Zora (svemirska sonda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zora

Zora sa Vestom (levo) i Cererom (desno) – umetničko viđenje (objekti na slici nisu u srazmeri).
Zora sa Vestom (levo) i Cererom (desno) – umetničko viđenje (objekti na slici nisu u srazmeri).

Operator NASA
Proizvođač Orbital sajenses/JPL/UCLA
Tip misije orbiter
Datum lansiranja 27. septembar 2007. godine u 11.34 UTC[1]
Raketa-nosač Delta II 7925H
Mesto lansiranja LR17, Kejp Kanaveral
Masa 1.240 kg
Izvor napajanja solarni paneli
Snaga napajanja 1.300 W
Vrsta orbite polarna, kružna
Ulazak u orbitu 16. jul 2011. – Vesta[2]
6. mart 2015. – Cerera[3][4][5][6]
Međunarodna oznaka 2007-043A
Vebsajt JPL - letelica Zora

Logo misije Zora
Logo misije Zora

Zora (engl. Dawn) je misija agencije NASA kojoj je dodeljen zadatak da istraži dva najveća člana asteroidnog pojasa - Vestu i Cereru.[7] Lansirana u septembru 2007. godine, i stigla do svoje prve destinacije – Veste, 16. jula 2011. godine u 04.47 UTC, i proučavala je iz sve niže i niže orbite preko godinu dana. Zatim je 5. septembra 2012. godine ponovo upalila svoj jonski pogonski motor i uputila se ka Cereri.[8][9] Ulazak u orbitu oko Cerere je planiran za februar 2015. godine, ali je usled solarne oluje na kratko prestao da radi pogonski motor, pa je ulazak u orbitu oko ovog nebeskog tela odložen[3], i konačno se dogodio 6. marta 2015. godine u 12.39 UTC.[4][5][6] Od 1. decembra 2014. sonda prikuplja fotografije Cerere, koje su svakim danom sve bolje rezolucije i na njima se već mogu uočiti detalji na površini.[10]

Letelica je konstruisana u saradnji sa evropskim partnerima - Nemačka je obezbedila frejming kameru, Italija spektrometar za mapiranje i Holandija solarne panele. Zorom upravlja Laboratorija za mlazni pogon, koja je deo Kalifornijskog instituta za tehnologiju iz Pasadene.

Ukoliko misija prođe po planu, sonda Zora će postati prva koja u toku jedne misije ušla u orbitu oko dva različita nebeska tela (ili tri ako se računa i Sunce).[11] Koristi inovativan jonski pogon za putovanje od jednog do drugog tela. Sve misije sa više ciljeva uz upotrebu konvencionalnog pogona, kao što je bio program Vojadžer, su do sada morale da budu ograničene na prolazak pored nebeskog tela bez ulaska u orbitu, što je značajno umanjivalo količinu naučnih podataka koji su bili prikupljeni.[12] Zora je prva istraživačka misija agencije NASA koja koristi jonski pogon (korišćen je i ranije, ali samo kao demonstracija tehnologije u sklopu drugih misija sa konvencionalnim pogonom).

Istorija projekta[uredi | uredi izvor]

Otkazivanje misije[uredi | uredi izvor]

Status misije Zora menjao se nekoliko puta. Ceo projekat otkazan je u decembru 2003. godine[13], a zatim ponovo aktiviran u februaru 2004. U oktobru 2005. godine svi radovi na sondi Zora su obustavljeni i stavljeni „na čekanje“, a u januaru naredne 2006. godine u novinama se navodila da je misija „odložena na neodređeno vreme“, iako agencija NASA nije u međuvremenu objavljivala da je status misije promenjen.[14] Zatim je 2. marta 2006. misija Zora ponovo otkazana.[15]

Ponovno aktiviranje[uredi | uredi izvor]

