Finale UEFA Lige šampiona 2019.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale UEFA Lige šampiona 2019.
Zvaničan poster za finalnu utakmicu
DogađajUEFA Liga šampiona 2018/19.

Totenhem
Liverpul
Engleska Engleska
0 2
Datum1. jun 2019. (2019-06-01)
StadionVanda Metropolitano, Španija Madrid
Igrač utakmiceHolandija Virdžil van Dajk (Liverpul)[1]
SudijaSlovenija Damir Skomina[2]
Posećenost63 272 [3]
VremeSunčano
30°C
15% vlažnost vazduha[4]

Finale UEFA Lige šampiona 2019. godine je bio poslednji meč Lige šampiona u sezoni 2018/19, 64. sezoni najvećeg evropskog klupskog takmičenja koje organizuje UEFA. Finale je održano na Vandi Metropolitano, u Madridu 1. juna 2019,[5] između engleskih klubova Totenhem hotspera, koji je u svom prvom finalu Lige šampiona, i Liverpula, koji je u svom devetom finalu, a drugom u nizu, pošto su prethodne sezone poraženi od Real Madrida. To je bilo sedmo finale Lige šampiona - i četvrto u deceniji da su se susrela dva tima iz istog saveza i iste lige, a drugo finale između engleskih klubova posle 2008. To je takođe bilo prvo finale od 2013. da ne bude bar jedan španski tim u finalu, sa Barselonom i Realom koji su učestvovali u prethodnih pet finala i pobedili svih pet, Barselona jedan put i Real Madrid četiri puta.

Liverpul je kao pobednik dobio pravo da igra protiv Čelsija, pobednika Lige Evrope u Superkupu 2019. godine. Takođe se kvalifikovao za sledeću sezonu grupne faze Lige šampiona, ali pošto se već kvalifikovao kroz svoju ligu, rezervisano mesto je bilo dodeljeno šampionu austrijske Bundeslige 2018/19, 11-rangiranoj ligi, za pridruživanje prema pristupnoj listi sledeće sezone.[6][7]

U martu 2018. UEFA je saopštila da će četvrta zamena biti dozvoljena u produžetku i da je broj zamena povećan sa 7 na 12. Početno vreme je takođe promenjeno sa 20:45 CET na 21:00 CEST.[8] Ovo je bila prva finalna utakmica na kojoj se koristila Video asistent sudija (VAR).[9]

Zvaničan poster za utakmicu

Učesnici[uredi | uredi izvor]

U tabeli koja sledi, finala do 1992. godine su bila u eri Evropskog kupa, od 1993. godine su bile u doba Lige šampiona.

Klub Prethodni nastupi u finalima
Engleska Totenhem 0 (nema)
Engleska Liverpul 8 (1977, 1978, 1981, 1984, 1985, 2005, 2007, 2018)
  • Napomena: Boldovano označava da su te godine osvojili Evropski kup ili Ligu šampiona.

Mesto[uredi | uredi izvor]

Stadion Vanda Metropolitano u Madridu, mesto odigravanja finalne utakmice Lige šampiona 2018/19.

Ovo je peto finale Evropskog kupa / UEFA Lige šampiona koje će biti održano u Madridu, nakon finala 1957, 1969, 1980 i 2010, koji su svi održani na stadionu Santijago Bernabeu.[10]

Vanda Metropolitano sa 67.000 sedećih mesta je stadion španskog kluba Atletiko Madrid, kojeg su renovirali u septembru 2017.[11] Zbog pravila UEFA koja se odnose na prava imenovanja sponzora koji nisu na turniru, stadion se u svim materijalima UEFA naziva "Estadio Metropolitano".[10]

Izbor domaćina utakmice[uredi | uredi izvor]

Prvi put ikada, UEFA je 9. decembra 2016. pokrenula otvoreni postupak za izbor mesta za finale klubova (UEFA Liga šampiona, UEFA Liga Evrope i Superkup UEFA).[12][13] Savezi su imali rok do 27. januara 2017. da izraze kamatu, a dosije i ponuda morali su biti dostavljeni do 6. juna 2017.[14]

UEFA je 3. februara 2017. objavila da su udruženja Azerbejdžana i Španije izrazila interesovanje za održavanje finala Lige šampiona.[15] UEFA je 7. juna 2017. potvrdila da su dostavili ponude za finale Lige šampiona 2019. godine, dok je Azerbejdžan predložio kao opciju Olimpijski stadion u Bakuu sa 68.700 sedećih mesta. Španija je tada predložila nedovršenu Vandu Metropolitano, koja će imati 67.000 sedećih mesta.[14][16] Izveštaj o proceni ponuda objavljen je od strane UEFA 14. septembra 2017.[17] Vanda Metropolitano je izabran za mesto održavanja od strane Izvršnog odbora UEFA 20. septembra 2017. godine, dok je Olimpijski stadion u Bakuu bio uspešan u svojoj kandidaturi za domaćina finala UEFA lige Evrope 2019.[5][18][19]

Pred meč[uredi | uredi izvor]

Luis Garsija je imenovan za ambasadora finala

Identitet[uredi | uredi izvor]

Zvaničan poster za finalnu utakmicu

Maskota koja će se koristiti u finalu otkrivena je 30. avgusta 2018. godine tokom žreba za grupnu fazu. Dizajnirao ju je umetnik sa sedištem u Madridu koji je crpio inspiraciju iz lokalnog folklora, uključujući prikaze grba grada, mačke (nadimak za Madrilene), gitaru i statuu u Puerta del Sol. Paleta boja uključuje bluz i narandže koje predstavljaju tip zalaska sunca u Madridu koji je poznat kao "kandilazo".[20][21]

Ambasador[uredi | uredi izvor]

