кисеоником (у току вежбања, грознице[3]),
  • Поремећај ацидо-базне равнотеже у крви,
  • Смањена испоруке кисеоника ткивима (кардиоваскуларне болести),
  • Смањене концентрације кисеоника у удахнутом ваздуху (нпр. боравак на висини)
  • Поремећаји респираторне контроле (психичко узбуђење)
  • Рестриктивне плућне болести, односно болести са смањеном могућношћу ширења плућа (нпр. саркоидоза плућа, идиопатске плућне фиброзе, пнеумокониозе итд).

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Тахипнеја према механизму настанка може бити физиолошка или патолошка.[4][5]

  • Физиолошке тахипнеја, се може јавити у току физичких (радних) и спортских активности, у току трудноће, јачих емоционалних доживљаја.
  • Патолошки тахипнеје, се може јавити у току тровања угљен-моноксидом, болестима, болестима плућа и кардиваскуларног система, након повреда грудног коша, хемоторакса, пнеумоторакса, крвних болести итд.
Разлике између нормалног дисања и тахипнеје
Параметар Нормално дисање Тахипнеја
Фреквенција
10-16/минути
20-40/минути
Ритам
Уједначен
Изражено убрзано
Дубина
Уједначена
Плитко
Чујност
Тихо
Чујно (дахтање)
  1. ^ Martin, Elizabeth A., ур. (2003). Oxford concise medical dictionary. Oxford University Press. стр. 333-4. ISBN 978-0-19-860753-3. 
  2. ^ (језик: шпански) Posts Tagged ‘taquipnea’ Tema 8. Aparato respiratorio – Exploración Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2010), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Axelrod YK, Diringer MN (2008). „Temperature management in acute neurologic disorders”. Neurol Clin. 26 (2): 585—603,xi. PMID 18514828. doi:10.1016/j.ncl.2008.02.005. 
  4. ^ Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  5. ^ Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (Second ed.). Baltimore,: The Williams & Wilkins Company.

Литература

[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).