Kompanija Orbital sajenses, koja je bila zadužena za izgradnju sonde, uložila je žalbu na odluku agencije NASA da se misija otkaže, i izrazila želju da izgradi sondu uz prethodno odobrena sredstva, čak i ako je to značilo da će biti u gubitku, kako bi stekla iskustvo u izgradnji istraživačkih svemirskih sondi. NASA je nakon toga sprovela reviziju svoje odluke[16], i 27. marta 2006. godine objavila da misija ipak neće biti otkazana.[17][18] U poslednjoj sedmici septembra meseca 2006. instrumenti koji su ugrađeni na sondu su aktivirani po prvi put i radili su savršeno. Mada je budžetom bilo planirano da cela misija košta 373 miliona dolara, odlaganja i problemi su ovu cifru podigli na 446 miliona $.[19] Vodeći istražitelj misije je Kristofer Rasel.

Ciljevi[uredi | uredi izvor]

Snimak Veste kamerom sonde Zora iz orbite (17. jul 2011. godine)

Cilj misije Zora je da karakteriše uslove i procese koji su vladali u ranoj fazi razvoja Sunčevog sistema detaljno izučavajući dve protoplanete koje se nisu promenile još od svog nastanka.[20] Najvažnije pitanje na koje sonda treba da pronađe odgovor je uloga veličine (mase) i vode prilikom evolucije neke planete.[20] Vesta i Cerera su veoma pogodne za spovođenje istraživanja na ovu temu, jer su to dva tela najveće mase od svih protoplaneta. Cerera je sa geološke tačke gledišta veoma primitivna i sadrži dosta leda, dok je Vesta prošla kroz veću evoluciju i stenovitija je. Smatra se da su tako različite jer su formirane u različitim regionima ranog Sunčevog sistema.[20]

Pri razvoju misije, naučnici i inženjeri su se vodili sa tri pokretača. Prvo, misija Zora moći će da istraži objekte koji su formirani u najranijim fazama razvoja Sunčevog sistema, čime će se steći uvid u ovaj period i način na koji su oni formirani. Drugo, Zora će istražiti od kojih materijala i na koji način su ova nebeska tela formirana, i tako steći uvid u evoluciju terestričkih planeta. I treće, sonda će istražiti dva tela koja su formirana na različite načine, pa će se tako steći bolji uvid u evoluciju nebeskih tela od nastanka Sunčevog sistema i šta najviše utiče na tu evoluciju.[20]

Specifikacije[uredi | uredi izvor]

Dimenzije[uredi | uredi izvor]

Kada se solarni paneli nalaze u sklopljenom položaju (u kojem će biti samo tokom lansiranja), sonda Zora dugačka je 2,36 m. Kada se paneli rasklope (u svemiru) sonda je dugačka 19,7 m.[21] Ukupna površina koju prekrivaju solarne ćelije iznosi 36,4 m².[22]

Pogonski sistem[uredi | uredi izvor]

Solarni paneli sonde Zora u ispruženom položaju (radi testiranja).

Sonda Zora za pogon koristi tri ksenonska jonska motora, koji su naslednici prethodne verzije jonskih motora NSTAR korišćenih kod misije Deep Space 1.[23] Ova, nova verzija jonskog motora proizvodi specifični impuls od 3.100 sekundi i potisak od 90 mN.[24] Sistemi cele sonde, uključujući i jonske motore koji je pokreću, napajaju se solarnim panelima na kojima su postavljene višespojne galijum arsenidne solarne ćelije, koje na udaljenosti 1 AJ od Sunca proizvode 10 kW. Solarne panele napravila je firma Dutch Space.[25][26] Za stizanje do Veste, sonda je potrošila 275 kg ksenona, a za stizanje od Veste do Cerere dodatnih 110 kg[27], od ukupno 425 kg ksenona koliko je sipano u rezervoare.[28] Sa raspoloživom količinom pogonskog goriva, sonda Zora mogla je da promeni svoju brzinu za čak 10 km/s tokom ukupnog trajanja misije, što je daleko više od bilo koje prethodne misije nakon odvajanja sonde od rakete-nosača.[27] Zora je prva u potpunosti istraživačka misija agencije NASA koja za primarni pogon koristi jonske motore.[29] Ovi motori korišćeni su i tokom ranijih misija, ali uglavnom kao demonstracija tehnologije i u kombinaciji sa reaktivnim motorima. Sonda takođe poseduje i 12 reaktivnih motora napajanih hidrazinom, od kojih svaki stvara potisak od 0,9 kN, i koji se koriste za kontrolu orijentacije sonde i pomažu glavnim motorima kod ulaska u orbitu oko nebeskog tela (u ovom slučaju Veste i Cerere).[30]

