4. новембар

4. новембар (4.11.) је 308. дан године по грегоријанском календару (309. у преступној години). До краја године има још 57 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 1307. — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.
• 1814. — Проглашен је норвешки устав, којим је та земља постала независна Краљевина Норвешка, везана за Шведску персоналном унијом.
• 1890. — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.
• 1922. — У долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер је открио гроб фараона Тутанкамона.
• 1931. — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.
• 1939. — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала. У марту 1941. изгласан је Закон о зајму и најму, са још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма у Европи.
• 1942. — Завршена је битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.
• 1946. — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).
• 1956. — Совјетске трупе су угушиле побуну у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар. Дотадашњи премијер Имре Нађ са још неколико сарадника склонио се у југословенску амбасаду у Будимпешти. Упркос гаранција нових власти да неће прогонити политичке затворенике, Нађ је после напуштања амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтираног процеса погубљен у јуну 1958.
• 1956. — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.
• 1966. — Најтеже поплаве у историји Италије захватиле су трећину земље. У Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава.
• 1976. — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.
• 1979. — Милитантни исламски фундаменталисти окупирали су амбасаду САД у Техерану и узели 90 таоца, од којих су 52 држали заточене 444 дана. Они су тражили изручење иранског шаха Резе Пахлавија, који је након збацивања са власти у исламској револуцији избегао из земље.
• 1980. — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.
• 1983. — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.
• 1991. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.
• 1995. — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер.
• 1998. — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.
• 1998. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд.
• 2000. — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.
• 2002. — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.
• 2004. — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.
• 2008. — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац који ће обављати ту функцију.

Рођења

• 1618. — Аурангзеб је био Велики могул Индије.Сматра се последњим од великих могулских владара и контроверзном личношћу индијске историје.
• 1650. — Вилијам III Орански, енглески краљ.
• 1861. — Ђорђе Генчић је био индустријалац, власник рудника, министар унутрашњих послова у време краља Александра Обреновића, политички „вођа“ завере против краља Александра и градоначелник Ниша
• 1929. — Мира Бањац, српска глумица.

Смрти

• 1847. — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент.
• 1918. — Вилфред Овен, енглески писац.
• 1932. — Марко Т. Леко, српски хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста. (* 1853).
• 1942. — Жарко Зрењанин Уча члан ЦК КПЈ, политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, организатор устанка у Војводини и народни херој Југославије.
• 1956. — Милоје Васић, српски археолог.
• 1995. — Јицак Рабин, је био израелски војник и политичар (*1922)

Празници и дани сећања

• 1307. — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар