Krv

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Krv je endogena telesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Limfa, druga telesna tečnost, nastaje iz krvi i u nju se uliva. Krv spada u tečna vezivna tkiva mezodermalnog porekla, što znači da poseduje veliku količinu međućelijske vezivne supstance koju stvaraju same ćelije vezivnog tkiva i zaronjene su u nju. Krv ulazi u sastav sistema za cirkulaciju.

Sastav krvi[uredi]

Krv čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se nalaze u plazmi.

Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost: vodeni rastvor organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode, natrijum-hlorida, ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih materija, hormona, kiseonika i ugljen-dioksida. U krvnoj plazmi se nalaze krvne belančevine: albumini, globulini i fibrinogen.

Krvne ćelije su crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti). Crvena krvna zrnca daju krvi crvenu boju, sastavljena su od belančevina i holesterina, a sadrže i hemoglobin. Bela krvna zrnca su postojane ćelije koje se razmnožavaju deobom. Krvne pločice su najmanja krvna zrnca; oni su u uskoj vezi sa zgrušavanjem krvi.

Krv - krvna plazma[uredi]

Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91—92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteini:

Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja serum.

Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunskog sistema.

Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.

Krvne ćelije[uredi]

Eritrociti[uredi]
Eritrociti čoveka

Eritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. Kod većine sisara zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.

U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobinaproteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.

Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u jetri, slezini, limfnim čvorima i koštanoj srži. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini.

Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoeza, dok je stvaranje eritrocita -eritropoeza.

Leukociti[uredi]

Leukociti (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i citoplazme svrstavaju u dve osnovne grupe:

  • granulocite, koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i
  • agranulocite, čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca - granula.

U granulocite spadaju tri tipa ćelija:

Agranulociti su:

Leukociti su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u:

Trombociti[uredi]

Trombociti (krvne pločice) su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).

Uloge krvi[uredi]

Transportna[uredi]

Krv ima veliki kapacitet. Iz pluća uzima kiseonik i transportuje do svake ćelije u organizmu, zatim iz digestivnog sistema uzima sve svarene materije (šećeri, aminokiseline, masti, proteine) i venom portom ih transportuje do jetre, koja uzima potrebnu količinu hranljivih materija, a ostatak do drugih organa. Materije rastvorljive u vodi krv odvodi do bubrega. Takođe transportuje hormone do ciljne (receptorne) ćelije kojoj je taj hormon potreban, npr. insulin transportuje do svih ćelija, jer je svim ćelijama on potreban, dok tireostimulirajući hormon (TSH) sprovodi samo do štitne žlezde, jer je samo njoj taj hormon potreban.

Homeostatska[uredi]

Krv održava sve faktore za održavanje stalnosti; kontrolisano odaje vodu i elektrolite. Ovo predstavlja osmotski homeostazis, a ujedno i elektrohemijski homeostazis.

Termoregulaciona[uredi]

Ptice i sisari su homeotermi, ondosno imaju sposobnost da održavaju stalnu telesnu temperaturu, za šta je zadužena krv. U hipotalamusu se nalaze centri za ovakvu regulaciju. Poikilotermi nemaju ovakvu sposobnost, iako neki od njih imaju krv.

Odbrambena[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Imunitet (medicina)

Krv ima sposobnost da odbrani organizam od raznih štetnih agenasa, koji bi mogli narušiti neki od tipova homeostazisa. Svi ti agensi se zovu antigeni (najčešće su proteini, ređe složeni lipidi i ugljeni hidrati) i oni su egzogenog porekla, tj. potiču sa druge jedinke. Organizam na te agense odgovara stvaranjem antitela.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Kardiovaskularni sistem
Srce - Aorta - Arterije - Arteriole - Kapilari - Venule - Vene - Šuplje vene - Plućne arterije - Pluća - Plućne vene - Krv
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Cirkulacija krvi (hemodinamika)Sistemska cirkulacija krviPlućna cirkulacija krvi