Mikročip[uredi | uredi izvor]

Na sondu Zora ugrađen je memorijski čip na kojem se nalazi preko 360.000 imena svemirskih entuzijasta iz celog sveta.[31] Ova imena skupljena su preko interneta, gde su na zvaničnom sajtu svi mogli da popune obrazac i pošalju svoje ime zajedno sa sodnom u svemir. Prikupljanje imena trajalo je od septembra 2005. do 4. novembra 2006. godine.[32] Ovaj mikročip (otprilike veličine najmanje kovanice) ugrađen je na sondu 17. maja 2007. godine, iznad prednjeg jonskog motora, a ispod velike parabolične antene.[33] Napravljeno je nekoliko ovakvih mikročipova, a rezervni čip je izložen tokom Dana otvorenih vrata 2007. godine, događaja koji se svaki godine organizuje u sedištu Laboratorije za mlazni pogon, u Pasadeni (Kalifornija).

Instrumenti[uredi | uredi izvor]

Laboratorija za mlazni pogon agencije NASA obezbedila je sveukupno planiranje i upravljanje misijom, razvoj avionike i instrumenata, kao i jonski pogonski sistem sonde. Korporacija Orbital sajenses izgradila je telo sonde, što je njeno prvo učešće u misiji koja je namenjena istraživanju svemira. Maks Plank institut za istraživanje Sunčevog sistema i Nemački astronautički centar (nem. Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt e.V.; DLR) obezbedili su frejming kamere, Italijanska svemirska agencija obezbedila je spektrometar za mapiranje, dok je Los Alamos nacionalna laboratorija obezbedila spektrometre neutrona i gama zraka.[12]

Pogled na sondu Zora bez ugrađenih solarnih panela.
  • Frejming kamera – ova kamera koristi refraktor aparaturu prečnika 20 mm, sa otvorom blende 7,9 i žižnom daljinom od 150 mm.[34][35] CCD senzor, Thomson TH7888A[35], na fokalnoj ravni ima 1.024 x 1.024 piksela, od kojih svaki vidi 93 μrad, i koji zajedno proizvode vidno polje od 5.5° x 5.5°. Točak sa filterima, sa osam pozicija, omogućava snimanje panhromatskih i spektralno selektivnih fotografija. Najširi filter omogućava snimanje fotografija spektra svetlosti od 400 do 1.050 nm. Uz ove snimke, frejming kamera obezbediće i snimke za optičku navigaciju kada se sonda bude nalazila u blizini Veste i Cerere. Računar kamere je radijaciono ojačana verzija Xilinx sistema, sa LEON2 jezgrom i kapacitetom memorije od 8 GiB.[35] Kamerom će se snimiti fotografije rezolucije 16 m/pikselu kod Veste i 66 m/pikselu kod Cerere.[35] Pošto je ova kamera od vitalnog značaja i za naučna istraživanja i za optičku navigaciju sonde, ugrađene su dve identične kamere (radi sigurnosti), od kojih svaka poseduje sopstvenu optiku, elektroniku i kućište.[12][36]
  • Vidljivi i infracrveni spektrometar – ovaj instrument je modifikovana verzija sistema za snimanje u vidljivom i infracrvenom spektru (termalnih varijacija) koji je korišćen na sondama Rozeta i Venera ekspres. U izradi ovog instrumenta korišćena je i tehnologija razvijena za spektrometar za mapiranje sonde Kasini-Hajgens.[12][37]
  • Detektor neutrona i gama zraka – dizajn ovog instrumenta baziran je na instrumentima koji su korišćeni na misijama Lunar prospektor i Odiseja na Marsu 2001. Instrument sadrži 21 senzor sa veoma velikim vidnim poljem.[38] Koristiće se za određivanje količine elemenata od kojih se formiraju stene (kiseonik, magnezijum, aluminijum, silicijum, kalcijum, titanijum i gvožđe) na Vesti i Cereri, kao i kalijum, torijum, uranijum i voda (čija će se rasprostranjenost odrediti preko vodonika).[39][40][41][42][43][44]

