Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Андреа Пирло

Пирло у дресу Јувентуса у утакмици против Шахтар Доњецка, у децембру 2012.
Пирло у дресу Јувентуса у утакмици против Шахтар Доњецка, у децембру 2012.

Андреа Пирло (итал. Andrea Pirlo, Флеро, 19. мај 1979) бивши је италијански фудбалер и члан је Реда заслужних Италије — OMRI. Обично је играо на позицијама на средини терена, као плејмејкер, и у клубовима и у репрезентацији. Означен је од стране многих као један од најбољих играча икада на тој позицији, због визије, контроле лопте, технике, креативности и способности да упути прави пас, као и због тога што је био специјалиста за извођење слободних удараца.

Каријеру је почео као офанзивни везни у Бреши, којој је помогао да освоји титулу у Серији Б и самим тим избори пласман у Серију А 1997. Прешао је у Интер 1998, али није успијевао да се избори за минутажу и послат је на позајмицу 1999. Упркос добрим партијама у Ређини и поново у Бреши, ипак није успио да се избори за стартних 11 у Интеру и продат је Милану. Тренер Милана — Карло Анчелоти, одлучио је да му промијени позицију и трансформише га у плејмејкера, који ће оркестрирати тимским нападом. На новој позицији, Пирло је убрзо постао један од најбољих везних фудбалера на свијету и освојио је велики број трофеја, укључујући двије Лиге шампиона, два УЕФА суперкупа, двије титуле Серије А, Свјетско клупско првенство, Суперкуп Италије и Куп Италије. Након преласка у Јувентус 2011, освојио је Серију А још четири пута, као и два Суперкупа и Купа Италије. Након што је играо у Италији преко 20 сезона, прешао је у амерички Њујорк Сити 2015, гдје је остао три године и помогао клубу да се пласира у плеј оф 2016. и 2017. Након 23 сезоне, завршио је каријеру на крају сезоне 2017.

Добар чланак

Гомељ

Гомељски театар
Гомељски театар

Гомељ (блр. Гомель, рус. Гомель) је град на истоку Белорусије, близу границе са Русијом са око 500.000 становника. Центар је Гомељске области и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци Сож на 302 km од главног града Минска, 534 km источно од Бреста, 213 km од Могиљева, 279 km западно од Брјанска и 111 km северно од Чернигова. Површина града је 121 km². Гомељ је добио Магдебуршко право 1670. године.

Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, Минск — поток Менка, Полоцк — река Полота, Витепск — река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, homma joki, што значи „брза река“.

У летописима име града се од 1142. године до XVI века јавља у разним формама — Гомь, Гомье, Гомей, Гомьи. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо. Савремена форма назива се усталила тек у XVIIXVIII веку.

Изабрани списак

Списак шетњи свемиром 1965—1999.

Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11
Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11

Ова листа садржи све шетње свемиром и Месецом спроведене између 1965. и 1999. године током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све остале изласке у отворени свемир необојени.

Током свих излазака у отворени свемир космонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути из САД нису били повезани — шест пута током 1984. године користећи јединицу за маневрисање (енгл. Manned Maneuvering Unit), и једном 1994. године приликом испитивања уређаја Сејфер (SAFER, енгл. Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећи Лунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор на лендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само три EVA у дубоком свемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити у Ниској Земљиној орбити, већ далеко и од Земље и од Месеца.

Недавни догађаји

Вести

Никола Јокић
На данашњи дан

19. мај

Реплика Венере 1
Занимљивости

Да ли сте знали

Мравојед
Мравојед
  • … да џиновски мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
  • … да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
  • … да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
  • … да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
  • … да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8°C и расте преко 22°C.
  • … да постоји воће пореклом из централне и јужне Америке које се зове црни сапоте а које има укус чоколаде и слатке креме?
  • … да је слаткиш М&М назван по почетним словима имена бизнисмена који су га креирали?

Изабрана слика

Дивљи коњи на планини Столови, планини у централном делу Србије, недалеко од Краљева, уједно и заштићеној као предео изузетних одлика. Фотографија је освојила прво место на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.
Дивљи коњи на планини Столови, планини у централном делу Србије, недалеко од Краљева, уједно и заштићеној као предео изузетних одлика. Фотографија је освојила прво место на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 370.238 корисника отворило налог, а од тога су 1.254 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти