Edvin Habl

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Edvin Habl
Edvin Habl
Lični podaci
Datum rođenja(1889-11-20)20. novembar 1889.
Mesto rođenjaMaršfild, Misuri, SAD
Datum smrti28. septembar 1953.(1953-09-28) (63 god.)
Mesto smrtiSan Marino, Kalifornija, SAD
ObrazovanjeUniverzitet u Čikagu, The Queen's College
Naučni rad
Poljeastronomija
InstitucijaUniverzitet u Čikagu, Maunt Vilson opservatorija
Poznat poHablov zakon, Morfološka klasifikacija galaksija
NagradeNjukomb Klivlend nagrada (1924)
Brus medalja (1938)
Frenklin medalja (1939)
Zlatna medalja Kraljevskog astronomskog društva (1940)
Legija za zasluge (1946)
Potpispotpis_alt}}}

Edvin Pauel Habl (engl. Edwin Powell Hubble; Maršfild, 20. novembar 1889 — San Marino, 28. septembar 1953)[1] je bio američki astronom koji je odigrao ključnu ulogu u uspostavljanju oblasti vangalaktičke astronomije i koji se generalno smatra jednim od najvažnijih opservacionih kosmologa 20. veka. Habl je poznat po tome što je pokazao da se recesiona brzina galaksija srazmerno povećava s njihovim udaljenostima od Zemlje, što uslovljava širenje svemira.[2] Poznat kao Hablov zakon, ovaj odnos prethodno je otkrio Žorž Lemetr, belgijski sveštenik i astronom koji je svoj rad objavio u slabo raširenom časopisu. Još uvek ima mnogo kontroverzi koje okružuju pitanje,[3] a neki tvrde da se zakon treba nazivati Lemetrovim zakonom, iako ova promena naziva dosada nije uzela maha u astronomskoj zajednici.

Edvin Habl je takođe poznat po tome što je pružio značajan dokaz da su mnogi objekti klasifikovani kao magline zapravo bile galaksije izvan Mlečnog puta.[4] Međutim, američki astronom Vesto Slajfer pružio je dokaz za ovu tvrdnju skoro jednu deceniju pre Habla.[5][6]

Edvin Habl je podržao intepretaciju Doplerovog pomeraja u vezi sa pitanjem posmatranog crvenog pomeraja, koju je ranije predložio Slifer i koja je dovela do postavljanja teorije metričkog širenja prostora.[7][8] On je težio verovanju da bi učestalost svetlosti mogla — na neke do sada nepoznate načine — smanjiti duža putovanja svetlosti kroz prostor.[9]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Edvin Habl je sin Virdžinije Li Džejms (1864—1934)[10] i Džona Pauela Habla (1860—1912),[11] direktora osiguravajućeg društva iz Maršfilda (Misuri). U Viton (Ilinois) porodica se preselila 1900. godine.[12] U svojim mlađim danima Habl je bio više primećen zbog svoje atletske srčanosti nego zbog intelektualne sposobnosti, s tim da nije uspevao zaraditi „dobre ocene” na bilo kom području osim pravopisa. Bio je nadaren sportista koji se bavio bejzbolom, fudbalom, košarkom te atletikom, kako u srednjoj školi tako i na fakultetu.[13] Igrao je razne pozicije na košarkaškom terenu, od centra do bek šutera. U stvari, Habl je 1907. godine čak vodio košarkaški tim Univerziteta u Čikagu, i to do prve titule.[13] Osvojio je sedam prvih mesta i jedno treće takmičeći se u atletici u jednoj srednjoj školi 1906. godine. Iste godine, u Ilinoisu je takođe postavio državni srednjoškolski rekord za disciplinu skok uvis. Još jedan od njegovih ličnih interesa bilo je i pecanje, a amaterski se bavio i boksom.[14]

Njegove studije na Univerzitetu u Čikagu bile su koncentrisane na oblasti matematike i astronomije, što je rezultovalo diplomiranjem na Odseku za nauku 1910. godine. Habl je postao član udruženja Kapa sigma. Proveo je tri godine na Kraljičinom koledžu Univerziteta u Oksfordu, i to nakon što je stekao svoju diplomu bahelora kao jedan od naučnika dobitnika Rodos stipendije, prvobitno studirajući sudsku praksu umesto nauke (kao obećanje svom ocu na samrti).[15] Kasnije diplomira i književnost i španski jezik,[15] zarađujući magistarski stepen.[16]