Magnetometar i laserski visinomer takođe su bili razmatrani za ugrađivanje na sondu, ali se od njih odustalo.[45]

Pregled misije[uredi | uredi izvor]

Lansiranje[uredi | uredi izvor]

Lansiranje misije Zora sa lansirne rampe 17B vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral.

Zora je lansirana 27. septembra 2007. sa lansirne rampe 17B vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral raketom Delta II.[46] Originalni datum lansiranja je bio tri meseca ranije, 20. juna, ali je pomeren više puta.

Letelica je 10. aprila 2007. stigla u Tajtusvilu, na Floridi, gde je počelo njeno pripremanje za lansiranje. Samo lansiranje je pomereno sa 20. na 30. jun zbog kašnjenja u dostavi pojedinih delova.[47] Kvar na kranu lansirne rampe, koji se koristi za podizanje pomoćnih raketnih motora na čvrsto gorivo, dodatno je odložio lansiranje za još 7 dana.[48] Nesreća u postrojenju Astroteha prilikom koje je oštećen jedan od solarnih panela letelice nije uticala na lansiranje, međutim loši vremenski uslovi i ulazak u vremenski okvir planiran za lansiranje lendera Feniks uslovio je da se lansiranje opet odloži. Zatim je lansiranje zakazano za 27. septembar. Za vreme ugrađenog čekanja od 4 minuta pred poletanje, brod je ušao u zabranjenu zonu koja se nalazi na putanji letelice, tako da je lansiranje odloženo za par minuta dok se brod ne udalji, a onda je moralo da se sačeka dok Međunarodna svemirska stanica ne proleti iznad centra Kenedi.[49] Poletanje sa rampe se konačno dogodilo u 12.34 SEV, letelica je ubrzala do 11,46 km u sekundi u odnosu na Zemlju,[50] a zatim su jonski potisnici preuzeli.

Tranzit (od Zemlje do Veste)[uredi | uredi izvor]

Planirana putanja Zore na putu ka svojim destinacijama.
Snimak Cerere kamerom letelice Zora, 19. februar 2015. godine.[51][52][53]

Cilj misije je da okarakteriše uslove i procese iz najranijeg perioda formiranja Sunčevog sistema detaljnim proučavanjem dve najveće protoplanete koje se nisu promenile još od svog formiranja. Cerera i Vesta imaju veliki broj suprotnih karakteristika, i misli se da je razlog ovome što su nastale u različitim regionima ranog Sunčevog sistema. Procenjuje se da je jezgro Veste sačinjeno od gvožđe-nikla okruženog mantlom olivina ((Mg,Fe)2SiO4) sa površinskom korom.

Da bi lagano krstarila od Zemlje ka svojim destinacijama, Zora je putovala izduženom spiralnom trajektorijom. NASA objavljuje i ažurira položaj letelice na internetu.[54] Procenjena hronologija misije:[55]

  • 27. septembar 2007. - lansiranje
  • 17. februar 2009. - gravitaciona pomoć Marsa
  • 16. jul 2011. - dolazak do Veste (preliminarna orbita)
  • 13. decembar 2011. - niska orbita oko Veste
  • 5. septembar 2012. - napuštanje Veste
  • 6. mart 2015. - dolazak do Cerere
  • (procena) početak 2016. - kraj primarnih operacija misije

Produženje misije nakon završetka primarnog dela je takođe moguć, mada teško verovatan, jer je veća naučna dobit da se duže ostane u orbiti oko Veste i Cerere jer su do sada bili potpuna nepoznanica.[56] Iako bi 2 Palas bio potencijalna meta za produženu misiju, odlaganja tokom lansiranja su verovatno to onemogućila. Količina goriva je takođe isplanirana samo do ulaska u orbitu Cerere, tako da bi nastavak misije umnogome zavisio od preostale količine goriva.