Ambasador finala je bivši španski internacionalac Luis Garsija, koji je igrao za Atletiko Madrid 2002. do 2003. i od 2007. do 2009. i osvojio je Ligu šampiona sa Liverpulom 2005. godine.[22]

Ulaznice, put i smeštaj[uredi | uredi izvor]

Sa kapacitetom stadiona od 63.500 za finale, ukupan iznos od 38.000 karata dostupan je navijačima i široj javnosti, dok dve ekipe finalista dobijaju po 17.000 ulaznica, a preostalih 4.000 karata je na raspolaganju navijačima širom sveta preko UEFA.com od 14. do 21. marta 2019. godine u četiri kategorije cena: € 600, € 450, € 160 i € 70. Preostale karte se dodeljuju lokalnom organizacionom odboru, UEFA-i i nacionalnim savezima, komercijalnim partnerima i emiterima, i služe korporativnom ugostiteljskom programu.[23]


Cene smeštaja u Madridu i letovi u grad sa engleskih aerodroma porasli su do 683 odsto u satima posle polufinala.[24][25]Upravljanje logistikom putovanja i određivanje cena ulaznica od strane UEFA-e kritikovali su menadžeri Jirgen Klop i Maurisio Poketino, kao i grupe navijača koje predstavljaju ova dva kluba.[26] Totenhem je najavio planove za prikazivanje finala uživo u Ligi šampiona na njihovom stadionu u Londonu koji bi bio otvoren za publiku punog kapaciteta.[27][28]

Svečano otvaranje[uredi | uredi izvor]

Imendžin Dragons će nastupiti na ceremoniji otvaranja neposredno pre početka utakmice.[29]

Pozadina (istorija—pregled)[uredi | uredi izvor]

Menadžer Liverpula Jirgen Klop pokušaće osvojiti svoju prvu titulu u Ligi šampiona u svom trećem finalu.

Totenhem hotsper je stigao do svog prvog finala u Ligi šampiona, postajući osmi finalista iz Engleske i četrdeseti ukupno. To će biti peti put da su se pojavili u finalu UEFA takmičenja, igrali su u finalu Kupa pobednika kupova (pobedili su Kup pobednika kupova u fudbalu 1962/63. u finalu i osvojili su prvi trofej, postali su prvi britanski tim koji je osvojio evropski trofej) i tri finala Kupa UEFA (osvojili su trofej: 1972 i 1984, a izgubili su u finalu 1974).[30][31] Ako pobede u finalu, pridružiće se Juventusu, Ajaksu, Bajern Minhenu, Čelsiju i Mančester junajtedu kao jedinim klubovima koji su osvojili sva tri glavna evropska trofeja (Kup Evropskog šampiona / UEFA Liga šampiona, Kup UEFA / Liga Evrope i Kup pobednika kupova). U osam mečeva, oni imaju skor od četiri pobede, jedan remi i tri poraza u evropskim takmičenjima protiv engleskih klubova.[32] Od četiri meča, Totenhem je pobedio dva: protiv Mančester Sitija u četvrtfinalu ove sezone, i protiv Vulverhamptona u finalu 1972, prvom finalu takmičenja, postao je prvi britanski tim koji je osvojio dva različita evropska trofeja.[33]

Liverpul se deveti put plasirao u finale, što je engleski rekord, kao i drugi u nizu, izgubivši od Real Madrida 2018.[34] Oni su pobedili u ovom takmičenju u pet navrata (1977, 1977, 1981, 1984 i 2005), a izgubili su tri puta (1985, 2007 i 2018). Ovo je takođe njihovo četrnaesto finale u UEFA takmičenjima, igrajući u finalu Kupa pobednika kupova (izgubivši 1966) i četiri finala Kupa UEFA / Lige Evrope (Osvajači 1973, 1976, 2001, i poraz u 2016).[35] U dvadeset utakmica, Liverpul ima skor od sedam pobeda, osam nerešenih (od kojih je jedna utakmica završila na penale i gde su pobedili i osvojili posle penala 2005) i pet poraza u evropskim takmičenjima protiv engleskih klubova. Nedavno su pobedili u obe utakmice Mančester Siti u četvrtfinalu Lige šampiona 2017/18.[32] Meč je treće finale Lige šampiona za menadžera Liverpula Jirgena Klopa, koji je izgubio oba prethodna finala, sa Borusijom Dortmund 2013 i Liverpulom 2018.[36]


Finale će biti 171. takmičarski susret Totenhem hotspera i Liverpula, sa rekordom od 79 pobeda Liverpula, 48 pobeda Totenhema i 43 remija. Strane su se sastale dva puta u ovoj sezoni Premijer lige 2018/19, kada je Liverpul pobedio 2 — 1 u oba meča. Jednom ih je sastavio evropski žreb, a to je bilo u polufinalu Kupa UEFA 1972/73; Liverpul je pobedio prvu utakmicu 1 — 0 kao domaćin, a Totenhem je pobedio na drugom susretu 2 — 1, iako je Liverpul prošao u finale zbog Pravila gola u gostima, pa je u finalu Liverpul pobedio Borusija Menhengladbah.[37] Još jednom su se sastali u finalu kupa Liverpul i Totenhem, a Liverpul je pobedio 3 — 1 nakon produžetka. Bilo je to u finalu Liga kupa Engleske 1982.[38][39]