Godine 1909, Hablov otac odlučuje da se sa svojom porodicom preseli iz Čikaga u Šelbivil, tako da porodica može živeti u malom gradu; na kraju se nastanjuju u obližnjem Luivilu. Njegov otac umire u januaru 1912. godine, dok je Edvin još u Engleskoj; u leto 1913, Edvin se vraća da brine o svojoj majci, dvema sestrama te mlađem bratu (što čini i njegov brat Vilijam). Porodica se preselila još jednom, i to u Everet aveniju (u luivilškom naselju Hajlands nejborhud), da bi se smestili i Edvin i Vilijam.[17]

Habl je takođe bio i savestan sin koji se — uprkos ogromnom interesu za astronomiju od detinjstva — predao zahtevu svog oca da studira pravo, prvo na Univerzitetu u Čikagu, a kasnije na Oksfordu, iako je usput uspeo da pohađa i nekoliko matematičkih i naučnih kurseva. Nakon smrti oca 1912. godine, Edvin se iz Oksforda vratio na Srednji zapad, ali nije imao motivaciju za bavljenje advokaturom. Tako je (na)učio španski, fiziku i matematiku u gimnaziji u Nju Olbaniju (Indijana), godinu dana pre nego što je odlučio da „počne ponovo” u dobi od 25 godina, tj. da postane profesionalni astronom. Takođe je trenirao dečački košarkaški tim u Indijani. Nakon godinu dana predavanja u srednjoj školi započinje postdiplomske studije uz pomoć svog bivšeg profesora sa Univerziteta u Čikagu, da bi studirao astronomiju na univerzitetskoj Džerks opservatoriji, gde doktorira 1917. godine. Njegova disertacija je nosila naziv Fotografsko istraživanje bledih maglina (engl. Photographic Investigations of Faint Nebulae).[18]

Kada je Kongres objavio rat Nemačkoj 1917. godine, Habl je požurio sa doktorskom disertacijom za svoj doktorat, volontirajući za vojsku SAD (postaje član novonastale 86. pešadijske divizije). Uzdigao se do čina majora i smatran je „pogodnim” za dužnosti u inostranstvu, gde biva poslat 9. jula 1918. godine. 86. divizija nikada nije ni učestvovala u borbi, a nakon završetka Prvog svetskog rata Habl provodi godinu dana u Kembridžu, gde obnavlja studije astronomije.[19] 1919. godine Džordž Eleri Hejl, osnivač i direktor Maunt Vilson opservatorije (Karnegi institucije; Pasadena, Kalifornija), Hablu nudi određenu dužnosnu poziciju, što on prihvaća i nastavlja raditi sve do svoje smrti. Habl je takođe služio u američkoj vojsci u Aberdin Pruv Gaundu (Merilend) tokom Drugog svetskog rata. Za svoj tamošnji rad dobio je odlikovanje — Legija za zasluge. Neposredno pred smrt, Maunt Palomarov ogromni (5,1-metarski) reflektor teleskopa Hejl biva završen, a Habl postaje prvi astronom koji ga je koristio. Nastavio je svoje istraživanje na Maunt Vilson i Maunt Palomar opservatorijama, gde je ostao aktivan sve do svoje smrti.

Iako je Habl odrastao kao hrišćanin, kasnije je postao agnostik.[19][20]

Habl je imao srčani udar u julu 1949. godine, dok je bio na odmoru u Koloradu. Zbrinut je od strane svoje supruge, Grejs Habl, a nastavio je živeti na modifikovanim dijetama. Umro je od cerebralne tromboze (spontano krvno zgrušavanje u mozgu), 28. septembra 1953. godine u San Marinu (Kalifornija). Sahrana mu nije bila održana, a njegova supruga nikada nije otkrila mesto grobnice.[21][22][23]

Otkrića[uredi | uredi izvor]

Svemir seže i izvan granica Kumove slame[uredi | uredi izvor]