Tranzit (od Veste do Cerere)[uredi | uredi izvor]

Prvobitno je bilo planrano da sonda Zora napusti Vestu i započne putovanje do Cerere, koje će trajati oko dve i po godine, 26. avgusta 2012. godine.[9] Međutim, došlo je do problema sa jednim od reakcionih točkova sonde, tako da je napuštanje gravitacionog polja Veste odloženo par dana, i konačno se dogodilo 5. septembra 2012. godine.[57][8][58][59][60]

Kraj misije[uredi | uredi izvor]

Kada bude ostala bez hidrazina za orijentaciju, sonda Zora postaće trajni satelit Cerere, i predviđa se da će njena orbita oko ovog nebeskog tela biti veoma stabilna (bez varijacija u orbitalnoj visini).[61]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"Dawn Spacecraft Successfully Launched"”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2017. g. Pristupljeno 9. 11. 2013. . NASA. September 27, 2007.
  2. ^ „NASA's Dawn Spacecraft Begins Science Orbits of Vesta”. NASA. 1. 8. 2011. Arhivirano iz originala 14. 8. 2011. g. Pristupljeno 6. 8. 2011. 
  3. ^ a b „Dawn Spacecraft Begins Approach to Dwarf Planet Ceres”. 12. 2. 2015. Pristupljeno 29. 12. 2014. 
  4. ^ a b Brown, Dwayne (6. 3. 2015). „NASA Spacecraft Becomes First to Orbit a Dwarf Planet”. NASA. Arhivirano iz originala 17. 04. 2016. g. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  5. ^ a b Gebhardt, Chris (6. 3. 2015). „Dawn completes historic arrival at Ceres”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  6. ^ a b Wall, Mike (6. 3. 2015). „NASA Dawn Probe Enters Orbit Around Dwarf Planet Ceres, a Historic First”. Space.com. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  7. ^ „Asteroid Fact Sheet”. NASA. Arhivirano iz originala 18. 1. 2010. g. Pristupljeno 30. 7. 2014. 
  8. ^ a b „NASA's Dawn Spacecraft Hits Snag on Trip to 2 Asteroids”. Space.com. 15. 8. 2012. Pristupljeno 27. 8. 2012. 
  9. ^ a b „Dawn Gets Extra Time to Explore Vesta”. NASA. 18. 4. 2012. Arhivirano iz originala 21. 4. 2012. g. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  10. ^ „Dawn Journal”. NASA/JPL. 29. 12. 2014. Arhivirano iz originala 10. 03. 2015. g. Pristupljeno 21. 1. 2015. 
  11. ^ „Dawn at Vesta Press Kit.”. NASA. jul 2011. str. 8. Pristupljeno 6. 9. 2012. 
  12. ^ a b v g Rayman, Marc (5). Fraschetti, Raymond, Russell. „Dawn: A mission in development for exploration of main belt asteroids Vesta and Ceres” (PDF). Acta Astronautica. 58 (11): 605—616. Bibcode:2006AcAau..58..605R. doi:10.1016/j.actaastro.2006.01.014. Pristupljeno 12. 2. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)
  13. ^ Ambrosiano, Nancy (28. 3. 2006). „NASA's Dawn mission is a go”. Los Alamos National Laboratory. Arhivirano iz originala 20. 10. 2007. g. Pristupljeno 1. 10. 2007. 
  14. ^ Chang, Alicia (2006). „NASA Asteroid Mission Won't Launch This Year”. Space.com. Arhivirano iz originala 13. 02. 2006. g. Pristupljeno 4. 3. 2006. 
  15. ^ Clark, Stephen (2006). „Probe built to visit asteroids killed in budget snarl”. SpaceflightNow.com. Pristupljeno 4. 3. 2006. 
  16. ^ „NASA reviewing canceled mission”. CNN.com. 16. 3. 2006. Arhivirano iz originala 21. 3. 2006. g. Pristupljeno 27. 3. 2006. 
  17. ^ Geveden, Rex (2006). „Dawn Mission Reclama” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 06. 2006. g. Pristupljeno 27. 3. 2006. 
