Вилсон Кипкетер
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Атлетика | |||
| Трка на 800 метара | |||
| Олимпијске игре | |||
| Сребро | 2000. Сиднеј | 1:45,14 | |
| Бронза | 2004. Атина | 1:44,65 | |
| Светско првенство | |||
| Злато | 1995. Гетеборг | 1:45,08 | |
| Злато | 1997. Атина | 1:43,38 | |
| Злато | 1999. Севиља | 1:43,30 | |
| Европско првенство | |||
| Злато | 2002. Минхен | 1:47,25 | |
| Светско првенство у дворани | |||
| Злато | 1997. Париз | 1:42,67 | |
| Сребро | 1999. Маебаши | 1:45,49 | |
| Сребро | 2003. Бирмингем | 1:45,87 СР | |
Вилсон Кипкетер (енгл. Wilson Kipketer Kosgei рођен 12. децембра 1972. у Kapchemoiywo Кенија) је кенијски атлетичар, који је 1998. узео држављанство Данске и од тада се такмичио за Данску. Специјалност су му трке на 800 и 1000 m у којима је обарао светске рекорде.
Садржај |
[уреди] Биографија
Атлетиком се почео бавити са 12 година. Такмичио се за своју школу 1984. у оквиру школских такмичења где га је приметио двоструки олимпијаки победник 1968 и 1972 Кип Кенио и предложио му да пређе у католичку школу Сент Патрик у Итену познату по развоју талентованих тркача.
Прво велико такмичење на којем је учествовао било је Светско првенство за јуниоре 1990. у Пловдиву у Бугарској, када је у трци на 800 резултатом 1:48,13 освојио 4 место. Исте године дошао је на размену студената на Универзитет у Копенхагену да студира електронику. Допало му се тамо и одлучио је да затражи данско држављанство.
На свом прввом Светском првенству 1995 у Гетеборгу на којем се такмичио у дресу Данске, освојио је прво место.
Очекивао је да ће претстављати Данску на Олимпијским играма у Атланти 1996године, али му МОК није дозволио, јер још званично није био дански држављанин.
Светски рекод на 800 m. обарао је три пута на отвореном и два пута у дворани. Оба рекорда су и данас (април 2008) најбољи резултти на свету. Поред ових рекорда Кипкетер држи још један на 1000 m у дворани.
По престанку такмичарске каријере, Кипкетер је активан у Комисији за развој ИААФ. Много путује по разноим замљама света и мотивише младе да почну да се баве атлетиком. Тако је дошао и у Србију где је био промотер 21. Београдског маратона 2008. године.
[уреди] Резултати
[уреди] Светски рекорди
- 800 m
- 800 m у дворани
- 1000 m у дворани
- 2:15,25 - 6. фебруар 2000 Штутгарт
- 2:14,96 - 20. фебруар 2000. Бирмингем - важећи светски рекорд
[уреди] Олимпијске игре
- Сиднеј 2000
- сребро - 1:45,14
- Атина 2004
- бронза - 1:44,65
[уреди] Светско првенство
- злато - Гетеборг 1995 1:45,08
- злато - Атина 1997 1:43,38
- злато - Севиља 1999 1:43,30
[уреди] Светско првенство у дворани
- злато - Париз 1997 - 1:42,67
- сребро - Маебаши 1999 - 1:45,49
- сребро - Бирмингем 2003 - 1:45,87
[уреди] Европско првенство
- злато - Минхен 2002 - 1:47,25
[уреди] Велика награда ИААФ финале
- сребро - Монако 1995 - 1:45,28
- злато - Фукока 1997 - 1:42,98
- злато - Минхен 1999 - 1:43,55
[уреди] Лични рекорди
- на отвореном
- 400 m - 46,85 1. јануар 1994
- 800 m - 1:41,11 24. јули 1997. Келн - важећи светски рекорд
- 1000 m - 2:16,29 23. август 1995. Копенхаген
- 1500 m - 3:42,80 1. јануар 1993
- 1 миља - 3:59,57 5. јули 1993 Стокхолм
- у дворани
- 800 m - 1:42,67 - 9. март 1997. Париз - важећи светски рекорд
- 1000 m - 2:14,96 - 20. фебруар 2000. Бирмингем - важећи светски рекорд