Vergilije

Iz projekta Википедија

Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro, 15. oktobar 70 st.e.— 20. septembar 19 st. e. Brindizi) prvosveštenik je rimske poezije i Avgustove restauracije. Pripada vremenu Cezarovog naslednika Oktavijana Avgusta.

Autor je epova Bukolike, Georgike i, najznačajnijeg, herojskog epa Eneida u 12 knjiga, koji je važio kao nacionalni ep Rimljana.

Mnogi podaci o njegovom životu nisu pouzdano utvrđeni i potiču iz kasnoantičkih i srednjevekovnih legendi.

Vergilije se pominje kao pratilac Dante Aligijerija u podzemlju, u Danteovom delu Božanstvena komedija.

KNjIŽEVNOST

rimska književnost

latinski jezik

izgovori latinskog jezika

Sadržaj 1 Životopis 2 Književni rad 3 Spisak radova 4 Vidi još 5 Spoljašnje veze 6 Literatura

[uredi] Životopis

Vergilije je rođen 15. oktobra 70. pne. u selu Andes blizu Mantove (Mantua), u severnoj Italiji. U ovome kraju ima keltskih i ilirskih naselja, pa latinitet Vergilijevog imena nije sasvim pouzdan. Nije bio iz imućne porodice, ali je od mladosti veoma pažljivo obrazovan. Za to se pobrinuo njegov otac. Mladost je Vergilije proveo delomično u školama Kremone i Milana (Mediolanum). Potom je prešao u Rim gde je studirao retoriku, medicinu i filosofiju, prvenstveno Epikurovu kod epikurovca Sirona. Zbunjivi i stidljivi Vergilije nije imao uspeha kao javni besednik. Ali je već u mladosti pisao uspele manje pesme po ugledu na aleksandrijske pesnike i neoterike Katulove družine, učeno i intimno. Nalazimo tako u njegovoj mladosti one elemente koji će biti značajni i za njegovo pesništvo: blizinu selu i prirodi, solidno i široko obrazovanje prožeto retorikom, koja stoji pored poezije sklone erudiciji i artizmu. Nije mladog Vergilija mimoišlo ni ono kolebanje između filosofije i retorike, karakteristično za antičko obrazovanje u kome su se filosof i retor neprestano borili oko voćstva. Sačuvana je pod imenom Vergilijevim jedna kratka pesma u čiju autentičnost nemamo razloga da se sumnja i gde se mladi pesnik oprašta od retorike i od pesništva da bi se sasvim posvetio Epikurovoj filosofiji. Pa opet se i u toj pesmi Vergilije ne oprašta sasvim i zauvek od pesništva — smatra da su povremeni izleti u pesništvo čak i epikurovcu dozvoljeni. Ali pesništvo je pobedilo nad filosofijom, i to pesništvo u kome je i retorika našla dosta mesta.

U Rimu je Vergilije drugovao sa elegičarem Kornelijem Galom, sa istoričarem Asinijem Polionom i sa Alfenom Varom, koji je po svoj prilici takođe pisao pesme. Ovim prijateljima posvetio je neke od svojih Pastirskih pesama, i to Galu desetu, Polionu četvrtu i osmu, Varu devetu. Uskoro postaje prijatelj uglednog i bogatog Mecene, zapravo Majkenata (Maecenas), potomka kraljevske etrurske loze. Postaje i intiman drut pesnika Horacija. U Horacijevu Putu u Brundisij čitamo kako Horacije, rodom sa juga Italije, i Vergilije, rodom sa severa, prate Majkenata, koji putuje važnim političkim poslom. Taj realistički opis pokazuje prijateljske odnose koji vladaju u ovome krugu obrazovanih pesnika čiji zaštitnik, Majkenat, i sam sastavlja stihove, ali mu je glavna briga da i u delima njegovih prijatelja nađe izraz Avgustova politika „obnove". Vergilija rano upoznaje i sam Oktavijan Avgust, pa ga postepeno sve čvršće vezuje za sebe i svoju kulturnu propagandu. Tako Vergilije Pesmama o poljoprivredi i spevom Ajneida postaje glavni predstavnik Avgustova pesnšptva, visoko cenjen i od samog Avgusta koji mu obezbeđuje udoban i povučen život.

Poslednjih deset godina života proveo je Vergilije većinom blizu Napulja, a ponekad i na Siciliji. Godine 19. pne. polazi na put u Grčku i Anadol s namerom da upozna te krajeve pre nego dovrši spev Ajneidu i posveti se potom sasvim filosofiji, jer ga ova želja iz mladosti nije napustila. U Atini se nađe sa Avgustom koji ga nagovori da se vrati. Nežna zdravlja, Vergilije se već u Grčkoj razboli, stigne lađom do Brindizija u Apuliji gde umre 20. septembra 19. godine st. e. Njegovo telo prenesu do Napulja i tu sahrane. Bio je, kažu, seljačkog lika, omanji i punačak, ali nežnog zdravlja. Tih, skroman i jako stidljiv izbegavao je javnost, pa su ga stoga zvali Parthenias.

[uredi] Književni rad

[uredi] Spisak radova

[uredi] Vidi još

[uredi] Spoljašnje veze

• Sabrana dela
  • • Latin texts & commentaries
    • Aeneid translated by T. C. Williams, 1910
    • Aeneid translated by John Dryden, 1697
    • Aeneid, Eclogues & Georgics translated by J. C. Greenough, 1900
  • Works of Virgil at Theoi Project
    • Aeneid, Eclogues & Georgics translated by H. R. Fairclough, 1916
  • Works of Virgil at Sacred Texts
    • Aeneid translated by John Dryden, 1697
    • Eclogues & Georgics translated by J.W. MacKail, 1934
  • P. Vergilivs Maro at The Latin Library
    • Latin texts
  • Besplatna eKnjiga Vergilije na Projektu Gutenberg
    • Latin texts
    • Aeneid translated by E. Fairfax Taylor, 1907
    • Aeneid, Georgics & Eclogues translated by (unnamed)
  • Virgil's works: text, concordances and frequency list.

• Biografija
  • Suetonius: The Life of Virgil, an English translation.
  • Vita Vergiliana, Aelius Donatus' Life of Virgil in the original Latin.
  • Virgil.org: Aelius Donatus' Life of Virgil translated into English by David Wilson-Okamura
  • Project Gutenberg edition of Vergil—A Biography, by Tenney Frank.
  • Vergilian Chronology (in German).

• Komentari
  • "A new Aeneid for the 21st century". A review of Robert Fagles's new translation of the Aeneid in the TLS, February 9th, 2007.
  • Virgil in Late Antiquity, the Middle Ages, and the Renaissance: an Online Bibliography
  • Virgilmurder (Jean-Yves Maleuvre's website setting forth his theory that Virgil was murdered by Augustus)
  • The Secret History of Virgil, containing a selection on the magical legends and tall tales that circulated about Virgil in the Middle Ages.
  • Interview with Virgil scholar Richard Thomas and poet David Ferry, who recently translated "The Georgics", on ThoughtCast

• The Vergilian Society.

[uredi] Literatura

• Dr. Milan Budimir, Dr. Miron Flašar: Pregled rimske književnosti (Univerzitet u Beogradu, Beograd 1963)