Dolazak Edvina Habla na Maunt Vilson u Kaliforniji 1919. godine poklopio sa (otprilike) sa završetkom izrade 2,5-metarskog Huker teleskopa, tada najvećeg teleskopa na svetu. U to vreme preovladavao je stav da se svemir sastojao isključivo od Mlečnog puta. Korišćenjem Huker teleskopa na Maunt Vilsonu, Habl je otkrio cefeidu (vrsta promenljive zvezde) kod nekoliko spiralnih galaksija, uključujući Andromeda galaksiju (Mesje 31) i Mesje 33. Njegova zapažanja iz 1922/1923. dokazala su definitivno da su ove galaksije isuviše udaljene da bi bile deo Mlečnog puta (a bile su, u stvari, cele galaksije izvan naše Kumove slame). Ova ideja je naišla na protivljenja mnogih u astronomskom društvu tog vremena, naročito od strane Harloa Šeplija sa Univerziteta Harvard. Uprkos protivljenjima, Habl — onda tridesetpetogodišnji naučnik — svoje zaključke po prvi put objavljuje 23. novembra 1924. u Njujork tajmsu,[24] a potom još i formalno predstavlja u pismenoj formi, 1. januara 1925. godine, ni manje ni više nego na sastanku Američkog astronomskog društva.[25] Hablova otkrića donose temeljnu promenu u naučnom pogledu na svemir. Pristalice Hablove teorije o širenju svemira tvrde da je Hablovo otkriće galaksija van naše pomoglo da se otvori put i stvori dobra podloga za dalja istraživanja za buduće astronome.[26] Iako se nekoliko od njegovih više renomiranih kolega jednostavno „rugalo” ideji o širenju svemira, Habl je ipak završio sa objavljivanjem svog pronalaska novih maglina. Ovaj čin mu je doneo nagradu pod nazivom Nagrada Američke asocijacije (engl. American Association Prize) i pet stotina dolara iz Odbora za nagrade „Barton E. Livingston”.[13]

Habl je takođe osmislio neretko korišćene sisteme za klasifikaciju galaksija, gde su one grupisane prema svom pojavljivanju u fotografskim snimkama. Stvorio je različite grupe galaksija u ono što je postalo poznato kao Morfološka klasifikacija galaksija / Hablova sekvenca.[27]

Crveni pomak se povećava sa udaljenošću[uredi | uredi izvor]

2,5-metarski Huker teleskop na Maunt Vilson opservatoriji, koji je Habl koristio za merenje udaljenosti galaksija i vrednosti brzine širenja svemira

Kombinujući svoja merenja udaljenosti galaksija bazirana na Levitinim relacijama o luminoznosti za cefeide zajedno sa ranijim podacima astronoma-saradnika Slifera, te Milton L. Hjumasonovim merenjima crvenih pomeraja vezanih za određene galaksije, Habl je odredio grube srazmernosti ovih udaljenosti objekata u odnosu na njihove odgovarajuće crvene pomeraje.[2] Iako je postojalo poprilično rasipanje mernih podataka (sada poznato da je nastalo zbog jedinstvenih neregularnih brzina), on je bio u stanju da iscrta liniju trenda (pravu liniju na grafiku zavisnosti brzina od udaljenosti) za 46 galaksija i tako dobije vrednost Hablove konstante koja iznosi 500 km/s/Mpc (500 km/s po mega parseku), što je mnogo veće od trenutno prihvaćene vrednosti (oko 70 km/s/Mpc) zbog nepreciznosti i grešaka u kalibracijama udaljenosti. 1929. godine Habl je formulisao Zakon o udaljenosti crvenog pomaka, danas jednostavno nazvan Hablovim zakonom, koji je — ukoliko se crveni pomeraj razmatra kao mera recesione brzine — u skladu sa rešenjima Ajnštajnove jednačine opšte relativnosti za homogeno izotropsko širenje prostora. Iako su koncepti širenja svemira bili dobro razjašnjeni i ranije, izjava Habla i Hjumasona dovela je do šireg prihvaćanja ovog pogleda. Zakon kaže da što je veća udaljenost između bilo koje dve galaksije, veća je i njihova relativna brzina razdvajanja. Međutim, dve godine ranije (1927. godine) Žorž Lemetr, belgijski katolički sveštenik i fizičar, objavio je rad u opskurnom belgijskom časopisu imena Annales de la Société Scientifique de Bruxelles. U tom radu on je pokazao da su podaci prikupljeni od strane Habla i dvaju drugih astronoma do tada bili dovoljni da se izvede relacija o linearnoj brzini (udaljenosti) galaksija te da je ovo podržavalo model širenja svemira na osnovu Ajnštajnovih jednačina opšte relativnosti.

