Лазар Ристовски

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Ристовски
Портрет
Лични подаци
Пуно имеЛазар Ристовски
НадимакЛаза
Датум рођења(1952-10-26)26. октобар 1952.(71 год.)
Место рођењаРавно Село, код Врбаса, ФНР Југославија
ЗанимањеФилмски и позоришни глумац
Породица
СупружникДаница Ристовски (1980–2022)
Рад
Активни период1977–
Битна улогаПодземље - Петар Попара Црни
Бело одело - Саво/Вуко Тиодоровић
Казино Ројал - Каминовски
Дневник машиновође - Илија
Веза до IMDb-а

Лазар Ристовски (Равно Село, код Врбаса, 26. октобар 1952) српски је глумац, продуцент и редитељ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његов отац је досељеник из прилепског села Гуђаково а мајка из Црне Горе. Завршио је Учитељску школу у Сомбору, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Огњенке Милићевић, заједно са Богданом Диклићем, Снежаном Савић, Љиљаном Стјепановић и Радошем Бајићем.

Одиграо је у позоришту преко 4 хиљаде представа и снимио је више од 50 филмова, већином у главним улогама.

Најпознатије улоге у позоришту су му: ШекспировХамлет“ у режији оскаровца Јиржија Менцла на дубровачким летњим играма, Књаз Никола у представи „Дуго путовање у Јевропу“, Стевана Копривице, Амадеус у „АмадеусуПитера Шефера у режији Паола Мађелија, Бондова „Луда“ у режији Слободана Унковског[1], у Београдском Драмском Позоришту. Играо је у хитовима Звездара Театра: “Мрешћење шарана”, Аце Поповића, “Оригинал фалсификата”, Радета Радовановића, “Мала”, Радослава Павловића, “Урнебесна трагедија”, Душана Ковачевића. Играо је Молијеровог „Дон Жуана“ [2], „Руцантеову“[3] „Мушицу“[4], Мара у “Мара Сад” у Позоришту Дворишту. Играо је у представи „Венчање“ Витолда Гомбровича У Српском Народном Позоришту у Новом Саду, коју је режирао један од најбољих редитеља, Пољак, Јержи Јароцки.

Запажене улоге је остварио у филмовима „Хајка" (1977), „Светозар Марковић“ (1981), „Игмански марш“ (1983), „Тако се калио челик“ (1988), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Тито и ја“ (1992), „Подземље“ (1995), „Балканска правила“ (1997), „Буре барута“ (1998), "Бело одело" (1999), "Бумеранг" (2001), „Мали свет“ (2003), „Пад у рај“ (2004), „Сан зимске ноћи“ (2004). „Свети Георгије убива аждаху“ (2009), „Дневник машиновође" (2016) и „Краљ Петар Први - У славу Србије" (2018)

Играо је и ван граница Србије: Краљ Лопова[5] и „Друга жена“.

Био је редитељ и продуцент филма „Бело одело“. После тога је као продуцент направио 10 филмова. Као редитељ и продуцент, снимао је и свој други филм „Бели лавови2011.

Написао је и два романа; „Бело одело“ и „Како сам добио Оскара“.

Лазар Ристовски[6] је власник продуцентске куће Зилион Филм.[7]

Политички ангажман[уреди | уреди извор]