Meč će biti prvo finale od 2013. da u njemu ne bude španski tim, jer su Real Madrid (2014, 2016, 2017 i 2018) i Barselona (2015) pobedili u prethodnih pet sezona.[34] To će takođe biti prvo finale koje će osvojiti engleski tim od 2012. godine kad je Ligu šampiona osvojio Čelsi, kao i drugo finale koje će se igrati između dva engleska tima, posle finala 2008. godine kad su snage odmerili Mančester junajted i Čelsi.[40] Sve u svemu, meč je sedmo finale u kojem se nalaze dva tima iz iste lige tj iz istog saveza, prethodno je to postignuto u tri navrata, od strane španskih timova (2000, 2014 i 2016), a jednom od italijanskih (2003) i nemačkih (2013) timova. Pored toga, engleski timovi su to uspeli u dva navrata (2008 i 2019).[41]


Kako su Čelsi i Arsenal takođe prošli u finale UEFA Lige Evrope, ovo je prva sezona u kojima su učestvovale ekipe iz jedne nacije. Prvi put u istoriji će se susresti engleski timovi i u Finalu Lige Evrope i Finalu Lige šampiona.[42][43]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Grupna faza Lige šampiona 2018/19.
Za više informacija pogledajte: Nokaut faza Lige šampiona 2018/19.
Za više informacija pogledajte: Liga šampiona 2018/19.

Napomena: U mečevima ispod prvo je naveden rezultat finaliste, a potom rezultat protivnika (D: domaćin, G: gost).

Engleska Totenhem Kolo Engleska Liverpul
Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč Grupna faza Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč
Italija Inter 2—2 1—2 (G) 1—0 (D) 1. i 5. kolo Francuska Pari Sen Žermen 4—4 3—2 (D) 1—2 (G)
Španija Barselona 3—5 2—4 (D) 1—1 (G) 2. i 6. kolo Italija Napoli 1—1 0—1 (G) 1—0 (D)
Holandija PSV Ajndhoven 4—3 2—2 (G) 2—1 (D) 3. i 4. kolo Srbija Crvena zvezda 4—2 4—0 (D) 0—2 (G)

Drugoplasirani Grupa B

Tim U P N I DG PG GR B
Španija Barselona 6 4 2 0 14 5 +9 14
Engleska Totenhem 6 2 2 2 9 10 -1 8
Italija Inter 6 2 2 2 6 7 -1 8
Holandija PSV Ajndhoven 6 0 2 4 6 13 -7 2
Grupna faza

Drugoplasirani Grupe C

Tim U P N I DG PG GR B
Francuska Pari Sen Žermen 6 3 2 1 17 9 +8 11
Engleska Liverpul 6 3 0 3 8 6 +2 9
Italija Napoli 6 2 3 1 7 5 +2 9
Srbija Crvena zvezda 6 1 1 4 5 17 -12 4
Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč Nokaut faza Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč
Njemačka Borusija Dortmund 4—0 3—0 (D) 1—0 (G) Osmina finala Njemačka Bajern Minhen 3—1 0—0 (D) 3—1 (G)
Engleska Mančester Siti 4—4 1—0 (D) 3—4 (G) Četvrtfinale Portugalija Porto 6—1 2—0 (D) 4—1 (G)
Holandija Ajaks 3—3 0—1 (D) 3—2 (G) Polufinale Španija Barselona 4—3 0—3 (G) 4—0 (D)

Meč[uredi | uredi izvor]

Detalji[uredi | uredi izvor]

"Domaći" tim (za administrativne svrhe) je određen dodatnim žrebom održanim nakon četvrtfinalnog i polufinalnog žreba,[44][45] koji je održan 15. marta 2019. u 12:00 CET, u sedištu UEFA u Nionu, u Švajcarskoj.

Engleska Totenhem0:2Engleska Liverpul
Izveštaj Salah Gol 2’ (pen.)
Origi Gol 88’
Gledalaca: 63.272[3]
Totenhem[4]
Liverpul[4]
Totenhem:
G 1 Francuska Ugo Loris (K)
O 2 Engleska Kiran Tripijer
O 4 Belgija Tobi Aldervajreld
O 5 Belgija Jan Vertongen
O 3 Engleska Deni Rouz
S 17 Francuska Musa Sisoko Izašao iz igre — zamenjen 74’
S 8 Engleska Hari Vinks Izašao iz igre — zamenjen 66’
S 20 Engleska Dele Ali Izašao iz igre — zamenjen 82’
S 23 Danska Kristijan Eriksen
S 7 Južna Koreja Son Hjung-min
N 10 Engleska Hari Kejn
Izmene:
G 13 Holandija Mišel Vorm
G 22 Argentina Paulo Gacaniga
O 6 Kolumbija Davinson Sančez
O 16 Engleska Kajl Voker-Piters
O 21 Argentina Huan Fojt
O 24 Republika Irska Serž Orije
O 33 Vels Ben Dejvis
S 11 Argentina Erik Lamela
S 12 Kenija Viktor Vanjama
S 15 Engleska Erik Dajer Ušao u igru 74’
S 27 Brazil Lukas Mora Ušao u igru 66’
N 18 Španija Fernando Ljorente Ušao u igru 82’
Trener:
Argentina Maurisio Poketino
Liverpul:
G 13 Brazil Alison Beker
O 66 Engleska Trent Aleksander Arnold
O 32 Kamerun Žoel Matip asist.
O 4 Holandija Virdžil van Dajk
O 26 Škotska Endru Robertson
S 14 Engleska Džordan Henderson (K)
S 3 Brazil Fabinjo
S 5 Holandija Džordžinio Vajnaldum Izašao iz igre — zamenjen 63’
N 11 Egipat Mohamed Salah Gol 2’ (pen.)
N 9 Brazil Roberto Firmino Izašao iz igre — zamenjen 58’
N 10 Senegal Sadio Mane
Izmene:
G 22 Belgija Simon Minjole
G 62 Republika Irska Kuivin Keleher
O 6 Hrvatska Dejan Lovren
O 12 Engleska Džo Gomez
O 28 Španija Alberto Moreno
S 7 Engleska Džejms Milner Ušao u igru 63’
S 20 Engleska Adam Lalana
S 21 Engleska Aleks Okslejd-Čejmberlen
S 23 Švajcarska Džerdan Šaćiri
N 15 Engleska Danijel Staridž
N 24 Engleska Rian Bruster
N 27 Belgija Divok Origi Ušao u igru 58’ Gol 88’
Trener:
Njemačka Jirgen Klop

Igrač utakmice:
Holandija Virdžil van Dajk (Liverpul)[1] Učinak: bez gola i bez asistencije

Pravila meča[46] 90 minuta.
30 minuta produžetaka u slučaju nerešenog rezultata nakon 90 minuta.
Izvođenje penala, ako je rezultat nerešen i nakon produžetaka.
Dvanaest izmena.
Maksimalno tri zamene po ekipi, a četvrta je dozvoljena u produžecima.