Ovo otkriće je bila prva opservaciona podrška teorije Velikog praska koju je predložio Žorž Lemetr 1927. godine. Posmatrane brzine udaljenih galaksija — zajedno sa kosmološkim principom — činilo se da pokazuje da se svemir širi na način koji je u skladu sa Fridman-Lematrovim modelom opšte relativnosti. Godine 1931., Habl je napisao pismo holandskom kosmologu Vilemu de Siteru, izražavajući svoje mišljenje o teorijskom tumačenju relacije vezane za crveni pomeraj:[28]

Danas su „očigledne brzine” shvaćene kao povećanje odgovarajuće udaljenosti, što se javlja usled širenja prostora. Svetlo koje putuje kroz prostor koji se „rasteže” će iskusiti „Hablov crveni pomeraj”, mehanizam drugačiji od Doplerovog efekta (iako su dva mehanizma postala ekvivalentni opisi vezani za transformacije koordinata za okolne galaksije).

Tokom 1930-ih, Habl je bio uključen u utvrđivanje rasporeda galaksija i prostorne zakrivljenosti. Ovi podaci indiciraju da je svemir bio ravan i homogen, ali i da je bilo odstupanja od „zaravnjenosti” na velikim crvenim pomerajima. Prema Alanu Sendejdžu vredi sledeće:

Postojalo je metodoloških problema sa Hablovim mišljenjem, koji su na kraju pokazali odstupanje od „zaravnjenosti” u velikim crvenim pomerajima. Konkretno, tehnika nije uračunavala izmene luminoznosti galaksija zbog evolucije galaksija. Ranije, 1917. godine, Albert Ajnštajn je otkrio da je njegova novoosmišljena opšta teorija relativnosti ukazivala na to da svemir mora ili da se širi ili da se skuplja. Nemogavši povjerovati šta su mu njegove vlastite jednačine govorile, Ajnštajn je uveo kosmološku konstantu u jednačinu da bi se ovaj „problem” izbegao. Kada je Ajnštajn saznao za „Hablove crvene pomeraje”, odmah je shvatio da širenje predviđeno opštom relativnošću mora biti stvarno, dok je u kasnijem životu rekao da je menjanje njegovih jednačina „najveći promašaj [njegova] života”. U stvari, Ajnštajn je očigledno jednom posetio Habla i pokušao da ga ubedi da se svemir širi.[30]

Ostala otkrića[uredi | uredi izvor]

Habl je 30. avgusta 1935. godine otkrio asteroid 1373 Cincinnati. Takođe, otprilike u isto vreme, napisao je i knjige Opservacioni pristup kosmologiji (engl. The Observational Approach to Cosmology) i Carstvo maglina (engl. The Realm of the Nebulae).[31]

Bez Nobelove nagrade[uredi | uredi izvor]

U vreme Habla Nobelova nagrada za fiziku nije priznavala radove iz oblasti astronomije. Habl je proveo veći deo druge polovine svoje karijere pokušavajući da shvati astronomiju samo kao oblast fizike, umesto kao samostalnu nauku. To je učinio — u velikoj meri — kako bi astronomi (uključujući i njega samog) mogli biti priznati od strane Odbora za dodelu Nobelove nagrade za njihove vredne doprinose astrofizici. Ova „kampanja” je bila neuspešna u vremenu Hablova života, ali ubrzo posle njegove smrti Odbor je odlučio da bi trebalo da astronomski radovi budu kvalifikovani za nagradu u području fizike.[32] Kako god, nagrada nije tog tipa da se može posthumno dodeliti.

