Доброслав Јевђевић
| Доброслав Јевђевић | |||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Јевђа | ||
| Датум рођења | 1897 | ||
| Место рођења | Милошевац код Праче (Аустроугарска) | ||
| Датум смрти | 1962 | ||
| Место смрти | Рим (Италија) | ||
| Војска | Југословенска војска у отаџбини | ||
| Године служења | 1941. — 1945. | ||
| Битке и ратови | Други светски рат | ||
Доброслав Јевђевић (Милошевац, 1897 - Рим, 2. октобар 1962) је био српски политичар и четнички војвода у Херцеговини током Другог светског рата. Пре рата био је члан предратног четничког удружења и Организације југословенских националиста, народни посланик као члан Југословенске националне странке, вођа опозиције према краљу Александру све до убиства краља 1934.
Након Априлског рата, Јевђевић је постао четнички вођа у Херцеговини и ступио је у покрет Драже Михаиловића. Јевђевић је сарађивао са Италијанима, а касније и са Немцима против партизана. Иако је Јевђевић признавао ауторитет Драгољуба Михаиловића, који је био одобравао његову сарадњу са силама Осовине, бројни чиниоци су учинили Јевђевића независним од Михаиловићеве команде, осим онда када је сарађивао са Илијом Трифуновићем-Бирчанином, Михаиловићевим командантом Далмације, Херцеговине, западне Босне и југозападне Хрватске.
Током заједничке италијанско-четничке операције Алфа, Јевђевићеви четници, уз друге четничке одреде, су били одговорни за убиства између 500 и 1700 муслиманских и католичких цивила у области Прозора.[1][2][3] Његове снаге су учествовале у једној од највећих операција сила Осовине против партизана, операције Вајс у зиму 1943. Његове снаге су се касније стопиле са другим колаборационистичким одредима који су се повукле према западу и стављене под команду Вишег СС и полицијског вође Одила Глобочника у оперативној зони Јадранско приморје. У лето 1945. побегао је у Италију, где је живео до своје смрти
Садржај |
[уреди] Биографија
Доброслав Јевђевић је рођен у свештеничкој кући, од оца Димитрија и мајке Анђелке, у Милошевцу код Праче 1895. године. Као члан Младе Босне учествовао је у неуспелом атентату на аустријског генерала Поћорека 1908. године, када му је било свега 13 година, а потом и у сарајевском атентату 1914. године. Тада је ухапшен и крај Првог светског рата дочекује у затвору. Између два рата био је публициста и политичар (један од вођа Орјуне и ЈНС-а). Током Другог светског рата најпре је обављао политичке дужности у западним српским крајевима, а 1944. постаје командант Команде ЈВуО за Горњу Лику и Хрватско приморје, односно два корпуса која су постојала у тим крајевима: Личко-кордунашког и Приморског корпуса. Крајем те године прешао је на савезничку територију у Италији. Године 1942. добио је звање четничког војводе.
Поручник Неђељко Б. Плећаш, у својој мемоарској књизи „Ратне године 1941-1945", војводу Јевђевића описује следећим речима: „Он је схватио, боље него ико други, да је после ратне трагедије (априла 1941) био најважнији посао да се спасу српски животи. Томе се циљу он био сав посветио. Он је све гледао српским очима. Није се заносио ни Савезницима, ни окупаторима, ни пријатељима ни непријатељима, већ је вагао на националном кантару и мотрио ко ће у ком моменту више користити нашем народном интересу. У том раду, он се понекад огрешио о интересе Савезника, често се грешио о интересе окупатора, али се никада није огрешио о интересе српског народа“.
Војвода Јевђевић је у емиграцији је био почасни доживотни председник Организације српских четника "Равна Гора". Објавио је књигу четничких новела "Капи крви" (1950), као и књиге "Сарајевски завереници" (1953-1954) и "Од Индије до Србије - три хиљаде година српске историје" (1961). Основао је и уређивао "Српске новине". Умро у Риму 2. октобра 1962. године.
[уреди] Референце
- ^ Milazzo 1975, стр. 100.
- ^ Tomasevich 1975, стр. 232–233.
- ^ Goldstein, Ivo (7 November 2012). "Četnički zločin u Rami u listopadu 1942. godine (III dio)". Prometej.
[уреди] Литература
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Milazzo, Matteo J. (1975). The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-1589-8.
- Roberts, Walter R. (1987). Tito, Mihailović and the allies: 1941–1945 (3rd ed.). New Brunswick, NJ: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-0773-0.
- Миловановић, Никола (1991). Дража Михаиловић. Београд: Пегаз. (COBISS).
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