Statistika[uredi | uredi izvor]

Timovi[uredi | uredi izvor]

U finale Lige šampiona prvi su se plasirao Liverpul nakon epskog preokreta protiv Barselone, prvi meč su izgubili na Kamp nou rezultatom 3—0, da bi u revanšu upisali jedno od ubedljivijih pobeda i preokreta u polufinalu Lige šampiona 4—0. Drugi tim koji se plasirao je još jedan engleski tim Totenhem koji je pobedio Ajaks nakon poraza na svom stadionu od 0—1, dogodio se preokret i još jednom je domaćin izgubio 2—3. To znači da ćemo u finalu gledati pravi Engleski derbi. Totenhem je uz puno drame došao do finala Lige šampiona postigavši pogodak u zadnjoj minuti utakmice, heroj utakmice je Brazilac Lukas Mora koji je postigao het trik i praktično sam izbacio Ajaks koji je poklekao u finišu veoma uzbudljive utakmice.

Put do finala Lige šampiona
Tim Totenhem Liverpul
Osmina finala Njemačka Borusija Dortmund Njemačka Bajern Minhen
Četvrtfinale Engleska Mančester Siti Portugalija Porto
Polufinale Holandija Ajaks Španija Barselona

Totenhem hotsper[uredi | uredi izvor]

Lukas Mora je postigao het-trik u drugoj polufinalnoj utakmici protiv Ajaksa i odveo Totenhem hotsper u finale.

Totenhem hotsper, prvi put se pojavio u finalu evropskog takmičenja još od 1984. godine i prvi put u finalu Kupa Evrope,[40] Totenhem hotsper direktno se kvalifikovao u Grupnu fazu Lige šampiona, jer su zauzeli treće mesto u Premijer ligi.[48] Svrstani su u grupu B zajedno sa španskim šampionom Barselonom, holandskim šampionom PSV Ajndhovenom i italijanskim Interom, svi su bivši evropski šampioni.[49]

Sparsi su započeli svoje učešće u Ligi šampiona na stadionu San Siro u Milanu, gde su izgubili 2 — 1 od Intera nakon što su kapitulirali dva puta u posljednjim minutima meča.[50]Na stadionu Vembli u Londonu, na privremenom stadionu, Totenhem hotsper je izgubio 4 — 2 od Barselone i pao na treće mesto u grupi B.[51] Sparsi su odigrali 2 — 2 sa PSV Ajndhovenom u 3. kolu su odigrali u Holandiji, ali su izgubili golmana Iga Lorisa koji je zaradio crveni karton i posle toga su primili izjednačujući gol Luka de Jonga u 87. minutu.[52] Totenhem hotsper je rano primio gol protiv PSV Ajndhovena na Vembliju, ali sa dva gola Harija Kejna u drugom poluvremenu, donela su ekipi prvu pobedu u Ligi šampiona u sezoni.[53] Protiv Intera na Vembliju, 80-minutni gol Kristijana Eriksena je doneo Sparsima pobedu od 1 — 0 i sprečio da klub bude eliminisan.[54] Poslednji meč u grupi sa Barselonom na Kamp nou počeo je ranim golom za domaću ekipu, ali kasni gol Lukasa More doneo je Totenhemu nerešen ishod 1 — 1. Klub je bio drugoplasirani na kraju grupe faze sa istim brojem bodova kao i Inter, ali je prošao u nokaut faze zbog više datih golova u grupnoj fazi od Intera.[55]

Totenhem hotsper se sastao sa nemačkim klubom Borusijom Dortmund u osmini finala, što je drugi put u poslednje tri godine da su se dva tima sastala u evropskom takmičenju.[56] Sparsi su pobedili prvi meč sa 3 — 0, u veoma dominantnom nastupu u prvom meču na stadionu Vembli golove su u drugom poluvremenu postigli Son Hjung-min, Jan Vertongen i Fernando Ljorente.[57] Druga utakmica na Signal Iduna parku u Dortmundu završena je pobedom od 1 — 0 za goste tj Totenhem hotsper, golom Harija Kejna početkom drugog poluvremena, što je dovelo do ukupnog skora od 4 — 0 i prolazak Totenhem hotspera u četvrtfinale.[58]