Poštanska markica[uredi | uredi izvor]

Dana 6. marta 2008. godine, Poštanska služba SAD u saobraćaj je pustila poštansku markicu vrednosti 41 centa u čast Habla, i to pod listom naziva „Američki naučnici” dizajniranoj od srane Viktora Stejbina.[22] Njegov citat glasi:


Ostali naučnici na listi „Američkih naučnika” uključuju Gerti Kori (biohemija), Lajnusa Polinga (hemija i biohemija) te Džona Bardina (matematička fizika).

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Nagrade

  • Njukomb Klivlend nagrada (engl. Newcomb Cleveland Prize) — 1924
  • Brus medalja (engl. Bruce Medal) — 1938
  • Frenklin medalja (engl. Franklin Medal) — 1939
  • Zlatna medalja Kraljevskog astronomskog društva (engl. Gold Medal of the Royal Astronomical Society) — 1940
  • Legija za zasluge (engl. Legion of Merit) za izuzetan doprinos istraživanju balistike — 1946

Nazvano po njemu

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

  • Predstava „Rođendan stvaranja” (engl. Creation's Birthday), koju je napisao kornelški fizičar Hasan Padamse, govori o Hablovoj životnoj priči.[33]
  • Čuveni citat Edvina Habla glasi: „Opremljen sa svojih pet čula čovek istražuje svemir oko sebe i doziva pustolovnu nauku.”[34]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ (jezik: engleski) NASA. Biography of Edwin Hubble (1889–1953) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2011). Pristupljeno 21. 6. 2011.
  2. ^ a b Hubble, Edwin (1929). „A relation between distance and radial velocity among extra-galactic nebulae”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 15 (3): 168—173. Bibcode:1929PNAS...15..168H. PMC 522427 Slobodan pristup. PMID 16577160. doi:10.1073/pnas.15.3.168 Slobodan pristup. 
  3. ^ (jezik: engleski) Nature. Edwin Hubble in translation trouble: Nature News (nature.com) Pristupljeno 2. 1. 2015.
  4. ^ Hubble, E. P. (1926). „Extragalactic nebulae”. The Astrophysical Journal. 64: 321. Bibcode:1926ApJ....64..321H. doi:10.1086/143018. 
  5. ^ (jezik: engleski) Slifer, VM (1917). Vol. 56. Proc. Am. Philos. Soc. str. 404—409.
  6. ^ (jezik: engleski) Segal, IE (decembar 1993). Vol. 90. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. str. 11114—11116.
  7. ^ (jezik: engleski) Habl, Edvin. Effects of Red Shifts on the Distribution of Nebulae. Vol. 84. Astrophysical Journal (The SAO/NASA Astrophysics Data System). str. 517. Pristupljeno 2. 1. 2015.
  8. ^ (jezik: engleski) Habl, Edvin. Red-shifts and the distribution of nebul&aelig. Vol. 97. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (The SAO/NASA Astrophysics Data System). str. 513. Pristupljeno 2. 1. 2015.
  9. ^ (jezik: nemački) (jezik: engleski) Broda, Engelbert (1954). Die Kräfte des Weltalls (engl. The forces of the universe). Die Buchgemeinde authorized. Globus Zeitungs- Druck- und Verlagsanstalt, Gesellschaft m. b. H, Beč. str. 18. »Es könnte [...] auch sein, dass nach einem — bisher noch nicht aufgefundenen — Gesetz der Physik jeder Lichtstrahl im Laufe langer Zeiträume, also beim Durcheilen weiter Strecken, an Schwingungszahl verliert und aus diesem Grunde allmählich röter wird. Da die Energie eines Lichtstrahls um so kleiner ist, je röter das Licht ist, so würde das gleichzeitig bedeuten, dass das Licht im Lauf von Jahrmillionen Energie verliert. (Die Energie müsste dann freilich in anderer Form wieder auftauchen.) Das Licht, das von den fernsten Nebeln stammt, hätte die meiste Energie verloren, und die Rotverschiebung wäre begründet. Zu dieser Anschauung neigt jener Astronom, der sich um die Messung der Rotverschiebung die größten Verdienste erworben hat — Edwin Hubble.