  18. ^ Malik, Tariq (27. 3. 2006). „NASA Reinstates Cancelled Asteroid Mission”. Space.com. Pristupljeno 27. 3. 2006. 
  19. ^ „Dawn”. NASA – National Space Science Data Center. Arhivirano iz originala 18. 6. 2012. g. Pristupljeno 16. 7. 2011. 
  20. ^ a b v g „Mission Objectives”. JPL – NASA. 2006. Arhivirano iz originala 14. 2. 2013. g. Pristupljeno 23. 3. 2013. 
  21. ^ „Mission Overview”. NASA Dawn Mission Overview. 13. 3. 2015. Arhivirano iz originala 04. 12. 2011. g. Pristupljeno 17. 8. 2014. 
  22. ^ Benson, Scott W. (8. 11. 2007). „Solar Power for Outer Planets Study” (PDF). NASA. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  23. ^ „Dawn Mission”. NASA – JPL. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  24. ^ „Dawn, Ion Propulsion”. NASA. Pristupljeno 28. 9. 2007. 
  25. ^ „Dawn, Spacecraft”. NASA. Pristupljeno 28. 9. 2007. 
  26. ^ „Dawn Solar Arrays”. Dutch Space. 2007. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  27. ^ a b „Dawn: Mission description”. UCLA Space Physics Center. 17. 10. 2006. Arhivirano iz originala 04. 06. 2012. g. Pristupljeno 28. 9. 2007. 
  28. ^ Watanabe, Susan (5. 7. 2007). „Dawn: Spacecraft & Instruments”. NASA. Arhivirano iz originala 04. 12. 2011. g. Pristupljeno 10. 8. 2006. 
  29. ^ „Dawn Lifts Off”. National Geographic Society. Pristupljeno 28. 9. 2007. 
  30. ^ „NASA - NSSDC - Spacecraft - Details”. NASA. Arhivirano iz originala 18. 6. 2012. g. Pristupljeno 22. 1. 2015. 
  31. ^ „All Aboard the Dawn Spacecraft”. JPL – NASA. 20. 5. 2007. Pristupljeno 21. 5. 2007. 
  32. ^ „Send Your Name to the Asteroid Belt”. JPL.NASA.gov. 4. 11. 2006. Arhivirano iz originala 11. 4. 2007. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. 
  33. ^ „Kennedy Media Gallery”. NASA. 17. 5. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. 
  34. ^ „Dawn Spacecraft and Instruments”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2014. 
  35. ^ a b v g Sierks, et al. – The Dawn Framing Camera: A Telescope En Route to the Asteroid Belt - MPS/DLR/IDA
  36. ^ Sierks, H.; Keller, H. U.; Jaumann, R.; Michalik, H.; Behnke, T.; Bubenhagen, F.; Büttner, I.; Carsenty, U.; et al. (2011). „The Dawn Framing Camera”. Space Science Reviews. 163 (1–4): 263—327. Bibcode:2011SSRv..163..263S. S2CID 121046026. doi:10.1007/s11214-011-9745-4. 
  37. ^ Sanctis, M. C.; Coradini, A.; Ammannito, E.; Filacchione, G.; Capria, M. T.; Fonte, S.; Magni, G.; Barbis, A.; et al. (2010). „The VIR Spectrometer”. Space Science Reviews. 163 (1–4): 329—369. Bibcode:2010SSRv..tmp..103D. S2CID 121295356. doi:10.1007/s11214-010-9668-5. 
  38. ^ „NASA - Scientific Instruments”. Dawn Spacecraft and Instruments. Arhivirano iz originala 01. 01. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2014. 
  39. ^ „Science Payload”. NASA. Arhivirano iz originala 27. 5. 2010. g. Pristupljeno 21. 3. 2010. 
  40. ^ „GRaND science instrument moves closer to launch from Cape”. NASA. Arhivirano iz originala 21. 5. 2011. g. Pristupljeno 21. 3. 2010. 
  41. ^ Righter, Kevin; Drake, Michael J. (1997). „A magma ocean on Vesta: Core formation and petrogenesis of eucrites and diogenites”. Meteoritics & Planetary Science. 32 (6): 929—944. Bibcode:1997M&PS...32..929R. S2CID 128684062. doi:10.1111/j.1945-5100.1997.tb01582.x. 