Totenhem hotsper je izvučen u četvrtfinalu protiv svojih sunarodnika i vladajućeg engleskog prvaka Mančester Sitija, dva meča su odigrana u roku od 11 dana , ovaj meč u Ligi šampiona i meč u Premijer ligi.[59] Totenhem hotsper je bio domaćin prve utakmice, prve evropske utakmice na novoizgrađenom stadionu FK Totenhema, i pobedili su 1 — 0 golom koji je postigao Son Hjung-min postigao u 78. minuti, nakon što je u prvom poluvremenu Serhio Agvero promašio penal za Mančester Siti loptu je spasio Ugo Loris i izrastao u heroja utakmice.[60] Mančester Siti je poveo rano u drugom meču odigranom na Gradskom stadionu u Mančesteru 3 — 2 u roku od 21. minuta u otvaranju revanš meča, dva gola za Mančester Siti je postigao Rahim Sterling i još jedan gol koji je postigao Bernardo Silva. Gol Serhija Agvera u 59. minutu doneo je Mančester Sitiju prednost od 4 — 3 u ukupnom rezultatu u seriji, ali je Fernando Ljorente postigao gol u 73. minutu i ponovo izjednačio seriju i doneo Totenhemu prednost pravila gola u gostima.[61] Rahim Sterling je postigao peti pogodak za Mančester Siti u trećem minutu zaustavnog vremena, ali je Video asistent sudija procenio da je bio ofsajd tokom akcije Mančester Sitija, dajući Totenhemu pobedu i prolaz u narednu fazu takmičenja zbog pravila gola u gostima. Tako je Totenhem hotsper prošao u prvo polufinale od 1962.[62][63]

Totenhem hotsper se suočio sa oživljenim holandskim klubom Ajaksom, koji je četiri puta osvojio evropski Kup i ušao u takmičenje kroz kvalifikacione runde sa mladim timom.[64][65] Za sparse, nisu nastupali napadači Hari Kejn i Son Hjung-min, između ostalog, zbog povreda, prvi meč su izgubili 1 — 0 kod kuće na Stadionu FK Totenhem, Ajaksov jedini gol je postignut u 15. minutu, a postigao ga je Doni van de Bek.[64] Ajaks je započeo drugu utakmicu na njihovoj Johan Krojf areni, a golove za Ajaks su postigli Matijas de Ligt i Hakim Zijeh i tako postavili ukupni rezultat 3 — 0 u seriji na poluvremenu. Menadžer Totenhema Maurisio Poketino zamenio je defanzivnog veznog igrača Viktora Vanjamu umesto njega je ušao napadač Fernando Ljorente na poluvremenu, a njegov partner u napadu Lukas Mora postigao je prvi gol u polufinalu u 55. minuti.[66] Lukas Mora je zatim postigao drugi gol pet minuta kasnije, njegov mukotrpni rad mu je pomogao da pobedi nekoliko igrača Ajaksa nakon poštede golmana Andre Onane.[67] Nakon što Totenhem nije uspeo da realizuje nekoliko šansi da izjednači meč, meč je ušao u pet minuta zaustavnog vremena. Pošto je sat prošao peto minutnu nadoknadu, Mora je završio svoj hat-trik sa prvim šutem iz kaznenog prostora kako bi preokrenuo rezultat 2 — 3, a u ukupnom skoru 3 — 3 i odveo Sparse u finale putem pravila gola u gostima.[68][69] Druga utakmica je proglašena jednim od najvećih povratničkih utakmica u istoriji Lige šampiona, pored Liverpulovog polufinala odigranog prethodnog dana protiv Barselone.[70][71]

Liverpul[uredi | uredi izvor]

Divok Origi u drugoj polufinalnoj utakmici protiv Barselone je jedno od najzaslužnijih igrača za veliki preokret i pobedu, pogurao je Liverpul da stigne do finala postigavši odlučujući gol.

Liverpul je bio drugoplasirani u prošlogodišnjem finalu, kvalifikovao se direktno u grupnu fazu kao četvrta ekipa iz Premijer lige.[48][72] Ušli su u grupu C zajedno sa francuskim šampionom Pari Sen Žermenom, italijanskim Napolijem i srpskim šampionom Crvenom zvezdom iz Beograda, koji su se kvalifikovali kroz plej-of rundu i debitovali u grupnoj fazi Lige Šampiona.[73][74]

U uvodnom meču grupne faze, Liverpul je igrao protiv Pari Sen Žermena na Enfild Roudu i pobedio je 3 — 2, golom u zaustavnom vremenu zamene Firmina, golove su postigli i Staridž i Milner iz penala za Liverpul, a Menije i Mbape za Pari Sen Žermen.[75] Liverpul nije uspeo da postigne pogodak u porazu 1 — 0 od Napolija na stadionu San Paolo u 2. kolu, gde je domaćin pobedio golom Insinjea u 90. minutu.[76] Liverpul je preuzeo prvu poziciju u grupi C nakon pobede na domaćem terenu od 4 — 0 nad Crvenom zvezdom 24. oktobra, golove su postigli Firmino, Salah dva puta i Mane.[77] Ali na stadionu Rajko Mitić u Beogradu Liverpul je pretrpeo pravi šok porazom 2 — 0 od Crvene zvezde dve nedelje kasnije, golove je postigao Milan Pavkov. Liverpul je pao na drugo mesto iza Napolija.[78][79]

Na Parku prinčeva u Parizu, Liverpul je poražen rezultatom 2 — 1 od Pari Sen Žermena, golove su postigli Bernat i Nejmar za Pari Sen Žermen, a gol za Liverpul je postigao Milner iz penala, i tako je Liverpul pao je na treće mesto u grupi, stavljajući sebe u opasnost od eliminacije iz grupne faze.[80] Liverpul je pobedio u poslednjoj utakmici grupne faze, odigranoj 11. decembra protiv Napolija na Enfild Roudu, golom Salaha i nekoliko spasavanja gola od strane golmana Alisona Bekera.[81] Liverpul je po broju bodova ostao isti kao i Napoli, ali sa boljim međusobnim skorom i gol razlikom su otišli u nokaut fazu, Liverpul je dao 9 golova, a Napoli 7 golova i zbog toga je Liverpul otišao dalje.[82]