« (engl. »It could also be that, according to a — so far not yet discovered — law of physics, every beam of light over long periods of time, i.e. when it hurries through long stretches, decreases in frequency and therefore, little by little, becomes redder. As the energy of a beam of light is the smaller the redder the light is, this would, at the same time, mean that light, over the course of millions of years, loses energy. (The energy would then, of course, have to reappear in an other form.) The light from the farthest galaxies would have lost the most energy so that the redshift would be explained. The astronomer who has contributed to the measurement of the redshift more than any other scientist — Edwin Hubble — tends to this view.«) —Edvin Habl, Weiten des Weltalls: Unsere Milchstraße und ihre Nachbarn (engl. Ranges of the universe: our Milky Way and its neighbors)
  10. ^ (jezik: engleski) Virginia Lee Hubble (James) (c. 1864–1934) Pristupljeno 2. 1. 2015.
  11. ^ (jezik: engleski) John Powell Hubble Records Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2015) (records.ancestry.com) Pristupljeno 2. 1. 2015.
  12. ^ Christianson 1996, str. 13–18
  13. ^ a b v Christianson 1996
  14. ^ (jezik: engleski) World of Physics; The Cloudy Night Book
  15. ^ a b (jezik: engleski) Lemonik, Majkl D (29. mart 1999). Astronomer Edwin Hubble Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. avgust 2013). Tajms, UK Pristupljeno 2. 1. 2015.
  16. ^ (jezik: engleski) The Rhodes Trust. Rhodes Scholars: Complete List, 1903–2010 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. јул 2011). »Hubble, Edwin – The Queen's College, Illinois (1910)« Приступљено 2. 1. 2015.
  17. ^ (језик: енглески) Килкопф, Џон Ф. Edwin Hubble, Family, and Friends in Louisville 1909–1916 Приступљено 2. 1. 2015.
  18. ^ (језик: енглески) Хабл, Едвин. Photographic Investigations of Faint Nebulae Приступљено 2. 1. 2015.
  19. ^ а б Christianson 1996, стр. 183.
  20. ^ (језик: енглески) Бези, Том. Hubble Time. iUniverse. 2000. ISBN 978-0-595-14247-7. str. 93. »John terribly depressed, and asked Edwin about his belief. Edwin said, "The whole thing is so much bigger than I am, and I can't understand it, so I just trust myself to it, and forget about it." It was not his nature to speculate. Theories, in his opinion, were appropriate cocktail conversation. He was essentially an observer, and as he said in The Realm of the Nebulae: "Not until the empirical resources are exhausted, need we pass on to the dreamy realms of speculation." Edwin never exhausted those empirical resources. "I am an observer, not a theoretical man," he attested, and a lightly spoken word in a lecture or in a letter showed that observation was his choice.«
  21. ^ Bryson 2010, str. 238.
  22. ^ a b Kupperberg 2004, str. 45–46
  23. ^ Heilbron 2005, str. 156–157
  24. ^ Sharov & Novikov 1993, str. 34
  25. ^ Bartusiak 2010, str. 10–11
  26. ^ (jezik: engleski) Astronomy Encyclopedia (2002). Life in the universe. London: Philip's, Credo Reference
  27. ^ Block, Puerari & Stockton 2000, str. 146–150.
  28. ^ (jezik: engleski) Kiršner, Robert P (6. januar 2004). Hubble's diagram and cosmic expansion. PNAS Pristupljeno 2. 1. 2015.
  29. ^ (jezik: engleski) Sendejdž, Alan (1989). Edwin Hubble 1889–1953. Vol. 83 (6). The Journal of the Royal Astronomical Society of Canada Pristupljeno 2. 1. 2015.
  30. ^ (jezik: engleski) Public Broadcasting Station (PBS). Cosmological Constant Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. septembar 2011). Pristupljeno 2. 1. 2015.
  31. ^ (jezik: engleski) Edwin Hubble (famousScientists.org) Pristupljeno 2. 1. 2015.
  32. ^ Christianson 1996, str. 362.
  33. ^ (jezik: engleski) Symmetry Magazine, "On Stage: Hubble's Contentious Life and Science" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2016) Pristupljeno 2. 1. 2015.
  34. ^ (jezik: engleski) Edwin Hubble life summary »Equipped with his five senses man explores the universe around him and calls the adventure science.« —Edvin Habl Pristupljeno 2. 1. 2015.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвин_Хабл&oldid=27600846”