Активно је учествовао у политичким кампањама:[8] Г17 плус,[9] Демократске странке и Српске напредне странке.[10]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1970-е
1975. Синови Гоља
1977. Хајка Иван
1978. Квар психијатар Савић
1978. Маска Бранко Радичевић
1980-е
1981. Светозар Марковић Светозар Марковић
1982. Лов на мишеве
1982. Дивље месо Стева Андрејевић
1982. Сабињанке Џулијан Бојд
1983. Тераса Владан
1983. Малограђани посинак Нил
1983. Сумрак
1983. Игмански марш Јосип Броз Тито
1984. Проклета авлија љубитељ жена
1984. Убица (ТВ драма) Инжењер Стојан Станојевић
1984. Дивља патка
1984. Задарски мементо Кршеван Стипчевић
1985. Случај Лазе Костића Бранилац 1
1985. Мушица
1985. Двоструки удар Ана Марија
1985. Јазол Никола
1985. Љубавне приче
1985. Госпођица Јулија Жан
1987. Вук Караџић Павле Цукић
1988. Тако се калио челик Лео
1988. Портрет Илије Певца Павле Добренов
1988. Нека чудна земља Путник
1988. Четрдесет осма — Завера и издаја Сретен Жујовић
1990-е
1990. Граница Топић
1990. Хајде да се волимо 3 Мили
1991. Оригинал фалсификата Павле
1991. Мала шала Светислав
1992. Тито и ја Раја
1993. Раденко и Силвана
1993. Византијско плаво Аранђел
1993. Броз и ја (ТВ серија) Раја
1995. Подземље Петар Попара Црни
1996. До коске Ковач
1996. Била једном једна земља Петар Попара Црни
1997. Моја домовина
1997. Балканска правила Марко Лазаревић „Матори“
1998. Буре барута Боксер
1998. La seconda moglie Фоско
1998. Збогум на дваесетиот век Деда Мраз
1999. Бело одело Саво/Вуко Тиодоровић
2000-е
2001. Бумеранг Боби
2003. Мали свет старији водник Рас
2004. König der Diebe Карузо
2004. Пад у рај Љубиша Кундачина
2004. Сан зимске ноћи Лазар
2005. Добро уштимани мртваци Руждија Кучук
2006. Кројачева тајна Пуковник
2006. Оптимисти професор Гаврило/Симон/покојни Ратомир/Газда Пера/Алекса Пантић
2006. Казино Ројал Каминовски
2006. Сутра ујутру Здравко
2007. С. О. С. - Спасите наше душе Гвозден
2008. Sonetàula Егидио Малуне
2009. Медени месец Верин стриц
2009. Свети Георгије убива аждаху Ђорђе Жандар
2009. Ђавоља варош Таксиста
2010-е
2010−2017. Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) Јован
2011. Бели лавови Диле
2013. Равна Гора (ТВ серија) бригадни генерал Боривоје Мирковић
2014. Новембарски Човек Аркадиј Фјодоров
2015. Бићемо прваци света Јосип Броз Тито
2015. За краља и отаџбину Ђенерал Мирковић
2015. Панта Драшкић цена части (ТВ) бригадни генерал Панта Драшкић у позним годинама
2016. С оне стране Жарко
2016. Auf kurze Distanz (ТВ) Ацо Горцић
2016. Прваци света (серија) Јосип Броз Тито
2016. Дневник машиновође Илија
2018. Човек који је купио Месец Танеду
2018. Краљ Петар I Краљ Петар I Карађорђевић
2019. Краљ Петар I Краљ Петар I Карађорђевић
2019. Између дана и ноћи човек који тражи мртвог сина
2019. Пијавице (филм) Стјепан
2020-е
2021. Дрим тим (ТВ серија) Илија Ика Срдић
2023. Тунел (ТВ серија) Милорад Малић
2024. Салигија хоровођа
2024. Апсурдни експеримент

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Slobodan Unkovski - IMDb, Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ „Дон Жуан“, Приступљено 10. 4. 2013.
  3. ^ „Руцантеова“, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ^ „Мушица“, Приступљено 10. 4. 2013.
  5. ^ „Краљ лопова“, Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ „Лазар Ристовски”. Lazarristovski.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2013. г. Приступљено 7. 3. 2013. 
  7. ^ „Зилион Филм”. Zillionfilm.com. Приступљено 7. 3. 2013. 
  8. ^ „Морални пад Лазара Ристовског: Увек уз власт. Данас ови из СНС и Вучић нису мрсомуди, а колико јуче, били су”. Koreni.rs. 28. 3. 2017. 
  9. ^ „San o revoluciji”. 
  10. ^ „TANJUG | Lazar Ristovski i Borić Brešković: SNS prepoznala značaj kulture”. www.tanjug.rs. Приступљено 2022-04-01. 
  11. ^ Злато за гладијатора („Политика”, 24. јул 2016)
  12. ^ Лазару Ристовском награда за допринос глуми (Б92, 22. јун 2016)
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]