Liverpul je u osmini finala odigrao utakmicu protiv nemačkog prvaka Bajern Minhena i na svom stadionu Enfild Roudu su odigrali nerešeno 0 — 0, ovo je podsetilo na isti ishod polufinalne utakmice dveju strana u Ligi šampiona 1980/81.[83] Liverpul je prošao u četvrtfinale tako što je savladao Bajern Minhen rezultatom 3 — 1 u drugoj utakmici na Alijanc areni u Minhenu sa dva gola Manea i jednog gola Van Dajka u drugom poluvremenu, a autogol za Bajern je dao Žoel Matip.[84] Liverpul je pobedio u četvrtfinalu portugalski klub Porto sa ukupnim rezultatom 6 — 1, pobedivši 2 — 0 u prvoj utakmici kod kuće, golove su postigli Keita i Firmiino i 4 — 1 na stadionu Dragao, golove su postigli: za Porto je gol postigao Militao, za Liverpul golove su postigli Mane, Van Dajk, Firmino i Salah.[85]

U polufinalu, Liverpul se sastao sa favorizovanom Barselonom.[86] Barselona je iskoristila nekoliko promašenih šansi od Liverpulovih igrača i pobedila je 3 — 0 kod kuće na Kamp nou, sa dva gola Mesija u drugom poluvremenu, uključujući i slobodni udarac sa 25 metara u 82. minutu, to je bio njegov 600. gol za klub, i golom Luisa Suareza.[87][88] Sa deficitom od tri gola u revanš utakmici i preokupacijom za osvajanje Premijer Lige, Liverpulov menadžer Jirgen Klop zamolio je svoje igrače da "pokušaju" ili da "propadnu na najlepši način".[89] Liverpul je preokrenuo deficit i pobedom od 4 — 0 na Enfild Roudu, prošao na osnovu konačnog rezultata 4 — 3, u drugoj utakmici po dva gola su postigla oba igrača i to Origi i Vajnaldum u onome što je opisano kao jedan od najvećih povrataka u istoriji Lige šampiona, uprkos tome što Mohamed Salah i Roberto Firmino nisu igrali zbog povreda.[70] Rezervni napadač Liverpula Origi postigao je prvi gol u sedmoj minuti, nakon čega je usledilo par golova u munjevitom brzinom, zamena na poluvremenu Vajnaldum postigao je gol kako bi izjednačio ukupan rezultat u 56. minuti.[90] Alison Beker je napravio seriju ključnih odbrana kako bi Barseloni vredan gol na gostovanju odbranio, ovo je ponavljanje Barseloninog nastupa protiv Rome prošle godine u četvrtfinalu, jer je Roma stigla deficit od tri gola razlike protiv Barselone.[91] Origi je postigao odlučujući gol na utakmici u 79. minutu, iskoristivši brzi udarac iz desnog ugla terena Trenta Alekander Arnolda, Origi je bio sam u kaznenom prostoru i matirao je golmana Barselone Ter štegena bez većih problema.[90]

Sudije[uredi | uredi izvor]

Damir Skomina, glavni sudija finalnog meča.

UEFA je 14. maja 2019. godine imenovala slovenačkog sudiju Damira Skominu za glavnog sudiju. Skomina je sudija FIFA-e od 2002. godine i ranije je sudio u finalima bio je četvrti sudija u finalu Lige šampiona 2013. godine. Njegovo imenovanje za sudiju je značilo da je to njegovo trostruko evropsko finale, pošto je zvanično sudio finale Lige Evrope 2017. između Ajaksa i Mančester junajteda, kao i UEFA superkup 2012. između Čelsija i Atletiko Madrida. Njemu će se pridružiti dvojica njegovih sunarodnika, Jure Praprotnik i Robertom Vukan kao pomoćnici. Španac Antonio Mateu Lahoz je četvrti sudija, a Deni Mekeli iz Holandije će biti glavni sudija u VAR sobi. Njemu će se pridružiti njegov sunarodnik Pol van Bekel kao jedan od pomoćnika VAR-a, a za drugog pomoćnika VAR-a za finale imenovan je Feliks Cvajer iz Nemačke. Njegov sunarodnik Mark Borš će služiti kao VAR sudija za ofsajd pozicije.[2]