  42. ^ Drake, Michael J. (2001). „The eucrite/Vesta story”. Meteoritics & Planetary Science. 36 (4): 501—513. Bibcode:2001M&PS...36..501D. S2CID 128394153. doi:10.1111/j.1945-5100.2001.tb01892.x. 
  43. ^ Prettyman, Thomas H. (2004). „Mapping the elemental composition of Ceres and Vesta: Dawn[quotation mark]s gamma ray and neutron detector”. Proceedings of SPIE. Instruments, Science, and Methods for Geospace and Planetary Remote Sensing. 5660. str. 107. S2CID 119514228. doi:10.1117/12.578551. 
  44. ^ Prettyman, T.H. (avgust 2003). „Gamma-ray and neutron spectrometer for the Dawn mission to 1 Ceres and 4 Vesta”. IEEE Transactions. 50 (4): 1190—1197. Bibcode:2003ITNS...50.1190P. S2CID 122574914. doi:10.1109/TNS.2003.815156. 
  45. ^ Oberg, James (27. 9. 2007). „Spacecraft's ion drive gets its day in the sun”. MSNBC. Pristupljeno 7. 1. 2012. 
  46. ^ „„Izveštaj lansiranja.“”. Arhivirano iz originala 23. 06. 2017. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. , NASA
  47. ^ „„Lansiranje asteroidne misije odloženo.“”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  48. ^ „„Kvar na kranu odložio lansiranje.“”. Arhivirano iz originala 17. 09. 2007. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. , Florida tudej
  49. ^ „„NASA lansirni blog.“”. Arhivirano iz originala 30. 06. 2017. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  50. ^ „„http://www-ssc.igpp.ucla.edu/dawn/DawnJournal_24August08.html“”. Arhivirano iz originala 30. 05. 2012. g. Pristupljeno 15. 2. 2012.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  51. ^ Landau, Elizabeth (19. 1. 2015). „Dawn Delivers New Image of Ceres”. NASA. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  52. ^ Chang, Kenneth (19. 1. 2015). „NASA Spacecraft Get a Closer Look at Dwarf Planets Pluto and Ceres”. New York Times. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  53. ^ „Ceres Sharper Than Ever (Animation)”. NASA. 25. 1. 2015. Pristupljeno 27. 1. 2015. 
  54. ^ „„Trenutan položaj letelice Zora.“”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2011. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  55. ^ „„Značajni događaji misije.“”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  56. ^ „„Često postavljana pitanja.“”. Pristupljeno 15. 2. 2012. , NASA
  57. ^ „Dawn departs Vesta to become first asteroid hopper”. New Scientist. 6. 9. 2012. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  58. ^ „Dawn Engineers Assess Reaction Wheel”. NASA/JPL. 18. 8. 2012. Arhivirano iz originala 15. 3. 2015. g. Pristupljeno 22. 1. 2015. 
  59. ^ „'Dawn has departed the giant asteroid Vesta'”. NASA/JPL. 5. 9. 2012. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 27. 1. 2015. 
  60. ^ Staff, Space.com (5. 9. 2012). „NASA's Dawn Spacecraft Says Goodbye to Giant Asteroid Vesta”. Yahoo.com. Pristupljeno 6. 9. 2012. 
  61. ^ „Dawn spacecraft gets an eyeful of dwarf planet Ceres”. BBC. 19. 1. 2015. Pristupljeno 20. 1. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zora na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зора_(свемирска_сонда)&oldid=27732186”