Glavni sudija:[2]
Damir Skomina (Slovenija)
Pomoćne sudije:[2]
Jure Praprotnik (Slovenija)
Robert Vukan (Slovenija)
Četvrti sudija:[2]
Antonio Mateu Lahoz (Španija)
Glavni sudija u VAR sobi:[2]
Deni Mekeli (Holandija)
VAR asistenti:[2]
Pol van Bekel (Holandija)
Feliks Cvajer (Nemačka)
Ofsajd VAR:[2]
Mark Borš (Nemačka)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Liverpool beat Tottenham to win sixth European Cup”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Pristupljeno 1. 6. 2019. 
  2. ^ a b v g d đ e ž „Referee team appointed for UEFA Champions League final in Madrid”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 5. 2019. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  3. ^ a b „Full Time Report Final – Tottenham Hotspur v Liverpool” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Pristupljeno 1. 6. 2019. 
  4. ^ a b v „Tactical Line-ups – Final – Saturday 1 June 2019” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Pristupljeno 1. 6. 2019. 
  5. ^ a b „Madrid je domaćin finala Lige šampiona 2018/19”. UFEA.com. Union of European Football Associations. 20. 9. 2017. Pristupljeno 20. 9. 2017. 
  6. ^ „Promene u sledećoj sezoni UEFA Lige šampiona i UEFA lige Evrope”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 2. 2018. Pristupljeno 27. 2. 2018. 
  7. ^ „Koeficijenti po državama za 2018/19”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 4. 5. 2018. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  8. ^ „Dodatno fino podešavanje pravila klupske konkurencije za 2018/19”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 3. 2018. Pristupljeno 27. 3. 2018. 
  9. ^ „VAR će se koristiti u Nokaut fazi Lige šampiona”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 12. 2018. Pristupljeno 3. 12. 2018. 
  10. ^ a b „Madridski Stadion Metropolitano je domaćin Finala Lige šampiona”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 20. 9. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  11. ^ Lowe, Sid (18. 9. 2017). „Stadion nazvan Vanda: otvaranje novog stadiona Atletiko Madrida”. The Guardian. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  12. ^ „Lion će biti domaćin finala UEFA Elige Evrope 2018. godine”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 12. 2016. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  13. ^ „Finale UEFA klupskog takmičenja 2019: pravila za ponude” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  14. ^ a b „Deset saveza su se prijavili za domaćinstvo 2019 klupskog finala”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 7. 6. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  15. ^ „15 saveza zainteresovano za održavanje finala klubova 2019. godine”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 2. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  16. ^ Rumsby, Ben (3. 2. 2017). „Finale Lige šampiona održaće se u Bakuu ili Madridu 2019. godine”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  17. ^ „Finale UEFA klupskog takmičenja 2019. Izveštaj o evaluaciji” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 9. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  18. ^ „Dnevni red Izvršnog odbora UEFA za Nion sastanak”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 7. 9. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  19. ^ „Atletiko Madrid domaćin finala Lige šampiona 2019.”. Associated Press. 20. 9. 2017. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  20. ^ „UEFA Liga šampiona pokreće maskotu za finale u Madridu 2019. godine”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 30. 8. 2018. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  21. ^ Sierra, Alberto P. (30. 8. 2018). „UEFA objavila plakat finala Lige šampiona u Madridu”. AS.com. Diario AS. Arhivirano iz originala 21. 04. 2019. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  22. ^ „Bajern igra protiv Liverpula, nisu igrali u poslednjih 16 godina”. fcbayern.com. Fußball-Club Bayern München. 17. 12. 2018. Pristupljeno 18. 12. 2018. 
  23. ^ „Prodaja karata za finale Lige šampiona počinje u četvrtak”. UEFA.com. 13. 3. 2019. 
  24. ^ Wright, Katie (9. 5. 2019). „Champions League final: The teams are going but can fans afford to?”. BBC News. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  25. ^ Acres, Tom (10. 5. 2019). „Champions League: Flight prices soar as Liverpool and Spurs fans seek final tickets”. Sky News. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  26. ^ „Liverpool, Tottenham, Chelsea and Arsenal fans criticise Uefa for final ticket numbers”. BBC Sport. 11. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  27. ^ „UEFA Champions League Final – Live Screening at Tottenham Hotspur Stadium”. Tottenham Hotspur FC. 10. 5. 2019. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  28. ^ Hughes, Matt (9. 5. 2019). „Champions League: Tottenham Hotspur could show final in new stadium”Neophodna novčana pretplata. The Times. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  29. ^ „Imagine Dragons to play at UEFA Champions League final”. UEFA.com. 9. 5. 2019. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  30. ^ „It was 50 years ago today – our historic win in Europe...”. tottenhamhotspur.com. Tottenham Hotspur FC. 15. 5. 2013. Pristupljeno 4. 7. 2017. 
  31. ^ „Tottenham – UEFA.com”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  32. ^ a b „Match press kits (UEFA Champions League – 2018/19 season, final): Tottenham Hotspur FC v Liverpool FC” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  33. ^ Goodwin, Bob (1988). Spurs: A Complete Record 1882–1988. Breedon Books. ISBN 978-0-907969-42-6. 
  34. ^ a b „Liverpool stun Barça to advance to final”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 7. 5. 2019. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  35. ^ „Club facts: Liverpool”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 2. 6. 2017. Pristupljeno 26. 5. 2018. 
  36. ^ „Liverpool reach back-to-back Champions League finals after comeback vs. Barcelona”. DW.com. Deutsche Welle. 7. 5. 2019. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  37. ^ „Champions League final: Tottenham v Liverpool past meetings”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 8. 5. 2019. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  38. ^ „Tottenham: Head-to-head v Liverpool”. Soccerbase. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  39. ^ „Tottenham Hotspur » Record against Liverpool FC”. WorldFootball.net. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  40. ^ a b Johnston, Neil (8. 5. 2019). „Ajax 2–3 Tottenham Hotspur”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  41. ^ Stokkermans, Karel (28. 2. 2019). „European Champions' Cup”. RSSSF.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  42. ^ „Has one country ever had all European finalists before?”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  43. ^ „Champions League & Europa League: English clubs make history by taking four final places”. BBC Sport. 9. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  44. ^ „2018/19 Liga šampiona mečevi, izvlačenje i kalendar takmičenja”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 1. 2018. Pristupljeno 9. 1. 2018. 
  45. ^ „Žreb za četvrtfinale, polufinale i finale Lige šampiona”. UEFA.com. 
  46. ^ „Pravila na finalnom meču Lige šampiona” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 5. 2018. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  47. ^ a b v „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Pristupljeno 1. 6. 2019. 
  48. ^ a b „All you need to know: 2018/19 UEFA Champions League”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 11. 6. 2018. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  49. ^ Rogers, Martin (30. 8. 2018). „Barcelona, Tottenham top stacked group after Champions League draw”. USA Today. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  50. ^ Sutcliffe, Steve (18. 9. 2018). „Inter Milan 2–1 Tottenham”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  51. ^ McNulty, Phil (3. 10. 2018). „Tottenham 2–4 Barcelona”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  52. ^ Hytner, David (24. 10. 2018). „Hugo Lloris sees red as PSV thwart Tottenham in Champions League draw”. The Guardian. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  53. ^ McNulty, Phil (6. 11. 2018). „Tottenham 2–1 PSV”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  54. ^ Law, Matt (28. 11. 2018). „Christian Eriksen puts Champions League fate in Tottenham's hands with late strike to defeat Inter”. The Telegraph. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  55. ^ Wallace, Sam (12. 12. 2018). „Tottenham complete remarkable survival act to reach Champions League knockout stage with late draw in Barcelona”. The Telegraph. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  56. ^ „Tottenham v Dortmund background”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 21. 1. 2019. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  57. ^ Taylor, Daniel (13. 2. 2019). „Jan Vertonghen inspires Spurs to take Borussia Dortmund to the cleaners”. The Guardian. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  58. ^ Sutcliffe, Steve (5. 3. 2019). „Borussia Dortmund 0–1 Tottenham”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  59. ^ „Tottenham face Manchester City in Champions League quarter-finals”. BBC Sport. 15. 3. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  60. ^ Taylor, Daniel (9. 4. 2019). „Son's solo effort secures win for Spurs after Lloris saves Man City penalty”. The Guardian. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  61. ^ Taylor, Daniel (18. 4. 2019). „Tottenham win Champions League epic as Llorente stuns Manchester City”. The Guardian. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  62. ^ „Tottenham oust Man City in seven-goal Champions League thriller”. ESPN. Reuters. 18. 4. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  63. ^ Burt, Jason (18. 4. 2019). „Tottenham edge past Manchester City with dramatic late VAR twist in Champions League classic”. The Telegraph. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  64. ^ a b Wallace, Sam (30. 4. 2019). „Advantage Ajax as they take vital away goal to Amsterdam against disappointing Spurs”. The Telegraph. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  65. ^ Smith, Rory (30. 4. 2019). „Ajax, Unshakable on Champions League Stage, Inches Closer to Final”. The New York Times. str. B12. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  66. ^ Taylor, Daniel (8. 5. 2019). „Tottenham comeback stuns Ajax and sets up final against Liverpool”. The Guardian. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  67. ^ Johnston, Neil (9. 5. 2019). „Ajax 2–3 Tottenham”. BBC Sport. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  68. ^ Smith, Rory (8. 5. 2019). „A Dream Delivered, and Another Dashed, in One Unforgettable Moment”. The New York Times. str. B9. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  69. ^ Burt, Jason (9. 5. 2019). „Tottenham into Champions League final after Lucas Moura seals another English miracle”. The Telegraph. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  70. ^ a b Peddy, Chris (8. 5. 2019). „Tottenham & Liverpool: Greatest Champions League comebacks of all time”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  71. ^ Graham, Chris (9. 5. 2019). „'Now it's Moura's miracle': How world reacted to Tottenham's Champions League heroics against Ajax”. The Telegraph. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  72. ^ Walsh, Kristian (13. 5. 2018). „Does fourth place qualify for the Champions League group stage? Liverpool boosted by this season's rule changes”. Liverpool Echo. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  73. ^ Doyle, Ian (30. 8. 2018). „The worrying history of Liverpool's Champions League group stage opponents”. Liverpool Echo. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  74. ^ Smith, Rory; Montague, James (18. 9. 2018). „A Throwback Champion for the Modern Champions League”. The New York Times. str. B10. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  75. ^ McNulty, Phil (18. 9. 2018). „Liverpool 3–2 Paris St-Germain”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  76. ^ Bascombe, Chris (3. 10. 2018). „Lacklustre Liverpool unlocked by Lorenzo Insigne's late strike”. The Telegraph. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  77. ^ Sanders, Emma (24. 10. 2018). „Liverpool 4–0 Red Star Belgrade”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  78. ^ Hunter, Andy (6. 11. 2018). „Liverpool's hopes hang in balance after defeat at Red Star Belgrade”. The Guardian. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  79. ^ Sanders, Emma (6. 11. 2018). „Red Star Belgrade 2–0 Liverpool”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  80. ^ Burt, Jason (28. 11. 2018). „Liverpool on brink of Champions League elimination after damaging Paris Saint-Germain defeat”. The Telegraph. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  81. ^ McNulty, Phil (11. 12. 2018). „Liverpool 1–0 Napoli”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  82. ^ „Ancelotti, Napoli 'bitter' after elimination from Champions League”. Chicago Tribune. Agence France-Presse. 12. 12. 2018. Pristupljeno 7. 5. 2019. 
  83. ^ Hunter, Andy (19. 2. 2019). „Liverpool and Bayern Munich trade blows but draw leaves tie poised”. The Guardian. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  84. ^ Taylor, Daniel (13. 3. 2019). „Sadio Mané and Virgil van Dijk take Liverpool past Bayern Munich”. The Guardian. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  85. ^ Sutcliffe, Steve (17. 4. 2019). „FC Porto 1–4 Liverpool”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  86. ^ Blanco, Jordi (1. 5. 2019). „Liverpool CEO urges calm after six fans arrested ahead of Barcelona clash”. ESPN. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  87. ^ Taylor, Daniel (1. 5. 2019). „Lionel Messi magic puts Barcelona in command of semi-final with Liverpool”. The Guardian. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  88. ^ Chowdhury, Saj (1. 5. 2019). „Barcelona 3–0 Liverpool”. BBC Sport. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  89. ^ Hunter, Andy (6. 5. 2019). „Jürgen Klopp tells Liverpool to shock Barcelona or 'fail beautifully'”. The Guardian. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  90. ^ a b Taylor, Daniel (7. 5. 2019). „Liverpool stage sensational comeback to beat Barcelona and reach final”. The Guardian. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  91. ^ Prentice, David (8. 5. 2019). „Alisson Becker the unsung hero of Anfield's greatest Champions League night”. Liverpool Echo. Pristupljeno 8. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_шампиона_2019.&oldid=27036091”